Kreativno Zajedništvo III - Wikileaks i Julian Assange

Naravno svak ko nije upućen u operativne detalje ovog Internet sajta će postaviti pitanje šta ovaj ima sa prvim delom naslova, mada  je na ovo odgovor dao i Bojan Budimac, a razlog za ovo tekst je prikaz ličnosti i sajta u udarnom terminu  holandske TV mreže sa Džulian Asanžom (Julian Assange) glavni čovek ovog sajta kojeg mediji portretiraju kao modernog Internet Robin Huda i naravno Evroparlamentarka Marietje Schaake (D66 partija NL) koja u ovom trenutku radi na izradi novog EU Zakona o zaštiti novinarskih izvora i informacija.

Pošto se u raznim državama i na broj koza u oboru nekog poljoprivrednika (ako je to birokratiji "potrebno") može staviti oznaka POVERLJIVO ili DRŽAVNA TAJNA, a onog ko ovu vrstu informacija publikuje, milom ili (još bolje) silom, birokratija privodi a  ima i sredstava da prisili da otkrije Izvor informacija, postoji urgentna potreba da se ovaj način "demokratskog" ubeđivanja stavi u zakonske okvire, svakako ne kako je to učinjeno u nekim (poznato kojim) državama, u kojim demokratija ima svojevrsnu osobinu rastegljivosti, i gde je potreba za  kontrolom informacija koje se polažu u jasle "konzumenata" podložna sloganologiji "vaše je pravo da znate ono što mi smatramo da treba da znate." Zaštićujući izvor i novinare (mahom se radi o istraživačkom novinarstvu) se doprinosi daljem demokratizovanju društva i ograničavanju prava građana, nasilno prisvojenih prava, (da radi kako joj se ćefne), birokratije da određuje šta građanin sme a šta nesme da zna, a i potpomaže rad poverenika za informacije, koga u pojedinim državama Vlasti smatraju marginalnom službom ili nepotrebnom zuboboljom, kao što je i skoro ponašanje birokratije u Srbiji pokazalo prilikom donošenja zakona, o čemu je pisao gos. Rodoljub Šabić.

 Tehnologija

Wikileaks je bio organizovan na sličan način kao i Wikipedia, što znači da svako može da postuje i svako može da editira, bez posedovanja tehničkog znanja. Leakers dokumente mogu da postuju anonimno i untreceable. Users mogu javno da diskutuju o publikovanim dokumentima, analiziraju kredibilitet i veracitet istih.

Wikileaks je etablirala editorsku politiku koja akceptira samo dokumente koji su od političke, diplomatske, istorijske ili etičke prirode. Uređivačka politika je od nastanka sajta (2006) na ovamo dosta izmenjena.

Hosting

Wikileaks opisuje sebe kao "an uncensorable system for untraceabe mass document leaking."  Sajt je "hostiran" by PRQ, a Sweden - based company koja pruža "highly secure, no questions-asked hosting services." PRQ tvrdi da skoro da i nema nikakve podatke o svojim klijentima (uporedite to sa novim  neviđenim "slobodama" provajdera u Srbiji). PRQ je vlasništvo Gottfrid Svartholm i Frederik Neij a, koji su poznati preko njihovog učešća  u Pirate Bay, i poseduju veliko iskustvo u pružanju otpora takozvanim legalnim izazovima vlasti.

Julian Assange tvrdi da su serveri locirani u Švedskoj i nekoliko drugih država, zbog zakonske zaštite koje ove nacije pružaju novinarima i izvorima. Wikileaks održava vlastite servere na nepoznatim lokacijama, nema logs i upotrebljava military-grade encryption, zaštite izvora i drugih poverljivih informacija. Ovakvi aranžmani se nazivaju "bulletproof hosting."

Administracija

Prema podatcima Wikileaks tim ima 5 (full-time) zaposlenih  i oko 800 ostalih koji rade po potrebi a koji nisu plaćeni,  a sigurno je da prave dovoljno posla onim drugim (birokratiji) za hiljade "radnih" mesta. Naravno ovi drugi zaposleni su žestoko plaćeni tuđim čitaj vašim parama od poreza. Wikileaks nema upravu (headquaters) a koštanja (expense) su oko   € 200.000,  nema potrebe za advokatima i ostalim "društvenim" čitaj asocijalnim snagama koje na svaku reč stavljaju cenu.

Da  je ovo još jedan svetalo primera  kreativnog zajedništva izuzetno pogodan za društvo kao celinu, nije potrebno dokazivati a koju korist u sprečavanju zloupotreba donosi o tome je na jednom primeru pokazao Bojan Budimac.

Julian  Assange nije oženjen, nema dece, stalno je na putu i nije podložan ucenama raznih autoriteta koji se trude da što više sakriju od svetla dana. "Iza svake organizacije stoji brdo tajni" kaže ovaj novi Robin Hood Interneta. Nadam se da će njegova saradnja sa već pomenutom Europarlamentarkom rezultirati boljom zaštitom novinara, njihovih izvora i doprineti boljoj otvorenosti društva (svakako više nego Soroš), kao i da će novi Zakon o zaštiti novinarskih izvora biti odmah i bez dugogodišnjih odlaganja biti implementiran u srpsko zakonodavstvo.

cerski