Swima Dalla (мени још не) је архитекта из шриланке,енглески ђак, лепушкаста ликом те мамљива телом, година средњих,радимо на истом пројекту овде уз медитеран а на рубу пустиње, након студиј, посредством брата утицајног пословног човека се у Benghazi-jу скрасила те радећи у струци стекла предивну кућу у којој често организује посећене party-е којима се и сам по позиву одскора придружих . уз понуде те шароликост тема пажњу ми неко вече привуче Iktifa, ирачанка,такоће инжењер из нашег тима која наче тему о асфалтим коловозима којих нам изградња ускоро започиње.у причању похвали се да је у њеној отаџбини поодавно изграђен први асфалтни пут што би довољно да ми. . . . .такне у присет .
као ретко која наука историја је подложна претеривању, скривању и благо речено неверодостојној интерпретацији догађаја, ликова и појава ухом ми је одзвањало казивање неког што прочитах негде када сам се тог јунског дана пре неких 30 година нашао на локацији Вавилона циља мојег интересовања а све за струком ходећи, тјст . . . . .небих ли се прошетао најстаријим асфалтним путем на свету , Мардуковим.
наравно, пре тога сазнах да . . .
Господ расу сва племена синова Нојевијех, Сима, Хама и Јафета по свој земљи и не сазидаше кулу Вавилонску којој ће врх бити до неба како би стекли себи име. Казни их Господ због охолости њихове, помете им језик да не разумију један другога што говоре и расу их од Сидона и Газе и Содома и Гомора и даље. Али остадоше племена нека која разумеше љубав Божју и закон Божји, и молише се Богу племена та и размножисе се. И видеше зараван једну на земљи Сенарској и рекоше међу собом:
- Хајде да саградимо пут један не Пут коим би стекли себи име, већ пут у славу Бога и у славу оних који славе име Божје. И рекоше: Хајде да саградимо пут који ни од куда не долази и никуда не води. А господ сиђе да види пут што га градише синови Божји. И рече Господ
- гле народ један и један језик у свијех и то што раде, раде у славу Господа. Хајде да их пустимо да граде пут Божји и да им не сметамо ништа, да ураде оно што су наумили.
И рекоше даље
- Нека пут буде дуг колико је високо 200 људи и нека буде широк колико је високо 20 људи. И да узмемо камен , песак и смолу земљану. И узеше камен и смрвише га и узеше песак и помешаше га са каменом и разастрше мешавину ову на пут будући. И загрејаше смолу земљану и просуше је преко камена и песка.И саградише пут у славу Божју. И саградише "најстарији асфалтни пут на свету".
те сазнах још . .
да је откопавања на локалитету вавилона 1843 отпочео Paul Emil Botta а да их је крају привео Robert Koldewey 1898 откопавши скоро цео огроман град који се простирао са обе стране еуфрата, опасан зидовима местимично широким и преко 7 метара а дугачким преко 8 километара
да се Вавилон први пут спомиње у 23.веку пре И.Х. и био је седиште Хамурабија (1955. до 1913. пре И.Х.). После Хамурабија Вавилонска држава слаби и освајају је Хетити, Косејци и касније Ксити. За време Сакманасара I (1280. до 1261.) Асирија стице превласт на Вавилонијом. Такулти Нинурта (1260.до 1231.пре И.Х.) осваја и разара Вавилон и одвлачи златни кип бога Мардука који је, према рачуну Херодота, имао невероватну масу од 23000 кг. Краљица Семирамида (око 810.до806.год.пре И.Х.) гради "висеће вртове".
Асирски владар Сенахериб (705. до681.пре И.Х.) поново разара град а Сенахерибов син и наследник Асархадон (681. до 668.пре И.Х.) поново га гради, да би га Асурбанипал (668.до 626.преИ.Х.) опет разорио. За време Набукодоносора II (604.до 562.пре И.Х.) нова Вавилонска држава доживљава поновни процват. Са својим оцем Набуползаром (625.до 605.пре И.Х.) поново је саградио храм Есагилу и кулу Етаменаки -"кулу вавилонску",затим онај величанствени "свети пут" који је водио до Истариних врата, главног улаза у Вавилон.
На слици приказана је реконструкција плана града Вавилона у време Набукодоносора. Персијски краљ Кир је 538-године пре И.Х. освојио Вавилон, а Ксеркс га приликом свог освајачко-казненог похода 480.године пре И.Х. скоро потпуно разара, а разара и вавилонску кулу. Вавилонска кула никада није била обновљена, мада је Александар Велики имао ту намеру, али га је у томе спречила прерана смрт 523-године пре И.Х.
Е сад малко хвале . спочетка осамдесетих века кљокнутог имао сам прилике да корачам тим најстаријим асфалтним путем на свету – Мардуковим.наиме институт за путеве из београда је 1980 започео са радовима у ираку па се и мени посрећило да се у њиховом тиму (накратко) нађем што ми је посве довољно било а за историју заинтересованом да проверим оно што сам раније читао.Вавилон, циљ мојега интересовања је углавном био у рушевинама но на тражени пут (под шутом) наиђосмо ( и да сада вас негушим детаљима) из њега узорковасмо (од надлежних одобрени узорак ) коју касније у јузи истестирасмо ( микс дизајн те % и порекло везива- битумена).
резиме бии . . . да је дизајн асфалтног застора веома мало узнапредовао у задњих . . . поприлично столећа , упс