Istorija| Kultura| Nostalgija

извисиле баште Семирамиде

Черевићан RSS / 30.06.2010. u 22:38

Swima Dalla (мени још не) је архитекта  из шриланке,енглески ђак, лепушкаста ликом те мамљива телом, година средњих,радимо на истом пројекту овде уз медитеран а на рубу пустиње, након студиј, посредством брата утицајног пословног човека се у Benghazi-jу скрасила те  радећи у  струци стекла  предивну кућу у којој често организује посећене party   којима се и сам  по позиву  одскора придружих . уз понуде те шароликост тема пажњу ми неко вече привуче Iktifa, ирачанка,такоће  инжењер из нашег тима која наче тему о асфалтим коловозима којих нам изградња ускоро започиње.у причању похвали се да је у њеној отаџбини поодавно изграђен први асфалтни пут што би довољно да ми. . . . .такне у присет .

као ретко која наука историја је подложна претеривању, скривању и благо речено неверодостојној интерпретацији догађаја, ликова и појава ухом ми је одзвањало казивање неког што прочитах негде када сам се тог јунског  дана пре неких 30 година нашао на локацији Вавилона циља мојег интересовања а све за струком ходећи, тјст  . . . . .небих ли се прошетао најстаријим асфалтним путем на свету , Мардуковим.

наравно, пре  тога сазнах да . . .

Господ расу сва племена синова Нојевијех, Сима, Хама и Јафета по свој земљи и не сазидаше кулу Вавилонску којој ће врх бити до неба како би стекли себи име. Казни их Господ због охолости њихове, помете им језик да не разумију један другога што говоре и расу их од Сидона и Газе и Содома и Гомора и даље. Али остадоше племена нека која разумеше љубав Божју и закон Божји, и молише се Богу племена та и размножисе се. И видеше зараван једну на земљи Сенарској и рекоше међу собом:

- Хајде да саградимо пут један не Пут коим би стекли себи име, већ пут у славу Бога и у славу оних који славе име Божје. И рекоше: Хајде да саградимо пут који ни од куда не долази и никуда не води. А господ сиђе да види пут што га градише синови Божји. И рече Господ

- гле народ један и један језик у свијех и то што раде, раде у славу Господа. Хајде да их пустимо да граде пут Божји и да им не сметамо ништа, да ураде оно што су наумили.

И рекоше даље

- Нека пут буде дуг колико је високо 200 људи и нека буде широк колико је високо 20 људи. И да узмемо камен , песак и смолу земљану. И узеше камен и смрвише га и узеше песак и помешаше га са каменом и разастрше мешавину ову на пут будући. И загрејаше смолу земљану и просуше је преко камена и песка.И саградише пут у славу Божју. И саградише "најстарији асфалтни пут на свету".

те сазнах још . .

да је откопавања на локалитету вавилона 1843 отпочео Paul Emil Botta а да их је крају привео Robert Koldewey 1898 откопавши скоро цео огроман град који се простирао са обе стране еуфрата, опасан зидовима местимично широким и преко 7 метара а дугачким преко 8 километара

 vavilon-1.jpg

 

да се Вавилон први пут спомиње у 23.веку пре И.Х. и био је седиште Хамурабија (1955. до 1913. пре И.Х.). После Хамурабија Вавилонска држава слаби и освајају је Хетити, Косејци и касније Ксити. За време Сакманасара I (1280. до 1261.) Асирија стице превласт на Вавилонијом. Такулти Нинурта (1260.до 1231.пре И.Х.) осваја и разара Вавилон и одвлачи златни кип бога Мардука који је, према рачуну Херодота, имао невероватну масу од 23000 кг. Краљица   Семирамида  (око 810.до806.год.пре И.Х.) гради "висеће вртове".

 vavilon2.jpg

 Асирски владар Сенахериб (705. до681.пре И.Х.) поново разара град а Сенахерибов син и наследник Асархадон (681. до 668.пре И.Х.) поново га гради, да би га Асурбанипал (668.до 626.преИ.Х.) опет разорио. За време Набукодоносора II (604.до 562.пре И.Х.) нова Вавилонска држава доживљава поновни процват. Са својим оцем Набуползаром (625.до 605.пре И.Х.) поново је саградио храм Есагилу и кулу Етаменаки -"кулу вавилонску",затим онај величанствени "свети пут" који је водио до Истариних врата, главног улаза у Вавилон.

 vavilon1.jpg

На слици приказана је реконструкција плана града Вавилона у време Набукодоносора. Персијски краљ Кир је 538-године пре И.Х. освојио Вавилон, а Ксеркс га приликом свог освајачко-казненог похода 480.године пре И.Х. скоро потпуно разара, а разара и вавилонску кулу. Вавилонска кула никада није била обновљена, мада је Александар Велики имао ту намеру, али га је у томе спречила прерана смрт 523-године пре И.Х.

 

Е сад малко хвале . спочетка осамдесетих века кљокнутог имао сам прилике да корачам тим најстаријим асфалтним  путем на свету – Мардуковим.наиме институт за путеве  из београда је 1980 започео са радовима у ираку па се и мени посрећило да се у њиховом  тиму (накратко) нађем што ми је посве  довољно било а за историју заинтересованом да проверим оно што сам раније читао.Вавилон, циљ мојега интересовања је углавном био у рушевинама но на тражени пут (под шутом) наиђосмо ( и да сада вас негушим детаљима) из њега узорковасмо (од надлежних одобрени узорак ) коју касније у јузи истестирасмо ( микс дизајн те %  и порекло везива- битумена).

резиме бии . . . да је дизајн  асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих  . . . поприлично столећа , упс



Komentari (45)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

NNN NNN 23:06 30.06.2010

Veliki pozdrav

да је дизајн асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих . . . поприлично столећа
Dobre stvari odolevaju godnama (da ne kažem stolećima, ups)

Ps. Interesantno je da su najveće face (Hamurabi, Asurbanipal i Nabukodonosor) vladali po 42 godine.
Jukie Jukie 00:24 01.07.2010

Re: Veliki pozdrav

NNN
Interesantno je da su najveće face (Hamurabi, Asurbanipal i Nabukodonosor) vladali po 42 godine.

I dogovoriše se da posle 42 godine ljudi odlaze u penziju
Черевићан Черевићан 22:59 01.07.2010

занимљиво

г 3Н да уочисте то понављање год. владавина. мени то промаче. што се пак квалитата урађеног тиче множина примера потврђују Вашу констатацију.

драг сте ми коментатор.хвала на посети.
Черевићан Черевићан 23:02 01.07.2010

опа

г Jukie веома луцидан закључак изведосте. БРАВО. хвала на посети.
tyson tyson 23:08 30.06.2010

Babel

мада је Александар Велики имао ту намеру, али га је у томе спречила прерана смрт 523-године пре И.Х

323. godine.

Lepa je ona ilustracija/rekonstukcija grada, samo me zanima kako su brodovi prolazili ispod mosta?!



Черевићан Черевићан 23:10 01.07.2010

упс

оманух укуцању. хвала да уочисте г tyson-у. а што се габарита бродовља тиче они беху усклађени са варијацијом висине водотока те изграђеним отвором међу ослонцима моста, блиско ми је разуму.

хвала да нам се придружисте.
mikele9 mikele9 23:09 30.06.2010

Ti ćeš meni....

резиме бии . . . да је дизајн асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих . . . поприлично столећа , упс

da pričaš o putevima i to asfaltiranim. Drži se ti svoje Istorije i Biblije a meni ostavi da projektujem, gradim i za kratko vreme otvaram i dajem srpskom narodu nove trase i koridore.
U potpisu
Drug Mrkonjić sr
Черевићан Черевићан 23:19 01.07.2010

госин Мрка

шаторски ми цимер на радној акцији Тршић 64 несумњам би се климоглавом сагласио са констатацијоми аконто поменутог дизајна, г mikele ,а Вама захваљујем да ми састава уочисте, хвала.
miloradkakmar miloradkakmar 23:42 30.06.2010

Nazad

. да је дизајн асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих . . . поприлично столећа

Uznazadovao je. Ovde kod mene svake godine krpe puteve i samo što majstori odu rupe zazjape.

Hvala na priči.
Черевићан Черевићан 23:25 01.07.2010

драгомије

г miloradkakmar-е да Вас саставми коментару усмери.хвала. елем, поменух у једном одговору на нечији коментар да градитељи строго воде рачуна да и служба текућег одржавања има залебац да заради . . .отуд ти руупа које помињете, упс.
mirelarado mirelarado 00:05 01.07.2010

Градитељи и рушитељи

Лепа прича о древном Вавилону. О његовој изградњи, рушењу, поновној изградњи... Човек је, чини се, такво биће, градитељ и рушитељ у исти мах. Ви свакако спадате у градитеље, гос'н Чер.

myredneckself myredneckself 00:39 01.07.2010

Re: Градитељи и рушитељи

када сам се тог јунског дана пре неких 30 година нашао на локацији Вавилона циља мојег интересовања а све за струком ходећи, тјст . . . . .небих ли се прошетао најстаријим асфалтним путем на свету , Мардуковим.

Чер, да није то онај пут што је Лотову жену онако скупо коштао!?
Черевићан Черевићан 23:29 01.07.2010

попола

се осећам драга гђо mirelarado. наиме градећи друмове девастирамо природу па ето присутног рушитељства у градитељству нам.нема савршених . . .

в. ми драго данам се коментаром придружисте.хвала.
Черевићан Черевићан 06:30 02.07.2010

биће

ипак да ние драга гђо myredneckself обзиром да жена Лотова свој век проживе те и тужни крај дочека у долини Содом-а на синајском полуострву.

в. ми је драго да нам се придружисте ХВАЛА
Dejan Tiago Stanković Dejan Tiago Stanković 01:07 01.07.2010

pa ovo je

u stvari naucni rad.
Черевићан Черевићан 22:49 01.07.2010

камо среће

да је тако г Tiago Stanković-у . ово су само систематизоване напабирчене белешке о лажљивој историји, које понеког привући могу .ХВАЛА да се Ви сврстасте међу њих.
Voja Radovanović Voja Radovanović 05:11 01.07.2010

blog

Očekivao sam na kraju ovog istorijskog pregleda i rečenicu...a onda je došao Sadam Husein i angažovao naše firme......( 1983 g. P X...tamo mi je radio otac )...
Pozz g Čerevićan...zanimljiv blog...nadam se da ste na dobrom putu da diskusiju sa pomenutom damom privedete uspešnom asfaltiranju...
Черевићан Черевићан 22:42 01.07.2010

г Војо

верујем да и Ваш г Отац имаше дефинисане утиске истих екстеријера јер они уистину беху . . дојаја занимљиви. што се поменуте путарке тиче, па ние да се нетрудим . . око договарања.
волим када сте са нама,хвала.
bauer. bauer. 05:53 01.07.2010

...

A, bila je i neka priča, da običaji medenog meseca datiraju još iz Vavilona. Naime, po predanju, mladin otac je imao obavezu da mladoženju snabdeva medovinom u količinama koje je ovaj bio u stanju da konzumira. Ne znam da'l je ovo legenda, ali, sigurno ima neko ko se seća... priče
gordanac gordanac 06:07 01.07.2010

: ...

bauer.
A, bila je i neka priča, da običaji medenog meseca datiraju još iz Vavilona. Naime, po predanju, mladin otac je imao obavezu da mladoženju snabdeva medovinom u količinama koje je ovaj bio u stanju da konzumira. Ne znam da'l je ovo legenda, ali, sigurno ima neko ko se seća... priče

:))
"...When Nanna and Ningal finally meet by the marshes, after a succession of Moon seasons (or years), it is love at first sight. Being young and full of desire, they meet by the reeds and make wild and sweet love for for a full, intense forthnight, hidden from the older and wiser gods. Then, on the eve of the night of the Dark of the Moon, Nanna says goodbie to Ningal, promissing to return in two nights´ time..."

Čerevićan, lepa to ova priča, skroz.
Zigurati su, sami za sebe, magične građevine, a tek putevi do njih...
Черевићан Черевићан 22:00 01.07.2010

зигурат у уру

захваљујем гђо gordanac на дружењу. е сад,имах прилику да посетим зигурат у Уру о којем пише . . .

Prema legendi, zidine Ura, jednog od najvažnijih i najstarijih gradova Mezopotamije, sagradio je mitski junak Gilgameš. Ur je bio središte sumerske države i prijestolnica vladara prve dinastije Ura još sredinom III. tisućljeća pr.Kr. Za vrijeme vladavine treće dinastije Ura oko 2100. g.pr.Kr., kada je Ur ponovno postao središte carstva, podignut je sakralni kompleks kojim je dominirao zigurat. Njegovu je gradnju započeo Ur-Nammu, osnivač dinastije, a nastavili je njegovi nasljednici.

Ovaj se zigurat sastojao od tri terase od kojih je najniža bila pravokutnik dimenzija 64x64 metra i visine od oko 3 metra. Na sjeveroistočnoj su strani tri velika stubišta sa po stotinu stuba vodila do vrata između prve i druge terase, odakle se jednim nizom stepenica moglo popeti do najviše terase gdje se nalazilo svetište posvećeno Nanni, bogu mjeseca i zaštitniku grada.

Arheološka istraživanja pokazala su da su njegovi graditelji poznavali sve glavne konstruktivne arhitektonske elemente – stup, luk, svod i kupolu. Zanimljivo je da na ovom ziguratu ne postoji niti jedna ravna linija; svaki je zid i u horizontalnom i u vertikalnom smjeru konveksna krivulja. Ovo zakrivljenje je neznatno, ali zbog njega promatrač vidi ravnu crtu tamo gdje bi stvarna ravna crta radi optičke iluzije izgledala ugnuta (npr. kod dugačkih horizontala). Ovaj se princip naziva entasis i stoljećima kasnije ponovno ga pronalazimo na atenskom Partenonu.

ето.
Черевићан Черевићан 22:24 01.07.2010

запричу

нажалост нисам чуо г bauer.-е но ако је истинита, се питам практичан надасве, колиму младу караше у том вр. периоду јер претпостављам да је био ко морка одмедовине.

хвала на дружењу.
nsarski nsarski 05:17 02.07.2010

Re: : ...

Zigurati su, sami za sebe, magične građevine

He, he tell me about it
niccolo niccolo 06:30 02.07.2010

Re: зигурат у уру

Ur-Nammu, osnivač dinastije

Ur-Nammu je doneo i zakonik koji je danas poznat kao najstariji nama dostupan pisani zakonik na svetu. Doduše, neki istoričari kažu, iako se u zakoniku pominje Ur-Nammu, isti je u stvari doneo njegov sin, ali to je u neku ruku manje bitno...
Черевићан Черевићан 06:37 02.07.2010

г nsarski

поз. и хвала на дружењу. ето зигурат не оста скрајнут ни од анализе математичара . . .
niccolo niccolo 06:19 01.07.2010

iz gen. u gen.

Асирски владар Сенахериб (705. до681.пре И.Х.) поново разара град а Сенахерибов син и наследник Асархадон (681. до 668.пре И.Х.) поново га гради, да би га Асурбанипал (668.до 626.преИ.Х.) опет разорио

Ah, morali ljudi nečim da se zanimaju...
Черевићан Черевићан 21:05 01.07.2010

уистину

тадањи грађевинари посла имаше, бесумње, г niccolo, запазисте између редова саставами,алал Вам и хвала на посети.
AlexDunja AlexDunja 07:56 01.07.2010

:)

nedostajali ste.
Черевићан Черевићан 21:22 01.07.2010

драга

гђо Алекс радна динамика те разуђеност либијских градилишта наметнули ми су ми посве другачији дневни распоред па отуд и ове нередовности на блогу. bukra inshalah * можда се нешто и промени . . . волим када нам се придружите,хвала.

* сутра, ако Бог да
AlexDunja AlexDunja 21:32 01.07.2010

Re: драга

Черевићан
гђо Алекс радна динамика те разуђеност либијских градилишта наметнули ми су ми посве другачији дневни распоред па отуд и ове нередовности на блогу. bukra inshalah * можда се нешто и промени . . . волим када нам се придружите,хвала.

* сутра, ако Бог да

inshalah !
jinks jinks 08:45 01.07.2010

Kina

резиме бии . . . да је дизајн асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих . . . поприлично столећа , упс

bila je skoro emisija u kojoj su otkrivane milenijumima stare tehnike ratovanja u Kini, u kojima je otkriveno da su oni pre hiljadu i vise godina dosli do nekih tehnoloskih otkrica, koja su do sada smatrana ekskluzivom 20. veka.

Naprimer, posedovali su rakete zemlja/zemlja (vise brod/brod) koje su sluzile u pomorskim bitkama i zvale su se "dragoni" ili "leteci zmajevi".

Mozda bi to moglo da delom bude i objasnjenje mita o zmajevima ... da su Kinezi jos onda izvozili svoje naoruzanje, koje je tako uslo u mitove i legende evropskih i drugih azijskih naroda (rakete su stvarno i licile na zmajeve iz kineskog foklora).

p.s.

Ako su Vavilonci znali za asfalt, zbog cega je onda ta tehnika bila zaboravljena, te su rimljani i turci presli na kaldrmu, a gali i kelti u rimsko vreme cak i na balvane. Zbog nedostatka sirovina?
buldozer92 buldozer92 10:55 01.07.2010

fantazmi;totemizam;heroj

jinks
Mozda bi to moglo da delom bude i objasnjenje mita o zmajevima Ako su Vavilonci znali za asfalt, zbog cega je onda tehnika bila zaboravljena Zbog nedostatka sirovina,naravno-povrsinski ga ima u regiji


.. a sta kazzu knjige :

Najranija saznana deteta,do 1.god.,pocivaju na fragmentima suocena sa
realnoscu i pokusaju da prevazidje strah nastao odvajanem od Objekta.
(preobjektalni stadijum)
Odrastanem,deo nagonskih umislaja prenosi na oblike i sadrzaje iz okruzena
i uporedo sa akomodacijom oka ogromne forme smenuju sve manje ozivlene,od
kojih stvaraju prelazne objekte,bitja,fetise,..
Tokom edipalne faze i latencije sud realnosti odnosi prevagu nad zzelenim-
percipiranim fantazmom,mastom,..
U mitologijama raznih naroda je to Dzin,Zmaj,..-najveci od svega znanog i
patulak manji od najmaneg,a samo od sredine/okruzena razvoja neke zajednice
zavisi/varira pojavni oblik praiskonske nemani koju ubija Heroj.
Fantazmi mita o zmaju je nesumnivo posledica straha od komadanja,nagona smrta
(mortido)).
Otuda i rituali,komadanje uz pricesce ,totem obredi,..-od praskozorja,gde se
igrom/pesmom slavi pobeda ,zzrtva i vaskrsenje/ponovno radjanje,..-ponavljanje
Bozzijega china "vo vremja ona"

Dakle : Kinezi nisu izmislili ni Zmaja,a ni zmajcheka.


Черевићан Черевићан 20:47 01.07.2010

кина, извор сазнања

чудо је та земља г jinks и сваким даном нас изненађује како садашношћу тако и прошлошћу.хиљадугодишње културе имају чиме да се похвале па тако и они.
што се пак тиче градње асф. путева, у праву сте, недостатак сировине (прецизније речено проблем транспорта природног битумена)пролонгирао је поменуту градњу до
1876 год. када у Pennsylvania Ave,. Washington DC урадише други асф пут у историји наравски технологијом раѕличитом од оне у саставуми поменутој.

драго ми је да сте са нама.хвала.

Черевићан Черевићан 20:51 01.07.2010

сазнања никад доста

г buldozer-е , те Вам на Вашем едукативном указу, а и дружењу, захваљујем
Черевићан Черевићан 10:15 01.07.2010

сјајима у процепу

поштовани блогери хвала да уочисте саставами но обавезе по градилиштима у либији не пружају ми спокојство негдашњег рада намалти тако и да благовремена реакција на Ваше коментаре као што уочавате изостаје зарад чега се извињавам но у вечерњим сатима кад сунце седне те радови утихну . . . одужићусе
sentinel26 sentinel26 10:19 01.07.2010

Babylon








Черевићан Черевићан 20:24 01.07.2010

хвала

на прилогу г sentinel-е уистину остави трага . . . г Хамураби
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 11:37 01.07.2010

Trajanje

G. Čer, uz pozdrav i lepe želje za dobro zdravlje i želja da putevi koje gradite potraju dužeo od onog Vavilonskog.
Черевићан Черевићан 20:13 01.07.2010

хе,хе

г Stojkovic-у па који би ми били градитељи када о текућем одржавању изграђеног мислили неби оћу казати . . .градиш ивицом квалитета како би и служба која крпи џаде имала посла потом. ето.
Вама наравно фала на дружењу те лепим жељама , које узвраћам
Milutin Milošević Milutin Milošević 21:23 01.07.2010

Vavilon...

... uopšte nije izgledao monumentalno krajem osamdesetih, kada sam ga posetio. Nažalost. A mogu da zamislim tek kako izgleda danas, kad je sve što je vredelo po Iraku pokupljeno posle "oslobadjanja" ili uništeno u terorističkim napadima

Lepa priča, gosn Čer
Черевићан Черевићан 06:20 02.07.2010

да , веома често

је историјске баштине током времена достизала судбина коју наведосте, г Milošević-у, па тако ни ирачка не би поштеђена тог усуда . . .

хвала Вам за посету и похвалу саставами.
nikvet pn nikvet pn 07:28 02.07.2010

Nemoguće ali ...

Asfaltom do Nabukodonosora ...
Čudesno putovanje ste priredili g.Čer, zahvaljujem.
Черевићан Черевићан 11:27 02.07.2010

в.ми је драго

г nikvet pn-у да сте нам се придружили овог пута.хвала. уистину, подоста сам путовао током досадашњег живота и сада пред старост гласнуше се сећања. отуд и овај састав
Ivana Knežević Ivana Knežević 19:33 03.07.2010

Parkovi, hlad drveca?

Cudno kako ove rekonstrukcije nikada ne ukljucuju parkove. Nemoguce je da oni okruzeni pustinjom a na obali reke nisu bili ludi za cvecem i drvecem. Dobro je da je bar Semiramida ostala u kolektivnom secanju kao ekstravagantni bastovan inace bi ovi danas urbani planeri pomislili da je park moderna tvorevina. Kad je i asfalt prastar.
Bas svakakvih cuda.

Lepo je bilo ovo istorijsko putovanje, dragi Cher.
Черевићан Черевићан 13:38 04.07.2010

као потсет, нека буде

драга гђо Knežević ово испод. дружење са Вама је увек пријатно, хвала.

Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km južno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoči da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine čuvenog kralja Hamurabija (1792-1750 g.p.n.e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseći vrtovi izgrađeni za vreme vladavine njegovog potomka Nabukodonosora II (604-562. g.p.n.e.) i to po želji njegove supruge koja je bila "dovedena iz Medije i naročito volela planinski pejsaž".
Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih istoričara Berosa i Diodorusa Sikulusa. U tablicama iz vremena Nabukodonosora, međutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visećih vrtova, iako se mogu naći opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene - čak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konačne zaključke o tačnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju čak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina ranije nego što se do sada smatralo.
Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrčki pisci tog doba - Strabo i Filo vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice dužine oko četiri pletre (stara mera za dužinu, prim. prev.) Sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim osnovama, a terase su izgrađene stepenasto, jedna nad drugom pod različitim uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja... Ovo umetničko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne vidi."
Novijim arheološkim istraživanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja u južnom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana