Parada u Moskvi bez vojnika Srbije-zašto

Na paradi u Moskvi, kojom se 9. maja obeležava 65 godina od pobede nad fašizmom, neće učestvovati vojnici Vojske Srbije jer nisu dobili poziv.

Paradi će prisustvovati predsednik Srbije Boris Tadić.

Vlada Srbije je saopštila da će 7. maja u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biti održani tematski časovi posvećeni antifašizmu, slobodarstvu i rodoljublju, kao i analizi sudbonosnih događaja koji su obeležili period Drugog svetskog rata.
Uoči Dana pobede, 8. maja, sa Savske terase Beogradske tvrđave biće izvršena počasna artiljerijska paljba u čast državnog praznika, posle čega će biti svečano otvoren deo stalne postavke Vojnog muzeja u Beogradu posvećenog Drugom svetskom ratu.

Predsednik Tadić je u Norveškoj položio venac i odao poštu jugoslovenskim partizanima koji su se borili protiv Kvislinga.

Preključe je delegacija ministarstva spoljnih poslova položila je venac na Titov grob i zajedno sa dioplomatskim korom odala odala mu poštu kao osnivaču Pokreta nesvrstanih.

(doduše RTS je tu činjenicu prećutala, valjda da ne iritira neke druge).

Da je sve ovo rađeno svih proteklih godina umesto da se upinjalo da se dokaže kako partizani nisu oslobodili već zajedno sa Rusima okupirali Srbiju i Beograd, da nismo izbrisali sve što podseća na antifašističku borbu, a da to sve ruski ambasadori nisu primećivali, sigurno bi i Vojska Srbije marširala na Crvenom trgu.

Navodno, u Ministarstvu odbrane Srbije kažu da  su priželjkivali taj poziv i rado bi se odazvali da su ga dobili. U Ambasadi Rusije u Beogradu kažu da ne znaju razloge zašto srpski vojnici nisu pozvani.

Pitanje je zašto Srbija nije zvanično tražila da i njeni vojnici simbolično učestvuju, kao što je na vreme predlagao Miroslav Lazanski.

 Imamo već utreniran vod koji je učestvovao na paradi u Tripoliju na proslavi kod Gadafija.
Inače, na paradi će učestvovati vojnici i jedinice iz 13 zemalja, među njima i iz SAD, Velike Britanije i Francuske. Pridružiće im se i one iz Belorusije, Ukrajine, Moldavije, Kazahstana, Poljske, Uzbekistana, Kazahstana, Kirgistana i Jermenije.
Od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, čiji su vojnici bili u pobedničkoj Crvenoj armiji, nisu pozvane da sudeluju baltičke države i Gruzija.
Osim vojnika iz Srbije, na paradi neće biti vojnih kontigenata i iz ostalih jugoslovenskih zemalja, koje su bile u pobedničkoj antihitlerovskoj koaliciji.

Možda se ovde i krije odgovor zašto nas nisu zvali jer od početka ludila 90-ih godina na prostoriu SFRJ dominirali su upravo one politike i ideologije koje su partizani pobedili. U svom trijumfalnom nastupu nacional-šovinističkih ludaka potisnut je antifašizam i ni u jednoj novonastaloj državici više nisu priznavali partizane, prestalo se sa obeležavanjem dana ustanka i dana pobede nad fašizmom.

I Srbija se tako ponašala, pa tek prošle godine u znak gostoprimstva Medvedevu a po instrukcijama ruskog ambasadora Konuzina pripremljeno i čak malo usiljeno obeležen Dan oslobođenja Beograda, ali je sve više ličilo na priredbu u čast Crvene Armije nego partizana koji su spomenuti usput i tamo gde nikako nije moglo biti izbegnuto.

Može se na razne načine promišljati zašto Rusi nisu pozvali i Vojsku Srbije da učestvujući na velikoj paradi bude zajedno sa onima sa kojima su partizani četiri godine zajedno ratovali protiv fašizma, oslobodili Jugoslaviju i Srbiju, zajedno sa Crvenom armijom oslobodili Beograd.

Rusija se sada vrlo surovo ponela prema Srbiji koja se već 20 godina takođe vrlo surovo odnosi prema partizanskom pokretu i čini sve da se NOB minimizira, istorija se prepravlja, Srbija više ne obeležava ni Dan ustanka, dugo nije dostojno obeležavala ni dan oslobođenja Beograda. Izbrisani su nazivi ulica i sve ono što je vezano za partizanski pokret a glorifikovani oni koji su bili otvoreni ili manje otvoreni saradnici okupatora.

Posebna revnosnost je pokazana u Vojsci Srbije koja je okrenuta prema SPC a svaka veza sa tradicijom  NOB marginalizovana. Promenjeni su nazivi kasarni, izbrisana imena narodnih heroja, vojni praznici promenjeni, jedinicama i ustanovama određeni su novi praznici kako bi se i tako vojska distancirala od NOB. Vojska Srbije ne baštini tradicije pobedničke vojske u II Svetskom ratu,već neke druge vojske,što je zvanični stav ove države..Ruska vojska će marširati pod pobedničkim zastavama iz II Svetskog rata,koje su i danas zvanične zastave jedinica ruske armije.Mi smo naše pobedničke zastave-plavo-belo crvenu trobojku sa petokrakom bacili u budžak,tradicija pobednika iz II Svetskog rata je nestala,ni jedna jedinica Vojske Srbije ne nastavlja tradiciju neke od pobedničkih jedinica iz II Svetskog rata,zakonom se mire kvislinzi i pobednici,državne komisije traže kvislinge i ratne zločince po Srbiji.pokreću se inicijative za rehabilitaciju ratnih zločinaca,pa su neki i rehabilitovani,itd...
Ipak, treba biti korektan pa primetiti da se i tu polako vraća na neku normalu, a primer za to je svečana akademija povodom dana vojne akademije gde je na dostojanstven način prikazana tradicija uključujući i NOB i period posle 2. svetskog rata. Bio je to lep primer za razliku od onih koji imaju prekid svesti od 1918. do 2006. i uporno pokušavaju da to i drugima nametnu.

Istorija se ne može praviti, ona se desila. Može se falsifikovati ali i to ne traje dugo. Sve što nam se desilo u našoj istoriji i lepo i ružno je naše i trebamo to tako prihvatiti, ono što je za ponos ponositi se , ono što je za stid stideti se ali nikako zbog onoga čega se trebamo stideti umanjivati ono što je za ponos.

 Ono čime treba da se ponosimo je antifašistička borba i pobeda nad fašizmom a da se stidimo zbog činjenice da su neki naši bili na strani okjupatora i kvislinzi. Da se ponosimo onim parizanima koji su se borili u Norveškoj .

Zato je na Crvenom trgu moralo biti mesta i za vojnike iz Srbije koje bi predsednik Srbije i drugi državnici pozdravljali dok marširaju rame uz rame sa ruskim, francuskim, engleskim i drugim vojnicima antihitlerovske koalicije.

Srbija nikako ne sme sama da istiskuje iz sećanja činjenicu da je u 2.svetskom ratu bila na strani pobednika. Iako to sada neki kod nas onako kao skromno priznaju, snage Titovih partizana su uz sadejstvo Crvene armije porazile jedinice Wehrmachta.

Kao što reče Lazanski, Tito i Mihajlović ipak nisu bili «zvezde bliznakinje.»

Godišnjica pobede u 2.svetskom ratu ne bi smela da ima neku konotaciju sa ovakvim ili onakvim totalitarizmom  posle 1945.godine.

Srbija ne sme da na pobedu protiv nacizma , svesno ili nesvesno, baci bilo kakvu senku.