M. Nećković: PROLOG u SREBRENICI

Povodom posete Harisa Silajdžića Borisu Tadiću, profesor etike Đ. Morđević je sa pridikaonice Peščanika apelovao na M. Nećkovića da posreduje u pogađanju srpske i bošnjačke političke elite oko dizajniranja traume, a ne samo oko pravičnije podele profita od genocida u Srebrenici. Nećković se prevrtao i prevrtao u krevetu, pekla ga je i pridika i narudžba. Poput mesečara, ustao je noćas i zapisao sledeće porušne redove:

PROLOG U SREBRENICI

Srebrenice,

reči,

rečenice!

Iza hlada,

ispod hlada,

stara mlada,

plaze stada.

Jaganjaca

sinovaca,

zetova ih sled palaca

zguboraca.

Sred metaka,

eno đaka,

bez svezaka,

ti otaca,

kolo baca,

drugovaca,

drugih,

placa,

grunta,

prava,

uženama,

trava,

krvlju gaca,

tražinama.

Iza bora,

iza hrasta,

starih kora,

blatnih sena,

od dva hvasta,

leži jedna,

jedna gora,

satrvena

pa skrivena /

noćna mora.

Beše i ta

crna zora,

svanu noć

i kriomice,

sakri danu

crno lice

od umora /

Srebrenice,

bela vesta,

beli beleg,

slednih mesta:

bledog,

beljeg

Eno šume gde ne ume,

eno stene kako blene,

iskopane tvrde tame,

seća mene,

sećat z(l)a me.

Tu se braća

bratit presta,

tu se spa'nu

u nizine,

šumove

i podoline

mučimesta,

iza tmine,

vratit nesta;

Uokoli,

i usini,

stare, mlade,

a i male,

mesečini,

vile jake,

ruke, rake,

i kundake,

ti raščini (...

Srebrenice,

magle

te sijaju,

kragne ti klijaju

lice,

reči,

rečenice...

“Ne čuje se

bat koraka,

po tom groblju,

brdodolskom,

osta majka

bez svog sina,

žena bez druga

rušna osta zemlja njina”

Gubi, ubi, na!