Kinoteko, srećan nam praznik!

U Beogradu je na današnji dan 1896. godine održana prva filmska projekcija na Balkanu, a taj dan Jugoslovenska kinoteka, osnovana 1949. godine, obeležava kao svoj praznik. 

Ovo je praznik i za sve ljubitelje filma u Srbiji. Ovo je i naš praznik. 

Југословенска кинотека (назив од 1952. године) је национални филмски архив Републике Србије, основан 1949. под називом Централнa jугословенскa кинотекa. Током рада, више пута је мењала статус, а данас је, на основу Закона о заштити културних добара, установа од посебног значаја за Републику Србију. Састоји се од четири организациона дела: Архива југословенске кинотека , Музеја Југословенске кинотеке - биоскопа , Библиотеке и Заједничких служби.
Југословенска кинотека је један од оснивача и стални члан FIAF-a (Међународне федерације филмских архива), у чијем чланству активно учествује од 1951. године. Срце установе чини Архив Југословенске кинотеке који обавља основну делатност установе: прикупља, трајно чува и стручно обрађује филмове односно филмску грађу и пратећи филмски материјал:  фотографије, плакате , рекламне материјале, документацију, макете, старе предмете из области кинематографије; чини их доступним истраживачима, студентима, грађанству; сарађује са сродним установама у земљи и иностранству, обавља размену филмова и филмске грађе. Један од тренутно примарних делатности Архива је компјутерска обрада огромног броја података похрањених у његовим стручним и техничким картонима.
Кинотека је отворена за све истраживаче и научне раднике који се баве историјом и теоријом филма. Путем предавања, трибина, промоција изложби и књига, активно учествује у едукацији и ширењу филмске културе у нашој земљи.

Филмски фонд Југословенске кинотеке чини једну од најзначајнијих и најобухватнија филмских колекција у Европи. У њему се чува преко 85000 копија, најразличитијих формата, на запаљивој (нитратној) и незапаљивој (ацетатној) траци, немих, звуочних, црно-белих и у боји. Збирка страног филма, која чини 80% фонда Југословенске кинотеке, садржи сва највреднија дела из историје светског филма. У југословенском филмском фонду чувају се најзначајнији архивски материјали и документарни филмови везани за територију бивше Југославије, почев од најстаријег сачуваног филма код нас "Крунисање краља Петра I" из 1904. године све до њеног распада 1992. Изузетно је значајна и колекција југословенских играних филмова која обухвата преко 90% продукције снимљене након II светског рата. 

Већина филмова поседује заштитну копију (две копије по наслову). Филмска колекција се непрестано увећава депоновањем филмова снимљених или приказиваних у земљи, разменом са другим филмским архивима, као и путем откупа и поклона од појединаца и установа. Недостатак смештајног простора, изграђеног пре тридесет година, премалог и неадекватног за чување филмског блага донекле је умањен завршетком и стављањем у функцији нове зграде за чување филмова урађеној по најновијим светским архивистичким стандардима.

"2.Марта.1952.године у реновираном биоскопу "Косово" у Косовској улици бр.11 отворен је Музеј Југословенске Кинотеке" писале су дневне новине пре више од пола века. Од тада до данашњег дана, на истом месту и у истој сали, многи великани нашег филма стицали су, а данас млађе генерације стичу, непроцењива знања о филму, режији, драматургији и глуми гледајући култна остварења седме уметности. Преко 50.000 пројекција је приказано на платну Музеја Кинотеке. а памте се времена када су се карте куповале код "тапкароша" и када су редови за карте били до суседних улица.

    "У Музеју Југословенске кинотеке јуче  је представљена нова сала, студио за електронске медије "Влада Петрић", коју је лично донирао овај истакнути теоретичар и професор филма на Харвардском Универзитету" цитат је из Политике од 17.02.2006.године. Стара али не и старомодна, Југословенске кинотека је љубитељима филма, захваљујући професору Петрићу омогућила да виде најновија филмска остварења намењена дигиталном приказивању.

    Осим поменутих сала и филмских представа у њима, Музеј Југословенске кинотеке у свом холу редовно има изложбе филмских плаката, фотографија и других остварења у корелацији са догађајима, фестивалима, циклусима или филмовима који се приказују  у дворани.

Библиотека југословенске кинотеке је институција  једнствена по својој специјализацији: сакупља, обрађује и чини доступним јавности штампану, али све више и дигиталну, реч која се бави искључиво покретним сликама ( филм, филмска архивистика, телевизија, видео, мултимедији...) Поседује колекцију од око 21000 домаћих и страних ( на свим важнијим светским језицима) књига, приручника, часописа, обимну и од непроцењиве вредности значајну хемеротеку од око 200000 новинских исечака (од 1948.године до данас)

Од посебног значаја за националну кинематографију су и збирка сценарија, књига снимања и дијалог-листа, као и легати значајних филмских естетичара и синеаста као што су Славко Воркапић, Владимир Петрић, Соја Јовановић и други.

http://www.kinoteka.org.rs