Veliko spremanje

    Notes pun događanja kojih se više ne sećam, imena  koja više niko  ne spominje(neka su obukla nova odela pa se drugačije  izgovaraju), izveštaj komisije za praćenje i sprovođenje ZUR-a, prošlovekovni Programi i planovi rada, izveštaji sa značajnih sastanaka(u duplikatu) ; Sneška je sada u Australiji, Književni bilten Filozofskog fakulteta (decembar 1978.) pišu Franja Petrinović, Tomislav Djivuljski, Miroslav Lazić, Vojislav Knežević....novosadska “Polja“(decembar 1980. cena 20 dinara) prilozi Baktaia, Bibiča, Milan Matić piše o Političkom pluralizmu i pluralizmu samoupravnih odnosa, poeziju objavljuju Robert Tili, Ljubica Ostojić, Milan Lalić....evo i nekoliko londonskih izdanja  “Sećanja iz rata” i tako to, zagrebačko “Oko” (1-15.rujna 1983.)posvećeno stogodišnjici rođenja  Ivana Meštrovića...prisetih se da mi je Simon Grabovac onih studentskih dana pred Katedralom rekao  Video sam te u OKU, nikad nisam došao do toga broja...Ej, Alkeksandra Đurovića  Čas nečasne istorije  tražim godinu dana  Uvek spreman da ga vole van pravila i van  roka, vadio je iz futrole često svoga čestoskoka((Klint Istvud), zamaskirao se među starudijom...sportom protiv reumatizma (1981. Adam Roslavski i Marija Sadovska- Vrublevska ), šta sve nisam skupljao, Ikonostas kapele Uspenja Bogorodice u Dalju,  u rukopisu Duletova Spomen zbirka običnih i ljubavnih pesama- Ne pitaj me zašto nosim dugu kosu i izlizan džins, nije to, nije iz fola, već zbog rock and rolla...

  Sve se to godinama, decenijama taložilo u radnom plakaru i stolu, nešta je ili ništa značilo, sada sigurno više vredi za mene lično nemoćnog da išta odbacim, a moram, treba osloboditi prostor za junoše koji čekaju k’o zapete puške. Ma, sve bacam, kome je služilo proteklih trideset i kusur godina, samo sam slagao, kao trebaće mi, da se podsetim, da nekom prospem u lice činjenice, dokumentovano, na papiru  . Ostaviću  Oko, Bilten, Polja, Duletovu poeziju, fotografiju sa Sneškom…Danas se bar može pronaći sve što poželiš, ali ja to ne želim da pronađem, to je u meni?! Ako počistim plakar, ne znači da sam počistio i u sebi. Verujem da jesam!?Nisam siguran.

   Šta da radim sa desetak studijskih traka, ne znam ni šta se na njima nalazi, magnetofona nema više…na jednoj znam, piše  Van Gog uživo…kažu da se njima dobro veže paradajz, bar nečemu da služi…Terenske trake mogu da koristim na starom Uheru, onako, da me mine želja i da smirim stomak. Kasete, flopije, mini CD-ee bacam u džak i ostavljam komunalcima da se sa njima bakću.

    Vreme je tu stalo ili je odatle počelo da mi dokazuje da je ono uvek u pravu, da ono određuje i uređuje životni program, a to što ja radim (što sam radio) je dečje igrarija. Ukoliko ti ne daju igračku nemaš šta da radiš. i uvek je pokvare ili te nateraju da ti to učiniš, ili ubace neko bezobrazno dete koje će je polomiti i započeti igru onako kako ono hoće. Onda se primiriš, igraš se sam, po nekim svojim pravilima koja su naizgled kao njihova,  i oni poveruju, ne kvare igru, jer vole da se igraju. Vreme se samo smeje i jezdi svojim putem.

    Stari šahovski sat za merenje urađenog (1’ 35’’- žetva dobro napreduje, međutim prinosi će biti umanjen usled nepovoljnih vremenskih prilika…. 2’17’’- nova mesečna autobuska karta za zaposlene 43.700 dinara…1’45’’ – 80 milijardi starih dinara od Ljubljanske banke …3’05’’ – da se u društvenim delatnostima u naredne tri godine smanji administracija za 20 odsto…) odavno ne funkcioniše, niko nije umeo da ga popravi, ali ja ga čuvao svo ovo vreme. Tek sada niko neće znati šta mu je.

    Da li sam ja znao šta radim ?! Koliko je moj rad doprineo (ne u materijalnom smislu) mojoj porodici, prijateljima, komšijama…društvu!? Da li mi je društvo(država) omogućilo da pokažem sve što znam i umem ili mi je s’ jedne strane davalo slobodu, a sa   ostale tri je uskraćivalo?! Ako sam toga bio svestan, zaštio nisam reagovao!?

 Kasno je tražiti odgovore na ova i slična pitanja, možda odlaze zajedno u smeće sa  sadržinom plakara i radnog stola. Možda će ih za 50, 100, 200 godina iskopati i reći   E, Milorade , al’ si bio naivan i glup, a ja to neću nikada saznati.

   Šta mi je trebalo da  pregledam svaku stvarčicu, da zavirim u svaku fasciklu, otvorim prašnjave notese i rokovnike, knjige, zastarela dokumenta…sve ću ja to u džakove i na smetlište. Buldožer će uraditi svoje, poravnaće ih sa ostalim nepotrebnim i nekorisnim i mirna Bačka.

Ipak, bacam li ja to i deo sebe?!