JEDNA KRIVIČNA PRIJAVA I PAR ZANIMLJIVIH PITANJA

Autor: Rodoljub Šabić

"Nepoznati izvršioci su 13. aprila 2010. godine, u Beogradu, u stanju uračunljivosti, postupajući sa direktnim umišljajem kao oblikom vinosti, svesni da je njihovo delo zabranjeno, neovlašćeno pribavili, saopštili drugom i upotrebili u svrhu za koju nisu namenjeni, podatke o ličnosti oštećenog A.H. (ime i prezime oštećenog, ime njegovog oca, oznaku pola, godinu rođenja, JMBG, broj lične karte, mesto prebivališta i adresu), bez pristanka oštećenog A.H., obradili ih i iskoristili tako što su ih uneli u Obrazac broj 1 -„Zahtev/Zahtjev za upis u poseban birački spisak ... nacionalne manjine", a potom su u rubrici „Podnosilac zahteva/Podnosilac zahtjeva", koja se nalazi u donjem desnom uglu navedenog obrasca, na mestu predviđenom za potpis, svojom rukom, ćirilicom, krivotvorili potpis oštećenog A.H. i tako su sačinili lažnu ispravu, u nameri da je upotrebe kao pravu, nakon čega su takvu lažnu ispravu predali aktivisti Nacionalnog saveta ... nacionalne manjine R.H., koji ju je predao referentima za biračke spiskove Odeljenja za opštu upravu Gradske opštine ... "

Ovako, formalizovanim, suvim pravničkim tekstom započinje krivična prijava za „krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146. KZ u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1 KZ" koju sam upravo potpisao da bih je uputio nadležnom javnom tužilaštvu. Podnošenjem te prijave, i nalogom da se izvrši brisanje upisa A.H. u poseban birački spisak postupak koji je on pre petnaestak dana pokrenuo podnošenjem žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti trebalo bi da bude okončan.

Ali, nije.

Ovlašćena lica Poverenika su, u postupku po žalbi A.H., vršeći, po mom nalogu, nadzor u opštini iz koje je A.H., utvrdili da je u poseban birački spisak nacionalne manjine u koji je on bio upisan, bilo upisano ukupno 276 lica, a da je naknadno brisanje iz tog spiska zahtevalo 37 lica. Manje više je očito da su njihovi razlozi identični kao u „slučaju" A.H. Izjave koje su ovlašćena lica Poverenika uzela od službenika nadležnih za biračke spiskove, potvrđuju da su tih 37 lica usmeno izjavila da oni nisu tražili upis, niti su popunili i potpisali zahteve za upis u poseban birački spisak. Dakle, postoje osnovi sumnje da su i podaci tih 37 građana neovlašćeno prikupljeni i obrađivani, te da su i njihovi potpisi falsifikovani.

Naravno, nije problem da se i ovih 37 „slučajeva" obuhvati krivičnom prijavom. Ali cela stvar zaslužuje pažnju u kontekstu koji je širi od krivično-pravnog. Šta govori recimo podatak da se od svih lica upisanih u poseban birački spisak u koji je bio upisan i A.H. jedva trećina njih upisala lično, a da su za dve trećine taj posao obavili „aktivisti". Šta govori to da je čak petina tih koje su upisali „vredni" aktivisti (toliko najmanje, jer mora biti i onih koji na nezakonit upis nisu reagovali) bila „mutna". Da li su aktivisti (ne)poznati? Da li se ovo događalo samo u jednoj od preko 160 naših opština? I da li samo sa posebnim spiskom jedne od 16 nacionalnih manjina.
Privatnost i pravo na zakonitu obradu podataka o ličnosti se u uređenom društvu nalaze visoko na lestvici vrednosti i nikakav stranački ili politički „aktivizam" ne bi smeo to da dovodi u pitanje. A „slučaj" A.H., ni slučajno nije prvi, već je samo jedan od učestalih primera prezrivo potcenjivačkog odnosa prema tim vrednostima. Država je dužna da se tome suprotstavi na sve moguće načine. Krajnje je vreme za oštru reakciju organa gonjenja i pravosuđa. Iako sigurno nije jedini, to sigurno jeste nužan način.