HODNICI ŽUTI, PURPURNI, PLAVI

Autor: Rodoljub Šabić

„Hodnici žuti, purpurni, plavi" su dobar razlog da bar na trenutak odstupim od tematske koncepcije bloga Freedom of Information. „Hodnici žuti, purpurni, plavi" je ime predstave koju sam sinoć imao zadovoljstvo da gledam. Kažem predstava, a žao mi je što nemam neki bolji, lepši termin za to dešavanje - fascinantnu mešavinu muzike, plesa, glume, poezije. Gotovo sve u predstavi, osim eto jednog Šekspirovog soneta i, razume se, briljantnog rediteljskog doprinosa Sonje Vukićević stvorili su sami glumci. Suštinu predstave čini nekoliko isprepletanih životnih priča, a ono što je čini potpuno posebnom je da su njeni glavni akteri, glumci, upravo ljudi o čijim životnim pričama se radi. I to slabovidi, slepi ljudi. Sa njima glumi jedan čovek koji vidi. Dobar, odličan glumac. Profesionalac koji svoj profesionalizam potvrđuje tako što sa svojim slabovidim kolegama sarađuje na takav način da ne znaš ko glumi bolje. A svi glume tako da je predstava publiku sve vreme „držala na nogama", da bi na kraju dobila više nego zaslužen, frenetičan aplauz.

A ono što je najbolje u vezi sa ovom sjajnom predstavom je to da ona nije stvar slučaja ili trenutka, nije brz proizvod nesumnjivog talenta već nešto sasvim, sasvim drugo. Ona je rezultat dvogodišnjeg delovanja projekta Radionice Integracije, projekta oko koga su okupljeni ljudi, uglavnom iz sveta teatra, koji razumeju značaj i smisao pomoći ugroženim pojednicima i grupama i uz to znaju da se taj značaj i smisao nema smisla svoditi na usko „humanitarni". To su Miki Manojlović, Svetlana Porović-Mihajlović, Svetlana Bojković, Jelisaveta Sablić, Nebojša Dugalić, ... i drugi, neka se ne uvrede što ih ne pominjem.

Miki Manojlović je za sinoćnu predstavu rekao: „Večerašnja predstava je prvi u potpunosti dosegnuti cilj naše Radionice Integracije. Imam pravo da u ime svih članova (G)radionice učesnika večerašnje predstave javno kažem da sam veoma, veoma obogaćen ovim iskustvom i da sam i dalje, ali još snažnije, srećan čovek."

I zaista ima potupuno pravo. A i ja, kao, mislim i svi koju su „hodnike" gledali, takođe smo obogaćeni jednim vrednim iskustvom. Ili (da na kraju ipak ostanem veran tematskoj koncepciji Freedom of Information-a) jednom vrednom, važnom informacijom. Jer generalno, a pogotovo u noći kada je neko nekakvom pobedniku nekakve „Farme" isplatio 100.000 evra, potvrda činjenice da kod nas istovremeno postoje vredni, ostvareni ljudi koji iskreno, bez materijalnog interesa i povoda, pomažu, ne samo slepim i slabovidim nego celoj našoj zemlji da usvoji neke elementarne civilizacijske vrednosti, bez sumnje jeste dragocena informacija.