floskuliranje

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo. sto vise izvoziti. sta? sta bilo. robu, usluge. samo mnooogo. drzava mora smanjiti broj zaposlenih koji direktno ili indirektno zavise od budzeta. poslove koje obavlja, drzava mora obavljati efikasnije uz manje troskove. iluzija. vecinu birokratskih poslova treba automatizovati. drzava mora racionalizovati penzioni sistem. drzava mora racionalizovati zdravstveni sistem. potrebno je stimulisati izvozno orjentisane proizvode i usluge. ovo znaci ne stimulisati neizvozno orjentisane. bez obzira na broj ljudi koji se zaposljava. ako je postavljen na drugoj strani (izvoz), prioritet mora biti postovan. poreska i neporeska opterecenja se moraju smanjiti. parola u najavi - smanjiti porez na rad. ne zato sto drzavi pare ne trebaju vec zato sto ce (truli) kapitalisti to voleti. jeftin rad. a drzava mora voleti sve sto kapitalisti vole. ali samo izvozno orjentisani kapitalisti. ovima koji profitiraju na zatvorenosti srpskog trzista je prosao rok trajanja. pdv povecati. pdv ce poskupeti unutrasnje trziste. smanjiti potrosnju. to i jeste cilj. srpska privreda ne moze opstati na unutrasnjoj potrosnji. kejnzova prica fercera na dovoljno velikim trzistima. zatvoreno srpsko trziste je samoubistvo srbije (i usputna zarada uvoznika). drzava mora brzo privatizovati sto veci deo imovine. drzava nije privrednik. novac od prodaje uloziti u reformisanje penzionog sistema. infrastrukturne radove finansirati iz koncesija gde god je to moguce. vodjenje koncesija dati onome ko pobedi na medjunarodnom konkursu (dakle nikakva vlast komisijama formiranim u srpskim ministarstvima po partijskom kljucu). ekonomski model rasta srbije se do sada zasnivao na donacijama, pozajmicama, prihodima od privatizacije, rastu usluznog sektora (i to dela koji nije okrenut izvozu) i preteranoj liberalizaciji uvoza. to vise nece da moze. car duvar i taj rad. potrosili smo sve sto smo imali. pojeli smo sve sto nam je ostavljeno. pre nego sto se zaduzimo do pete generacije vreme je da se brod okrene. sada ce vise da se radi, manje da se trosi. ekonomski model mora biti okrenut izvozu a ne unutrasnjem trzistu. dakle nista potrosnja. plate ce biti male, da bi se jeftin rad ugradio u povecanje konkurentnosti proizvoda i usluga srbije koji su okrenuti stranim potrosacima. ali niska cena uvek moze biti samo dodatni argument za prodaju na svetskom trzistu. nikada ne moze biti jedini. mora postojati kvalitet. mora postojati i kvantitet. sta je to tako kvalitetno (a jeftino) sto se u srbiji moze proizvoditi (pruzati kao usluga) u dovoljno velikim obimima da bude konkurentno bilo gde u svetu? pojam nemam naravno. niti zna iko u drzavnom aparatu srbije. niti mora da zna. drzava mora oformiti uslove na kome bi preduzetnici mogli da realizuju svoje ideje. ko su preduzetnici? to su buduci (truli) kapitalisti. kakve ideje? e pa to je na njima da smisljaju.drzava ne treba da se mesa. sve sto drzava treba da radi jeste da stvori uslove. jeftinu radnu snagu. mobilnu radnu snagu. edukovanu radnu snagu. kvalitetnu infrastrukturu. razumljive procedure. transparentno poslovanje birokratije. (IF YOU BUILD IT, THEY WILL COME- mozda). i tako jedno par decenija. e to je plan za izlazak iz krize.
......................................................
ostaje samo pitanje kako dobiti podrsku gradjana za plan u kome se nudi da ce se ziveti gore, raditi vise, zaradjivati manje... taj deo prepustam politicarima. jer oni odgovorni ce prepoznati pravu sansu krize. cercilu je uspelo da proda "krv, znoj i suze" ali cim je opasnost s druge strane kanala nestala i on je izgubio izbore. pretpostavljam da je cercilu bitnije bilo da zavrsi posao nego da ga sutra glasaci vole. zato ga cene posle 5 decenija.

........................................

necu dozvoliti

molim medije da ne podsticu nepoverenje i stvaranje atmosfere beznadja u ovakvoj situaciji u srbiji. nije tacno da je sve crno, da su svi politicari losi i korumpirani, da svuda postoji samo lopovluk i kriminal. posmatrajte kako mediji i ekonomisti u svetu reaguju u ovakvoj situaciji. kritikuju, ali ne sire beznadje. ja sam za svaku kritiku vlasti i mene licno ali necu dozvoliti da su u srbiji stvara atmosfera beznadja i urusava nas rad kao i sansa srbije. necu dozvoliti stvaranje atmosfere da su svi politicari isti od 90ih naovamo. to nije tacno.
......................................................