Umetnost pobune

     Tumačenje umetnosti čuvenog američkog kulturnog antropologa Kliforda Gerca u kome stoji da “Bez čoveka, naravno, nema umetnosti; ali isto tako, i što je još važnije, bez umetnosti nema čoveka” odvela me je do čuvene londonske galerije “Tejt”, na peti sprat, u sobu broj tri, u kojoj su izložena postimpresionistička dela slikarstva. Pored Pikasovih, ovde su okačene i slike Pjera Bonara i Amedea Modiljanija. Međutim, moju pažnju i veliko oduševljene je izazvala umetnička instalacija „Ave Maria“ poznatog italijanskog konceplualnog umetnika Mauricija Katelana.

      Mnogi bi pomislili da je Maurizio Katelan lud čovek. Prvo je ubedio kustose da su njegova dela umetnost a potom je te iste kustose prisiljavao da voze bicikl kako bi proizvodili električnu energiju na njegovim izložbama. Nije to ništa:  jednom prilikom je napravio izložbu u sasvim praznoj galeriji a potom je prijavio krađu „nevidljive izložbe“ italijanskoj policiji. Drugom prilikom je na vratima prazne galerije zakačio znak „odmah se vraćam“ i time zbunio sve zvanice. Konceptualna umetnost  dozvoljava sve, pa čak i da ukradete tuđa dela i tvrdite kako su vaša autorska.

      Njegove subverzivne instalacije su promenile savremenu umetnost. Neke su prodate za 3 miliona dolara uprkos kritikama koje nagovaraju kolekcionare na to da Katelan nije umetnik. On ne samo da je umetnik već je i dobrovoljni davalac sperme, kuvar, čistač podova, poštar, prodavac suvenira u manastirima. Radio je i u mrtvačnici i u servisu za hemijsko čišćenje. Sve to, zajedno sa skulpturom pogođenog Pape Jovana Pavla II meteoritom, dvanaestogodišnjeg dečaka sa predimenzioniranom glavom Adolfa Hitlera, dečaka Hitlera, kao i veverice koja je izvršila samoubistvo, učinile su da Katelan postane jedan od najslavnijih hiper-realističnih konceptualnih umetnika na svetu.

     Gledati  instalacije Mauricija Katelana, uživo, je jedinstvena prilika, naročito ulični nastup svetskog supermodela Linđe Evanđeliste. Ona stoji na ulici Menhetna i u ruci drži karton na kome je ispisano "Mora da je neko kriv". Ova instalacija je direktno povezana sa nezadovoljstvom ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama. Oni su razočarani jer reforme u oblasti politike hipoteka, zdravstva, bankarstva, reforme imigracije, reforme vojne politike po osnovu seksualnosti nisu uspele. Otuda je Lindino lice uznemireno iako nosi De Ber naušnice od platine i dijamanata i ogrlicu vrednu 900 000 dolara. Pored nje prolazi crnac u odelu koji je u ulozi Baraka Obame i koji snosi odgovornost za neispunjena obećanja data u predizbornoj kampanji. Katelan je ovom instalacijom potvrdio da je njegova umetnost - umetnost pobune.