иако су им надређени строго наредили да шлем не скидају једва је дочекао кратак застој колоне и пиш паузу да се стровали на врео песак одложи пушку и ослободи главу од вреле металне капе те из ње извади писмо вереници да га по ко зна који пут прочита пре него га преда за слање . метак у слепоочницу није ни осетио у оној паници кад снајпери запуцаше по њима . рефлексно покуша да у том кратком прелазу између живота и ничег дохвати руком шлем крај ногу небили се заштитио ,међутим помоћи му више ниотког неби . . . био је септ 1940 када је из либије на египат кренула велика италијанска офанзива . . .
маје 2010 .гибли данима не престаје. топли ветар из пустиње подиже фину прашину пуне су нам је очи, плућа и да не помињем. мили ми Газда закључио напречац да сам доста помалти га њихао те да ћу му кориснији бити на либијском градилишту аутопута триполи -бенгази чија се северна траса у дужини преко 1000 км већ пружа надомак медитерана тек тек додирујући сам руб пустиње у заливу сирта. ми обележавамо јужну трасу ево већ биће месец дана а и потрајаће још охохо.паузе у послу користимо да се пробрчкамо у мамљивој води мора на домак. недирнута пешчана плажа пружа се у дужини 2000 км од туниса до египта потенцијална је локација будућих хотела јер страни капитал је почео лагацко да се прилива у либију.погледу је тешко одолети изазову пучине са које таласи огромни и моћни силовито претурају приобални песак односећи га у плаве дубине.стална борба мора и копна наочиглед.навиклом, мањка ми женско друштво, док мушких око мене, да се смрзнеш, но млади су, радним задацима усмерени а шали склони, па се уклапам, трошан, но још вазда прилагодљив.
прошли петак у близини насеља бен џавад рашид фигурант који је са трасирком зашао међу пешчане дине како бисмо обележили ширину путног појаса, уочавам кроз окулар инструмента, машеми да дођем.кад му се приближих упозорава ме да има нешто црно у песку али да пазим још из другог св рата има заосталих мина, он је из овог краја па зна. наравно знатижеља превагну те трасирком разгрнух сипак песак кад оно шлем . и онда у моменту ветром ношен допреми до уха глас имама са разгласа на минарету џамије у бен џаваду како ,преводи ми рашид, помиње суру 82:17-19 која указује: „A znaš li ti što je Sudnji dan, i još jednom: znaš li ti što je Sudnji dan? Dan kada niko nikome neće moći nimalo pomoći . . . .“
маштовит измешах стварност и умишљај и исхода евовам.шлеем пак,без икаквих ознака у-на њему ено га на зиду либијског апартманами и што га више посматрам почетак ове причица ми све уверљивији бива.