Usvojio sam slona!

Tačnije: slonče. Ženskog spola. Ima nepune dve godine, nešto preko 150 kila, i zove se Tumaren.

***

Na obodu nacionalnog parka koji sa jugozapadne strane grli Najrobi, smešteno je Sirotište za slonove. Osnovala ga je Dr. Dafne Šeldrik, u znak sećanja na svog pokojnog muža. Dejvid Šeldrik bio je jedan od najpoznatijih čuvara divljih životinja u Keniji. Bio je središnja ličnost rata protiv lovokradica i kradljiva slonovače vodjenog sedamdesetih godina prošlog veka u nacionalnom parku Tsavo. Njegov pionirski rad na ustanovljenju i uspešno rukovodjenje ovim nacionalnim parkom celih 28 godina, prihvaćeni su kao model po kome su organizovani svi drugi nacionalni parkovi u Keniji.

Godine rada uz Dejvida i posle njegove smrti donele su Dafne neprocenjivo iskustvo. Ona je prva koja je uspela da ovlada tehnikom uzgajanja slonova koji su ostali bez majke, što je izuzetn teško zbog njihove zavisnosti od majčinog mleka. Dafne je našla odgovarajuću mešavinu sastojaka koja sasvim zamenjuje ovu dragocenu tečnost.

Mladunci koji su ovde uglavnom su ostali bez majke kao posledica krivolova. Da ih ne prihvate, vrlo brzo bi poslai plen grabljivica, najpre lavova, ili bi jednostavno uginuli ne mogavši da se snadju u za njih surovom svetu. Porodica i okruženje drugih slonova od vitalne su važnosti za razvoj mladunaca u prve tri godine života. U Sirotištu, oni su u grupi vršnjaka, gde zajedno grade novu porodicu i podržavaju jedni druge. Tako rastu do svoje treće godine, kada dovoljno ojačaju da se mogu vratiti u svoje prirodno okruženje - nacionalni park Tsavo.

Prvo siroče slona zbrinuto je još 1954. godine. Od tada, preko 80 mladunaca je odgajeno i vraćeno u prirodu. Mnoge ženke donele su na svet nove sloniće.

Pored mladunaca slonova i nosoroga, u Sirotištu su odgajani mladunci skoro svih ugroženih životinjskih vrsta Kenije - antilopa, zebri, bufala, bradavičastih svinja, veverica, mungosa, divljih mačaka, šakala i raznih ptica. Dodatna aktivnost fondacije je postavljanje 62 kilometara duge ograde kroz koju protiče struja celom severnom granicom Tsavo parka. Time se štite i životinje i njihova staništa, najpre od ljudi. Takodje, fondacija vodi intenzivnu medjunarodnu kampanju za donošenje Konvencije o trgovini ugroženim vrstama, kojima bi se, izmedju ostalog, uredila trgovina slonovačom.

 

***

Sirotište za slonove je prvo mesto koje sam stavio na svoju listu onih koje treba obići u Najrobiju. I zaista, prvog dana kada sam imao slobodnog vremena, počeo sam da se organizujem. No, dok sam sačekao par kolega da pozavršavaju svoje poslove, bilo je već prošlo 4 popodne. Krenusmo da vidimo hoćemo li ga naći i hoće li nas pustiti unutra.

Ispostavilo se da je Sirotište unutar Nacionalnog parka i da nije baš obeleženo, pa smo malo lutali dok ne dodjosmo na pravu kapiju. Tu nas sačekaše naoružani stražari i saopštiše da su posete od 11 do 12 sati. Objasnismo da smo na akciji i sa ograničenim mogućnostima za izlazak. Stražarka na kapiji nam onda reče da upravo treba da dodju osobe koje ele da usvoje slonče, pa da možemo da probamo da se ubacimo sa njima. Udjosmo sa njima u nacionalni park, ali nas na vratima Sirotišta obavestiše da ako želimo dalje moramo da usvojimo jedno slonče. Brlo brzo smo se dogovorili i sakupili potrebnih 50 dolara.

Ova mogućnost pokazala se kao mnogostruko bolja nego dolazak u podne i karta od 5 dolara. Naime, za one koji žele da "usvoje" slonče, dozvoljena je mogućnost da budu tu u vreme kada se oni vraćaju sa ispaše, podoje mlekom i ostavljaju na spavanje. Tako smo postali posebni gosti.

Najpre smo videli malog nosoroga koji se uredno vratio u svoju štalu i onda nas zbunjeno posmatrao pametnim okicama. Zatim smo otišli do velikog, četiri godine starog slepog nosoroga Maksvela. I njega su čuvari a i posetioci hranili mlekom.

Konačno, naišao je prvi deo krda. Slončići su se kao banatske krmače zaputili svako svom kavezu, gde su ih čekali čuvari sa po dve velike cucle pune mleka koje su oni slasno pocoktali. Kao i sva deca, i slončići vole da sisaju prst. Pošto su njihovi grubi i veliki, slatko su sisali prste čuvara.

Naišao je ubrzo i drugi deo krda, pa su i oni požurili u svoje odeje. Posle popijenog mleka i malo brstenja zelenih grana, slončići su jedno po jedno legali na spavanje, izgleda umorni od celodnevnog jurcanja.

Sve vreme, oko nas su se vrzmale pumbe - baravičaste svinje. Rekoše nam da su one vrlo omiljena hrana lavova, te su se navikle da se prišljamče uz naselja ljudi jer su tu sigurna da neće postati plen. Na povratku, na putu videsmo i dve žirafe kako mirno pasu.

 

***

Podaci koje smo dobili o Tumaren kazuju da je rodjena septembra 2008. godine, na Tumaren ranču - po čemu je dobila ime. Procenjuje se da je imala 10 meseca kada je nadjena kako sama stoji pored svoje majke koja je bila na samrti. U okolini nije bilo drugih slonova. Pretpostavlja se da su majku ubile lovokradice nekim otrovom.

Shvativši realnost, odlučeno je da se majka uspava, a da se mladunče uhvati i prebaci u sirotište slonova. Ta oblast je prepuna grabljivica koje bi ga zasigurno pojele. Prvu noć je provela u kući čuvara, što je bilo posebno iskušenje obzirom da je bila uzrujana, celu noć plakala za majkom i čak pokušala da iskoči kroz prozor.

Dan kasnije prevezena je avionom do Najrobija. Opirala se snažno i bila agresivna, što je ukazivalo da ima želju za životom, ali se umirila kada je ostavljena u društvu drugih slončića koji su na čuvanju u Sirotištu koji su je srdačno primili. Ubrzo je postala vrlo odan član krda i prijatelj drugim slonovima i ljudima koji je čuvaju. 

Zašto smo je izabrali? Nama trojici je za oko odmah zapalo slonče Mavenzi koje je više od dve godine staro, ali je zbog nebrige i problema koje je imalo vrlo zakržljalo. No, japanka Meg se pobunila, smatrajući da će to slonče svi podržavati iz sažaljivosti i da treba da nadjemo drugi razlog da neko zavolimo i podržmo. Konačno smo prihvatili njen stav i odabrali Tumaren jer je ženka. Smatramo da ćemo na taj način nekako doprineti održanju ove vrste.

Dobili smo diplomu, akvarel slončeta (koga je naslikala Angela, jedna od kčerki Dafne i Dejvida), sliku naše Tumaren i najnoviji broj biltena fondacije. Dobili smo i želju da pomognemo i dalje našoj štićenici i drugim slonovima. Evo, već smo pokrenuli akciju da naše druge kolege ovde sakupe po desetak nečega i da to onda odnesemo u Sirotište.

 

Klip koji prikazuje rad Sirotišta možete naći ovde a oni koji žele da se bolje upoznaju sa njihovim radom i imaju dovoljno vremena, mogu da pogledaju film Siročići iz Tsavoa (Orphans Of Tsavo) na Kanalu G