Boginje i robinje - Audrey Hepburn

Audrey je jednom prilikom izjavila da ako ikada bude napisala knjigu o sebi da će je ovako započeti - Rođena sam 4. maja 1929. i tri nedelje kasnije sam umrla. Ovo je istina. Kada je imala samo tri nedelje dobila je težak slučaj velikog kašlja i srce joj je stalo. Njena majka koja je bila strogi sledbenik sekte hrišćanskih naučnika odbila je da pozove lekara i ćerku je oživela udarcima po guzi. Audreyin sin Sean kasnije je izjavljivao kako je taj događaj ostavio traga na čitav njen život, kao da joj je data druga šansa.

Njeni roditelji imali su neskladan brak i konačno su se razveli kada joj je bilo devet godina (mada ih je otac tri godine ranije već bio napustio). Audrey je kasnije tvrdila da je to bio najtraumatičniji događaj u njenom životu, tragedija od koje se nikad u potpunosti nije oporavila.

U to vreme Audrey je pohađala jedan engleski internat. Majka ju je u engleski internat i poslala s namerom da je poštedi porodičnih svađa, ali i da je primora da se druži sa vršnjacima s obzirom na to da je bila neverovatno stidljiva.

Iako u početku nikako nije mogla da se navikne na svoje novo okruženje kada ju je majka 1939. ispisala iz škole bila je vrlo razočarana, posebno zbog toga što je u međuvremenu počela da uzima i časove plesa u kojima je uživala i koji su joj dobro išli. Međutim, njena majka je strahovala da zbog izbijanja rata u Evropi putovanja neće biti moguća i da možda dugo neće videti svoju ćerku. Verovala je da će Hitler poštedeti svoje "holandske rođake" te da će Audrey biti mnogo bezbednija sa njom u Holandiji. Tako je Audrey detinjstvo provela u okupiranoj Holandiji. Nacisti su joj ubili mnoge rođake, preživljavala je hraneći se lukovicama lala i bila kurirka pokretu otpora (poruke je navodno prenosila u svojim baletankama). Zbog loše ishrane metabolizam joj se trajno promenio; ostala je mršavica do kraja života.

Odmah po završetku rata Audrey sa svojom majkom, holandskom baronesom, odlazi u Englesku. Nastavlja sa časovima plesa u čuvenoj Marie Lambert baletskoj školi, ali joj profesori savetuju da je napusti jer je previše visoka za balet. Radi kao horistkinja i dobija manje uloge u filmovima.

Do 1952. Audrey se pojavila u nekoliko filmova u kojima je glumila sporedne uloge. Te godine odlazi na francusku rivijeru da snima Monte Carlo Baby. Za vreme snimanja jedne scene u hotelskom lobiju primećuje je čuvena francuska spisateljica Collette. U to vreme Collette je imala 78 godina i bila je vezana za invalidska kolica. Gurajući se u kolicima po hotelskom lobiju zaplela se u gajtane koje je koristila filmska ekipa koja je tu snimala. Dok je čekala da joj neko pomogne da se raspetlja Collette primećuje Audrey kako u pauzi snimanja bezbrižno pleše s dvojicom muzičara. Ostala je očarana. U to vreme Collette je tražila devojku za ulogu Gigi u njenom komadu Gigi. Čim je ugledala Audrey uzviknula je - Voila! Evo moje Gigi! I tako je legenda otpočela.

Ubrzo potom Audrey je upoznala reditelja Williama Wylera koji je angažuje za glavnu žensku ulogu u filmu Roman Holiday. Kako je gotovo istovremeno dobila i svoju prvu brodvejsku i prvu holivudsku ulogu, Audrey napušta Englesku i potpuno sama se seli u Njujork. Njeh dugogodišnji dečko James Hanson došao je u Njujork na premijeru Gigi i tada ju je zaprosio. Međutim, veridba nije krunisana brakom. Nakon višemesečnog odlaganja venčanja Audrey je raskinula veridbu. Znala je da ukoliko se uda neće moći da nastavi karijeru, tako da su se njih dvoje razišli.

Odmah nakon završetka sezone s predstavom Gigi na Brodveju, Audrey je te iste 1952. otputovala za Rim na snimanje filma Roman Holiday sa Gregory Peckom. Peck je bio toliko oduševljen njom i njenim talentom da je kod čelnih ljudi studija insistirao na tome da njeno ime bude stavljeno iznad naslova filma. Roman Holiday je završen u septembru 1952. i postao je ogroman hit odmah po puštanju u bioskope. Audrey je postala slavna preko noći. Njeno aristokratsko držanje i vilinska figura bili su osvežavajuća promena u odnosu na rasne plavuše na koje su u Holivudu bili navikli. Bila je na putu da postane superstar.

Naredne jeseni počela je snimanje drugog filma u režiji Billy Wildera. Reč je o filmu Sabrina u kome je glumila pored Humphrey Bogarta i Williama Holdena. Pre početka snimanja Audrey su poslali u Pariz da izabere nešto od francuske garderobe za potrebe filma pošto se njen filmski lik vraća u Ameriku iz Pariza u kome je potpuno usvojila francuski stil i modu. Audrey je izabrala malu radnju mladog modnog kreatora po imenu Hubert de Givenchy. Kada je čuo da je "gospođica Hepburn" došla da ga vidi, izleteo je napolje da je upozna očekujući da umesto mršave devojke krupnih očiju vidi Katherine Hepburn. Razočaravaši se odgovorio je da je prezauzet da bi joj posvetio više pažnje i predložio joj je da jednostavno sama "prošvrlja po rafovima". Međutim, posle nekoliko minuta provedenih u njenom društvu Givenchy je bio potpuno opčinjen sa Audrey tako da joj je ubrzo uzimao mere za haljine koje će nositi u filmu. Givenchy haljine koje je Audrey nosila u filmu Sabrina još uvek se smatraju definicijom njenog jednostavnog šik stila i u to vreme su među devojkama postale izuzetno popularne. Givenchy je kasnije za nju kreirao haljine za još nekoliko njenih filmova a do kraja života su ostali veoma bliski prijatelji.

Za vreme snimanja Sabrine Audrey se zaljubila u kolegu Holdena. Razmišljali su o braku ali je Audrey od te ideje odustala kada je saznala da se Holden podvrgao vasektomiji. Više od svega želela je da ima sopstvenu decu što sa Holdenom nije bilo moguće tako da je vezu sa njim raskinula i pre nego što je završeno snimanje filma.

Na jednom prijemu 1954. Gregory Peck ju je upoznao sa glumcem Melom Ferrerom. Nekoliko meseci kasnije on joj nudi ulogu u brodvejskom komadu Ondine koji je postao veliki pozorišni hit. Još dok se taj komad davao na Brodveju Audrey je nominovana za Oskara za ulogu u filmu Roman Holiday, što je bila vest koja ju je istinski šokirala. Ceremonija dodele Oskara održana je 25. marta 1954. na dve lokacije u Los Anđelesu i Njujorku. Kako je u to vreme boravila u Njujorku zbog obaveza na Brodveju ona je prisustvovala ceremoniji u tom gradu. Pojavila se s malim zakašnjenjem, pravo iz pozorišta gde je to veče imala predstavu, još uvek sa scenskom šminkom na licu. Osvojila je Oskara. Samo tri dana kasnije usledio je novi šok - osvojila je nagradu Tony (pozorišni ekvivalent Oskaru) za najbolju žensku ulogu u komadu Ondine. Profesionalnim uspesima vrlo brzo se pridružila i privatna sreća. Audrey se, uprkos protivljenju majke, udala za Mela Ferrera. Krajem 1954. njih dvoje otišli su na medeni mesec u Italiju. Za vreme medenog meseca Audrey je saznala da je u drugom stanju. Nažalost, pobacila je malo pre početka snimanja epskog filma War and Peace u kome je glumila sa svojim mužem. Bio je to prvi od nekoliko potonjih pobačaja koje je Audrey imala. Zbog toga je često zapadala u depresiju i razvila štetnu naviku pušenja. Majčinstvo je bilo nešto što joj je izuzetno značilo.

U narednih nekoliko godina snimila je nekoliko uspešnih filmova uglavnom romantičnih komedija u kojima se mlada devojka zaljubljuje u starijeg muškarca. Takvi su bili i Funny Face mjuzikl iz 1957. sa Fred Astaireom i Love in the Afternoon iz iste godine sa Gary Cooperom. Nakon pet filmova sa sličnim zapletom Audrey je bila spremna za novi izazov. Želela je da svima onima koji su mislili da može da glumi samo u sladunjavim ljubavnim filmovima dokaže da greše. Ozbiljna drama The Nun's Story iz 1959. bio je film koji je dokazao njene glumačke sposobnosti i van žanra romantičnih komedija. Za ulogu u ovom filmu nominovana je za Oskara po treći put.

Iste godine počela je sa snimanjem filma Johna Hustona The Unforgiven tokom kojeg je doživela nezgodu. Pala je sa konja i opasno povredila leđa ali na svu sreću nije ostala paralizovana. Da stvar bude gora bila je trudna u vreme pada. Brzo se vratila na snimanje filma odbijajući da sačeka potpuni oporavak. Neposredno po završetku snimanja preživela je još jedan pobačaj.

Kada je nedugo potom ponovo zatrudnela odbila je da prihvati bilo kakvu ulogu. Vreme je provodila kod kuće održavajući trudnoću. Sve mere predostrožnosti ovaj put su se isplatile i ona u januaru 1960. sa trideset godina u Švajcarskoj (gde se nekoliko godina ranije i udala) rađa sina Seana.

Holivudu i filmovima vratila se nakon godinu dana porodiljskog odsutstva. Dobila je ulogu za koju je bila rođena da je odigra - glavnu žensku ulogu u Breakfast at Tiffany's, po romanu Trumana Capotea. Capote je jasno stavio do znanja da u toj ulozi može da zamisli samo Marilyn Monroe. Međutim, Audrey se nije dala omesti Capoteovim neodobravanjem - zahvaljujući njenom besprekornom šarmu i stilu i još jednoj saradnji sa Givenchyem, film je postigao ogroman uspeh i doneo joj je četvrtu nominaciju za Oskara. Breakfast at Tiffany's je postao jedan od najvećih filmskih klasika 20. veka.

Narednih nekoliko godina snimila je nekoliko više ili manje uspešnih filmova. Negde tokom 1964. godine do nje su doprle glasine da joj je otac, sa kojim je davno izgubila vezu, umro. Njen muž Mel odlučio je da tu stvar ispita i saznao je da joj otac živi u Dablinu. Audrey ga je potražila i zatekla svog 74-godišnjeg oca u Dablinu u braku sa drugom ženom. Obnovila je davno prekinuti odnos sa svojim ocem i čitavih dvadeset godina, sve do njegove smrti, svakog meseca mu slala određenu sumu novca.

Sa Peterom O'Tooleom je 1969. snimila komediju How to Steal a Million a ubrzo potom i Two for the Road, film čija je tema bila ljubavna drama jednog para tokom više godina. Pojedini momenti podsećali su na njen stvarni život i napeti odnos sa mužem. Kako je Audrey postajala slavnija i uspešnija tako su se ona i njen muž Mel sve više udaljavali. Govorilo se da je Mel ljubomoran na slavu svoje žene i da je utehu tražio u naručju ljubavnica.

U poslednjem pokušaju da spasi brak Audrey je pristala da sa Melom kao rediteljem snimi Wait Until Dark. Ova psihološka drama doživela je veliki uspeh a Audrey je doneo petu i poslednju nominaciju za Oskara. Nažalost, zajednički film nije uspeo da spasi brak. Krajem 1968. Audrey i Mel su se razveli. Audrey je dobila starateljstvo nad sinom kao i vilu La Paisible u Švajcarskoj. Posle razvoda odlučuje da više ne radi.

Ranije te godine Audrey je za vreme jednog krstarenja upoznala doktora Dottia, italijanskog psihijatra. Varnice su odmah sevnule i ona se udaje za njega u januaru 1969. samo šest nedelja nakon razvoda od Ferrera. Uskoro je ponovo u drugom stanju. Držeći se ranijeg metoda očuvanja trudnoće izbegava sve aktivnosti i vreme provodi kod kuće odmarajući se. Međutim, nije zadugo uživala u miru. Po novinama redovno čita glasine o vanbračnim aferama svog muža. Odlučuje da ne obraća pažnju na to i potpuno se usredsredi na dolazak drugog deteta.

Februara sledeće godine carskim rezom rađa sina Lucu u Lozani. Pošto je nekih godinu dana provela živeći sa Dottiem u Rimu, pokušala je da ga ubedi da se presele u Švajcarsku, kako bi sina odgajali u bezbednom i mirnom okruženju u svojoj vili La Paisible. Dotti, međutim, ne pristaje na prelazak u Švajcarsku. Audrey je svejedno s decom napustila Rim, ostavljajući mužu i vremena i prostora za njegov raspustan život.

Tek 1976. Audrey donosi odluku o povratku na film nakon nekoliko godina potpunog odsutstva s filmskog platna. Prvi film koji je snimila posle duge pauze bio je Robin and Marian u kome joj je kolega bio Sean Connery.

Audrey je punih deset godina podizala decu u braku sa Dottiem, ali su joj se na kraju smučili njegovi vanbračni izleti pa je konačno podnela zahtev za razvod koji je i formalno usledio 1982. godine.

Posle razvoda utehu je pokušala da nađe u radu. Počela je snimanje filma They All Laughed i za vreme snimanja zbližila se s glumcem Robertom Woldersom Bothom s kojim je imala mnogo toga zajedničko kao na primer to da su oboje samci (njegova žena je umrla malo pre njihovog upoznavanja) i da oboje imaju holandsko poreklo. Postali su veliki prijatelji i ljubavnici sve do Audreyne smrti.

Nakon što je u avgustu 1984. Audreyna majka Ella umrla pošto je poslednjih deset godina života provela živeći kod ćerke u Švajcarskoj, Robert se uselio kod nje. Nismo baš kao Romeo i Julija - izjavila je Audrey, ponekad se i posvađamo, ali zaista veoma retko. Vezuje nas divno prijateljstvo. Verujem mu. Verujem u njegovu ljubav i nikada se ne strahujem da bih je mogla izgubiti.

Godine 1987. Audrey se prihvatila svoje najvažnije uloge - ambasadora dobre volje za UNICEF. UNICEF je organizacija koja pomaže deci u kriznim područjima, obezbeđuje im hranu, medicinsku pomoć i obrazovanje. Kako je Audrey kao devojčica i sama bila žrtva rata koju je od posledica teške neuhranjenosti spasila upravo jedna humanitarna organizacija, osećala je duboku potrebu da se i sama posveti humanitarnom radu. U pratnji Roberta Audrey kreće na prvi od mnogih potonjih putovanja u svojstvu predstavnika UNICEFa. Njeno prvo odredište bio je Makao, a zatim Japan i Irska. Većinu svog vremena sada provodi putujući i ukazujući na stanje u kome deca na pojedinim delovima planete žive. Obilazila je Etiopiju, Tursku i Južnu Ameriku.

Narednu, 1989. godinu, dobrim delom provela je u Centralnoj Americi, Sudanu, Bangkoku i Bangladešu, nadgledajući napredak humanitarnih aktivnosti u tim područjima. Krajem te godine pojaviće se u svom poslednjem filmu - Always. U ovom filmu Stephena Spielberga Audrey je imala malu ulogu anđela po imenu Hap. Kasnije, 1990. godine Audrey je za televiziju snimila serijal pod nazivom Gardens of the World, koja je bila posvećena najlepšim svetskim vrtovima, počevši od njene rodne Holandije.

Posle još jednog humanitarnog puta u ratom i bedom razorenoj Somaliji 1992. Audrey je otišla u Kaliforniju da poseti sina Seana. Tamo je dobila jake stomačne bolove zbog čega je odmah prebačena u bolnicu jer se sumnjalo na to da je na nekom od svojih putovanja po siromašnim zemljama zakačila virus. Ispostavilo se, međutim, da je obolela od raka debelog creva. Odmah je operisana a doktori su joj predvideli još oko tri meseca života. Poživela je još samo 79 dana nakon operacije.

U poslednju šetnju vrtom svoje vile La Paisible u Švajcarskoj krenula je 10. januara 1993. Bila je u pratnji Roberta kome je tom prilikom davala uputstva kako da neguje svaku od biljaka u vrtu kada dođe proleće. Deset dana kasnije, 20. januara 1993. umrla je u snu.

Kada je vest o njenoj smrti obajvljena sve Tiffany's radnje u svetu su po izlozima izložile njenu sliku.

ZANIMLJIVOSTI:

* Njena majka je potomak engleskih i francuskih kraljeva.
* Audrey je jedna od svega devet umetnika koji su pokupile sve glavne nagrade koje se dodeljuju u svetu šou biznisa (Emi, Oskara, Gremi i Toni).
* Govorila je francuski, italijanski, engleski, holandski, flamanski i španski jezik. Nije se znalo da govori španski sve dok na jednom snimku iz Meksika u koji je otišla u okviru svojih humanitarnih aktivnosti nije zabeleženo kako sa lokalnim stanovništvom razgovara na tečnom španskom.
* Audrey Hepburn i Katharine Hepburn nisu u bliskom srodstvu. Njih dve imaju jednog zajedničkog pretka koji je živeo u 19. veku. Katharine je Audrey upoznala tek kada se ova proslavila.
* Audrey se u Japanu smatrala uzorom ženske lepote.
* U avionima je letela uvek turističkom klasom. Nikada nije želela da vodi glamurozan život. Kuće su joj bile prostarne i s velikim dvorištima, ali sređene bez ikakve ekstravagancije.
* Svi se sećaju kako je Marilyn Monroe američkom predsedniku John F. Kennedyu pevala rođendansku pesmicu 1962. godine. Međutim, Audrey je bila ta koja je Happy Birthday Mr. President predsedniku otpevala za njegov poslednji rođendan 1963.
* Operska diva Maria Callas toliko je volela njen stil da ga je sredinom pedesetih i sama usvojila.

* Audrey Hepburn:
- Negde sam jednom prilikom čula ovu definiciju sreće: Sreća je zdravlje i kratko pamćenje! Volela bih da sam to ja rekla jer je to više nego tačno.
- Izaberite jedan dan. Uživajte u njemu do kraja. Onakvom kakav je. U ljudima onakvim kakvi su. Prošlost mi je pomogla da cenim sadašnjost koju ne želim da pokvarim brinući za budućnost.
- Najvažnije je uživati u životu, biti srećan. To je jedino što je važno.