Balada o crknutoj mački

/ 23.04.2010. u 01:07

Komentari: 148
Čitanost: 50106
/
Preporuke: 17160
/

Branko Kraljić je dobio žuticu. Upoznao sam ga kasnije, dok je sa povišenim bilirubinom sedeo u trpezariji Garnizonske ambulante Črnomelj i očajnog izraza lica pušio. Bio je pristojan čovek, jedan od onih koji vole Idole, naročito njihove spore, plačipičkaste pesme. Tvrdio je da su one imale vidnog učinka na njegov erotski život. U ambulantu je voleo da dođe zbog svog bilirubina o kome je rado pričao, i zbog prijatne mogućnosti nesmetanog kupanja koje je pružao stacionar.

Moje avanzovanje iz biblioteke u ambulantu ostavilo je upražnjeno mesto u vojničkom klubu. Otišao sam kod kapetana prve klase Stojanova i rekao mu da bi moj idealni naslednik bio vojnik Kraljić. «On je opštinski sudija, druže kapetane», rekao sam mu, «ozbiljan je čovek, zna sa knjigama, može da vam bude od pomoći itekako». Kapetan Stojanov je bio mudar čovek i poslušao me je.

Od tog trenutka vojnik Kraljić je preuzeo Dnevnik Tomasa Mana i brigu o razglasu iz koga je dva puta dnevno puštao Hej Sloveni.

I ja sam tada pušio. Najčešće danhil sa koga sam prešao na vinston. Ponekad sam zavijao mirišljavi duvan koji mi je zajedno s mašinicom i hartijom poslao poštom Aleš, bivši vojnik zahvalan što je i posle Barnijevog skidanja mogao da nastavi da se tušira u stacionaru.

Kraljić je imao devojku. Ona je često dolazila za vikend angažujući jednu od četiri sobe u lokalnom motelu. Moja nije dolazila nikako. Najviše zbog toga što me je ubrzo nakon početka služenja vojnog roka šutnula. Uradila je to putem pisma. Najpre tako što mi ih neko vreme nije pisala, a onda je stiglo ono u kome mi je objašnjeno da su se «desile neke stvari koje su za nju bile vrlo zbunjujuće».

Kraljić je (iz razloga koje sam nekada znao, a koje sam u vojsci, zahvaljujući neslanoj šali svoje zlehude sudbine - zaboravio) voleo svoje vikende u lokalnom motelu.

«Oženiću se!» rekao je jednog dana. Sedeli smo na balvanu pored barake u kojoj se prodavalo pivo i napolitanke. Bio je prisutan i desetar Savić sa Umke. Njega je takođe ostavila devojka. Imao je svetlu kosu i rumene obraze. Nikad ne biste mogli da otkrijete kakav se nemir krio u njegovom ranjenom srcu. "Oženiću se", ponovio je Kraljić. Savić s Umke pljucnuo je malo piva. «Koji će ti to kurac?», rekao sam ja.

«Dobiću deset dana odsustva!» poentirao je Kraljić.

I stvarno je tako bilo. Posle deset dana vratio se podjednako nesrećan i sa povišenim rezultatima jetrenih proba, kao i pre.

Nastavio je da provodi popodneva i večeri u našoj trpezariji. Imao sam dil sa par vojnika iz kuhinje. «Dva dana poštede od teškog fizičkog napora» za paket u kome je bilo nekoliko smrznutih pilića, smrznute pite s višnjama, konzerve sardine i paštete, i jabuke. Aleksić, u civilstvu fudbaler, zdravi bolesnik, spremao je te đakonije u našoj kuhinji. Trudio sam se da u ambulanti uvek bude par zdravih bolesnika. Oni su čistili, glancali i bili srećni što mogu da se odmore od atomske s leva. Kraljić nije bio koristan u našoj simbiotičnoj organizaciji, ali svi su se navikli na njega. Pričao je kako se sa svojom devojkom, sada suprugom, šetao Svačićevim trgom u Zagrebu dok su mu prijateljice noći govorile: «Poštovanje, gos'n sudac!». Imao je kasnije muke da objasni devojci da im je prekršajno sudio a da nije bilo nečeg drugog.

Inače, na Svačićevom trgu koji je blizu zagrebačkog kolodvora, stanovao je tada moj prijatelj, reditelj kratkih umetničkih video formi Hrvoje Horvatić, pravoslavac, prva krštena duša u Hramu Svetog Save. Umreće od pneumonije u Londonu, nekoliko godina kasnije.

U vojsku sam krenuo kao apsolvent medicine. Imao sam još hirurgiju, ginekologiju, pedijatriju i sudsku. Sedeći u biblioteci, jedne zimske večeri, okružen sa 6 novih romana Erika Lusterbadera, pomislio sam da nikada neću završiti fakultet i da ću ostaviti kosti u Beloj krajini, delu Republike Slovenije u kome je živelo pretežno srpsko stanovništvo. Onda sam skupio sve te romane, i Knjigu žalbi Mome Kapora, i biografiju žene Ernesta Hemingveja, Meri Velš Hemingvej («Kako je bilo»), i umesto svega toga na svoj uski radni sto, pored pisaće mašine stavio udžbenik Hirurgije (Petković, Bukurov i saradnici). Od tog momenta sam, podvlačeći redove teksta, promenio tok vremena. Umesto tek, svaki mi je dan postao već. Vreme mi se ubrzalo do mere da sam jedva uspeo da završavam sve što je trebalo. Iz vojske sam položio hirurgiju i ginekologiju. I spremio pedijatriju. Nju i sudsku medicinu položio sam već posle mesec i po dana od skidanja. Dok sam se bavio ubrzavanjem vremenskog toka, vojnik Novica Karać iz Zenice trudio se da bude nenametljiv. Dolazio je i nestajao u mraku bioskopske sale i ostave u kojoj su stajali koturovi filma «Sledeće godine, ako sve bude u redu» sa Izabelom Ađani, šahovske table i reketi za ping pong. Karać je voleo Led Cepeline mnogo više nego ja. Meni se tada sviđala pesma «Znam za sve sam kriv» od Halida Bešlića. A Kraljić Branko, sudija iz Zagreba, opet, nije mario za nju. On je voleo «Hajde sanjaj me sanjaj» od Idola. Ispričao sam mu kako smo je Srdjan i ja napisali u bašti kafane Kragujevac, u Beogradu, na Zelenom vencu, inspirisani pesmom «By This River» Brajana Ina, sa ploče «Before and After Science». Dok sam mu objašnjavao, mahao sam rukama unoseći se u opisivanje stvaralačkog procesa. To se dešavalo u mojoj i Popovoj sobici u kojoj sam živeo i radio od kako sam dopao ambulante. Kraljić je sedeo na Popovom udobnom bolničkom krevetu. Levo od njega lavabo. Desno mali pisaći sto. Iza, vrata sa zalepljenom Lonny Chin, Plejbojevom mis januara 1983. Mis je bila ozbiljna, dugačka i crnomanjasta. Na dupetu joj je bio pečat Popovog faksimila: Dr Branislav Popović, stomatolog.

Prozor vojničke sobe imao je venecijaner, vrlo modernu spravicu. Jednim pokretom ruke proizvodio sam da popodnevno svetlo prospe svoje prašinaste prugase zrake po krevetima, lavabou i po mis decembra.

(nastaviće se, možda)

postavite na |

Komentari (148)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann 01:22 23.04.2010

duboka voda

U vojsci sam sreo čovjeka koji nije znao da ne zna da pliva. Jednostavno, kad je bio test za plivače i neplivače on se kao i ostali mu drugovi zaletio i pravo, pljus u bazen. Automtski je počeo da se davi. Naravno odmah su ga spasili, a kad su ga pitali zašto je to učinio , samo je rekao da je radio isto što i ostali. Kasnije smo saznali da on nikad u životu do tada nije naišao na duboku vodu.

blogovatelj 04:21 23.04.2010

Re: duboka voda

kad je bio test za plivače i neplivače on se kao i ostali mu drugovi zaletio i pravo, pljus u bazen. Automtski je počeo da se davi.

Ludilo

Odavno se nisam vise smejao.

Edit: Moje secanje na vojsku ...

Edit Edita...

I citao Krlezu kao lud... I spremao prijemni za elektrotehniku... Kad me neko pita - vojska i knjige, ja mu kazem Krleza i Vene.

cbronson 09:33 23.04.2010

Re: duboka voda

AlexDunja 01:25 23.04.2010

...

blogovatelj 04:34 23.04.2010

I jos da kazem...

Ovi vojnicki blogovi ti imaju neverovatno inspirativnu melanholiju...
Nestavi da pises. Bolje ovo nego da pises o Cedi, Velji, Voji, Tomi.
Ono izaziva mucninu, ovo relaksira.
Pa ti vidi sta je bolje.

margos 07:45 23.04.2010

Re: I jos da kazem...

I meni ovo više prija. Zamalo da odem u JNA, da se dokažem da i to mogu. Mlados' - ludos'. :)

Priča o JNA izaziva mnoštvo asocijacija i nas koji nismo služili. Jedna od jačih mi je kad se moj ujak pojavio sa značkom primernog vojnika - nismo mogli verovati šta vojska učini od naše crne ovce.

...da primetim, opet novi avatar, ovo je sad neki čika Krle.

Unfuckable 05:25 23.04.2010

zašto su danas devojke...

Ne uzimajući u obzir mogućnost da Slovenija ima hotele (i motele), kao i njihovu sasvim izvesnu upotrebnu vrednost i značaj za život & zdravlje jednog običnog Prašinara, ja sam moju tadašnju devojku preventivno i krajnje mudro (da se spasem bede, valjda!) "pozdravio" pred odlazak u JLA.
Posle toga sam bio prinuđen da gledam drugare vojnike kako izlaze na sve te vikende "s noćenjem" i vraćaju se sa osmehom oko glave, ali ni to nije dugo trajalo: recimo, lik koji je, počev od oktobra, dobijao po 5 pisama dnevno od svoje Suzane (sve ribe vojnika su neke Suzane ili Snežane, primetih to ubrzo) do sredine decembra duvao ga je, kao i mi ostali. Ima Suzana još toliko toga da obavi, sa svojih dvadeset.
Kantinu smo, kao "fazani" prvi put lično posetili negde u januaru (da, da - u januaru), i to posle ručka. Što očigledno nije smetalo da sručim u sebe 2 piva, Jadro keks (ceo) i onaj neki rolat, mnogo dobar, Slovenci su keve bili za te rolate. I koka kolu za kraj. Jebiga, dobili smo samo 15 minuta, a imao sam još toliko ideja.
Što se logike tiče, tu se strogo poštovalo pravilo službe (nepisano) koje kaže da je "unošenje logike u krug kasarne najstrožije zabranjeno", čerez čega je "matorac" od 26 god (ono: žena, dvoje dece, diplomirani medicinar) hrabro i goloruko, sa sve onim debelim naočarama na glavi, jurišao na agresorske tenkove rame uz rame s nama, klincima, umesto da doprinese izgradnji socijalizma u stacionaru, recimo. Nego! Biblioteku (ili nešto što se tako zvalo) je vodio lik koji uopšte nije umeo da govori, ali tko mari za to - knjige ionako ćute, zar ne. Intendanturu (tuširanje, veš i garderoba) su, ipak, krajnje preduzimljivo i na skroz "zapadnim vrednostima", uz nešto malo lokal patriotizma, držali Beograđani pa se bar u košuljama, čarapama i gaćama nije oskudevalo, a dalo se uhvatiti i neko prekoredno tuširanje.
Jedino se pazilo na osetljive uši oficirske, tu nije smelo da bude promašaja, pa je Duda Bezuha, umesto u metlu na Krugu ipak svirao gitaru u vojnom orkestru.
Bregović je, videh skoro, pričao da je vojska jedno fenomenalno iskustvo, jer te realnost najzad dohvati i shvatiš gde živiš. Slažem se u potpunosti.
Evo od mene jedne, sasvim poštene obrade

bauer. 06:13 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Eh, džavole...

Posle toga sam bio prinuđen da gledam drugare vojnike kako izlaze na sve te vikende "s noćenjem" i vraćaju se sa osmehom oko glave

Sorry, Bro. Ja sam bio jedan od tih. I pisao sam sam sebi (i drugarima) 'bele' dozvole, a poručnika MM sam potpisivao lepše nego on sam što je umeo.

Ej, je'l ovo stvarno blog o doživljajima iz vojske? Jer, ako jeste, mogu ja do sutra o toj, ne baš sasvim, izgubljenoj godini života. Veso, Bane, Žile... samo da mahnem

Strongman 08:15 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Kantinu smo, kao "fazani" prvi put lično posetili negde u januaru (da, da - u januaru), i to posle ručka. Što očigledno nije smetalo da sručim u sebe 2 piva, Jadro keks (ceo) i onaj neki rolat, mnogo dobar, Slovenci su keve bili za te rolate. I koka kolu za kraj. Jebiga, dobili smo samo 15 minuta, a imao sam još toliko ideja.

Nasmejah se od rane zore

srdjan.pajic 08:33 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

po 5 pisama dnevno od svoje Suzane (sve ribe vojnika su neke Suzane ili Snežane, primetih to ubrzo) do sredine decembra duvao ga je, kao i mi ostali. Ima Suzana još toliko toga da obavi, sa svojih dvadeset.

Idi bre Unfe, i moja se zvala Suzana. I ja sam ga duvao posle 3 meseca, još se sećam tog pisma, koje počinje sa "Znaš, Srki, upoznala sam nekog"!

Mi smo jednom provalili kod mog kapetana u sef u njegovoj kancelariji (u kancelariju niusmo provaljivali, nego smo imali urednu kopiju ključa). I tamo nabasali na one vojničke karakteristike. Ne znam da li si to nekad video, to su bile neke knjižice, ko radne sveske, za svakog vojnika, koje naš kapetan uredno vodio i svako je imao njegovo vidjenje "karakternih crta". Au, što smo se ismejali, i svašta pročitali! Boze sa kakvim smo ludacima bili u Armiji, ali nije red da ogovaram drugare, zato ću reći samo šta je u mojoj knižici pisalo.
Dakle, samo jedna reč: NEODGOVORAN.

Lionsgate 08:45 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

dobijao po 5 pisama dnevno od svoje Suzane (sve ribe vojnika su neke Suzane ili Snežane, primetih to ubrzo) do sredine decembra duvao ga je, kao i mi ostali. Ima Suzana još toliko toga da obavi, sa svojih dvadeset.

Pazi, a moja se zvala Snezana i dogurali smo do prekomande negde u martu - nije se pojavila na toj svecanosti, kao bilo joj daleko

krletova koleginica. . .

predatortz 08:47 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Boze sa kakvim smo ludacima bili u Armiji, ali nije red da ogovaram drugare, zato ću reći samo šta je u mojoj knižici pisalo.
Dakle, samo jedna reč: NEODGOVORAN.

Nezainteresovan za rad u grupi. Sposoban za izvođenje samostalnih akcija.

E, tu sam se malo zabrinuo... Jer kad u 63. za tebe kažu da si 'na svoju ruku', a tamo su svi na svoju ruku, onda...

margos 08:50 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Eh... šta li sve piše u Supermodovom tefteru...?

Lionsgate 08:53 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Eh... šta li sve piše u Supermodovom tefteru...?

Supermod je prekomadovan, bre. . .

Atomski mrav 08:57 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Što se logike tiče, tu se strogo poštovalo pravilo službe (nepisano) koje kaže da je "unošenje logike u krug kasarne najstrožije zabranjeno"

Činjenica. To sam čuo od bivšeg komandanta Gardijske brigade, pukovnika Radovanovića, kada je u nekoj raspravi sa trupnim psihologom (psihološkinjom) rekao: "Znate li čemu služe ona dva vojna policajca na ulazu u kasarnu? Da logika ni slučajno ne uđe unutra!"...

lik koji je, počev od oktobra, dobijao po 5 pisama dnevno od svoje Suzane (sve ribe vojnika su neke Suzane ili Snežane, primetih to ubrzo) do sredine decembra duvao ga je, kao i mi ostali.

Kako su skratili vojni rok na 6 meseci, tako se i verovatnoća opstanka veza povećala

P.S. Krle, i moj ćale je služio vojsku u Črnomelju. A novi avatar ti je

margos 09:29 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Supermod je prekomadovan, bre. . .

blogovatelj 17:03 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

ja sam moju tadašnju devojku preventivno i krajnje mudro (da se spasem bede, valjda!) "pozdravio" pred odlazak u JLA.

Ja sam hteo to isto da uradim, ali je ona toliko pocela da place i vristi na mene da sam djubre i muska stoka i da samo gledam kako da je otkacim.
Onda sam ja poceo da se izvinjavam, jer sam, kao biva, bio kriv i pomirili smo se, ja otisao u JLA a ona mi pisala redovno. Do redovnog. A kad sam otisao na redovno, sedamdesetak dana do skidanja drugovi mi kazu da ona poodavno ima drugog momka.
Tako da posle tog redovnog, poslednja sedamdesetdva dana nisam dobijao pisma od devojke

Bregović je, videh skoro, pričao da je vojska jedno fenomenalno iskustvo, jer te realnost najzad dohvati i shvatiš gde živiš

Kaze sumadijska poslovica - sta voz povuce i vojska obuce, to nigde nemas da vidis.
I stvarno nigde vise takav skup likova nije moguce videti, sem u vozu i u vojsci.

margos 17:11 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

poslednja sedamdesetdva dana nisam dobijao pisma od devojke

Al' si mog'o da pevaš iz sveg glasa...

blogovatelj 17:49 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

sve ribe vojnika su neke Suzane ili Snežane

Iz vojske sam se dopisivao sa drugom koji je u to vreme sluzio vojni rok u Nisu.
Kad god bih mu napisao pismo, pakovao sam ga u koverat avangardnog kubisticko-dadaisticko-nadrealnog dizajna koji sam uvek pravio od stranica kojekakvih magazina i novina koje sam tog momenta imao pri ruci.
Naravno, takvo pismo je uvek odudaralo od ostalih pisama. I uvek, ali bas uvek, kad god spakujem pismo u taj i takav koverat, setim se da sam neku ludost iz kasarne zaboravio da napisem. Onda tu ludost napisem na omotu koverta gde je svako mogao da procita.
Sa druge strane, kada pismo stigne u Nis, kapetan mog druga je dobijao sva pisma, uvek je jedan koverat bio nenormalan i uvek na kovertu budalastina.
Par puta je zvao mog ortaka, predavao mu licno takav koverat i pridikovao mu da ima nenormalne prijatelje.
Onda ja dobijem odgovor od prijatelja sa objasnjenjem sta mu se desava sa mojim pismima i savet da bih bar na omot mogao da napisem nesto lepo i romanticno, kako bi kep pomislio da mu pise devojka. I poslao mi predlog da napisem na kovertu "Voli te Violeta"

Sledece pismo sam napisao, a na koverat dodao

Voli te Violeta, VP 1394/10

Sa tim pismom je u Nisu nastala uzbuna kao da sam eksploziv poslao, jer je kapetan upao u trip da je moj ortak peder, da prostite svi a najvise kolega bloger Azdejkovic

Kapetan je na razgovor zvao naseg zajednickog prijatelja, takodje vojnika u istoj kasarni, jer je znao da se ova dvojica druze. Izokola ga je pitao "da li Urosevic ima devojku" i kako se devojka zove.
Posto se devojka nije zvala Violeta onda je poceo da se raspituje o svalerskim aktivnostima mog ortaka, a drug sto je bio pozvan na razgovor je totalno bio zbunjen kapetanovim pitanjima i nije znao sta da misli. Posto je i kapetan bio zbunjen, pitao je ovoga sasvim direktno da li "Urosevic ima neku zensku koja se zove Violeta" a to je tek poteralo mog ortaka u ludilo jer je znao da Violeta sasvim sigurno ne postoji kao predmet pozude vojnika Urosevica.
I onda rasplet drame, kapetan besan, vadi pismo i pita:
- A sta je onda ovo?
Konacno su razresili problem na svaciju radost, a kapetan nije vise zvao vojnika Urosevica da mu licno predaje moja pisma i definitivno ostao u ubedjenju da ovaj ima nenormalne i nastrane prijatelje

blogovatelj 17:54 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Al' si mog'o da pevaš iz sveg glasa...

Tako me je deo ekipe koji se vec vratio iz vojske zajebavao kad sam isao nazad u kasarnu sa redovnog

thebee269 22:03 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Nasmejah se od rane zore

kod mene je bio neki doktor Banjac, Nislija, otac mu u to vreme bio direktor u DIN, e sto je taj znao da dodje mrtav pijan iz grada sve sa harmonikasem.
Probudi me u o1h , pa posto sam ja duzio apoteku u stacionaru, natera me da mu dam jedno dve litre alkohola i jedno deset dvadeset toplomera.

alkohol malo razredi i pije, orginal votka, harmonikas svira a on naravno lupa toplomere, sav u bedaku.

mozda ga i znas, cini mi se da je negde 55 ili 56 godiste

die hard 22:26 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

Evo od mene jedne, sasvim poštene obrade

preporuku dao tvom komentaru naravno , a mogao bih i sam da napisem slicno ( a koji vojak i ne bi mogao ).btw mislio sam da znam svaki ton Eve Braun, al si me lepo izenadio.Tnks.

Unfuckable 22:59 23.04.2010

Re: zašto su danas devojke...

btw mislio sam da znam svaki ton Eve Braun, al si me lepo izenadio.Tnks.

da pokušam:
"Lepa sela lepo gore, a ružna - ružno"
Dakle, ako ne valja pesma, džaba obrada

expolicajac 06:52 23.04.2010

Scenarista

Ovo me mnog podseća na onaj antologijski socijalistički film "Vojnikova Ljubav". U nastavku obavezno stavi onaj lik što ga igra Berček. "Žučo čuvaj kuću". A dolazak u Beograd na polaganje mora da je bilo začinjeno nekom lepom mladom "jahačicom" koja naprasno dobija volju da studira. I ubaci neko junačko delo sa mladom omladinkom, pa nakon toga kozaračko kolo.
Ej mladosti brzo prolaziš
ej starosti brzo dolaziš

miloradkakmar 08:15 23.04.2010

Da si

ostao u Vojsci, mogao si daleko da doguraš.

I fakultet si iz Vojske završio, a ovamo govore kako je u JNA bilo nemoguće.

P. S. Uživao sam u tekstu.

Vojislav Stojković 08:26 23.04.2010

Trol

Savetniče, si ti znao nekakvog Cvijana?

Strongman 08:29 23.04.2010

nežan, čitljiv blog

Od tog momenta sam podvlačeći redove teksta promenio tok vremena. Umesto tek, svaki mi je dan postao već. Vreme mi se ubrzalo do mere da sam jedva uspeo da završavam sve što je trebalo. Iz vojske sam položio hirurgiju i ginekologiju. I spremio pedijatriju. Nju i sudsku medicinu položio sam već posle mesec i po dana od skidanja.

Jebiga ja od vojske imam 4 regrutacije samo. Nemam šta da dobacim ali imam sa studija.

Kao napaljeni štreber i košarkaš nisam baš izgledao isto kao sada. Duga kosa, ćaletovi sakoi, ovo ono... Elem maznam ja neku Cecu iz Užica, odevenu kao stjuardesa non stop. Kažu bila najbolja riba EVER. Tu me malo popusti pažnja sa studija, uvati me revolucionarni duh oko 9. marta 1992 godine, pa kao jedan od lidera studenskog bunta uhvatim inerciju mrsomuđenja još ar meseci. Suma sumare treba mi 9 ispita za uslov, imam dva ispitna roka u ukupnoj dužini od 31 dan. Ispiti na elektroskom imaju po pravilu i pismeni i usmeni deo. Ukapiram da sam pao godinu što i obelodanim roditeljima, prijateljima i razočaranoj familiji i kao lud se bacim na učenje. Probao sam da iz mrtvog ugla dam go, lobujući golmana u zadnjoj sekundi, fudbalskim rečnikom rečeno. Zaređam ja 10, 10, 8, 8, 7, 6, .., 6 i to u zbiru svih 9 za 31 dan. Epilog smršao 8 kilograma, što je manje bitno, ali iz ispitnog roka izađem sa toliko proređenom kosom da sam morao da se ošišam Da l mi je bilo vreme ili nije, ali dok sam učio dlake su nemilice opadale sa moje glave. ...I tako ja oćelaveh zbog nauke

Strongman 08:30 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Edit...

Lionsgate 08:38 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Jednom je Vuk Draskovic na nekom TV duelu Vojislavu Seselju na njegovu hvalu da je PhD prava rekao nesto u stilu: "Jel'ste vi zavrsili onaj pravni fakultet na kom je najteze bilo otvoriti ulazna vrata, bila su poprilicno golema". Tako i prica o bilo kom tehnickom fakultetu, na bilo kom univerzitetu na kom se daje 9 ispita za 31 dan deluje na one koji su studirali. . .

Strongman 08:42 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Shvati kako tebi odgovra.

Atomski mrav 09:31 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Tako i prica o bilo kom tehnickom fakultetu, na bilo kom univerzitetu na kom se daje 9 ispita za 31 dan deluje na one koji su studirali. . .

Ja sam dao 6 ispita u jednom ispitnom roku na elektrotehnici... doduše, 2 od tih 6 nisam ni spremao (engleski i osnove elektroenergetike)...

Strongman 09:44 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

2 od tih 6 nisam ni spremao (engleski i osnove elektroenergetike)

Ja sam imao komponente spremne i neznamštabeše položeno preko kolokvijuma i to je bio samo upis ocene. Imao sam i par ispita iz programiranja što nije bio problem. Namučili me matematika 2 i elektronika 2. To je bilo baš sranje.

mostarac 09:47 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Namučili me matematika 2

Hehehe....trostruki integrali, povrsinski....diferencijalne jednacine.

predatortz 09:49 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Hehehe....trostruki integrali, povrsinski....diferencijalne jednacine.

Rađe bi ponovo u vojsku nego opet polagao taj ispit!

mostarac 09:53 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

predatortz
Hehehe....trostruki integrali, povrsinski....diferencijalne jednacine.

Rađe bi ponovo u vojsku nego opet polagao taj ispit!

Bila je neka zbirka sa par hiljada zadataka od Uscumlica.
Ja sam sve do jednog uradio. ZajebaT ispit, do zla boga.

Strongman 10:40 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Bila je neka zbirka sa par hiljada zadataka od Uscumlica.

Ja sam imao neku glupu naviku još od srednje škole da rešavam zbirke iz matematike od korica do korica. Sećam se nekog skijanja na Jahorini ja 16 god i još sa kevom. Oljuštio celu venovu zbirku sa 10 dana. Posle je usledila borba sa Uščumlićem i Mitrinovićem (ovaj drugi mi je draži) a onda sam kupio bordo žutog Demidoviča.

Sa Demidovičem nisam izašao na kraj od jednom nego iz nekoliko puta. Ali sam ga rešio cijeloog. Uz svega par konsultacija sa Radetom Vaškom.

Za matematiku 2 me je napuštao elan pa sam imao neku fotokopiju nečije savršene sveske, zapravo nekoliko svezaka u nekom čuenom formatu. Dva slepljena A4 papira su mi bila jedna stranica, pa je listanje zahtevalo radni sto od 8 kvadratnih metara. A kosa je padala i padala. Najlepše mi bile Laplasove transformacije kao rešenje svega

p.s. ispitivanje toka funkcije sam usavršio do te mere da sam crtao grafik bez pisanja bilo čega. Normalno ne u treću decimalu ali vrlo tačno,

p.s.s. Izinjenje gazdi bloga za širenje teme sa vojske na studije

mostarac 10:49 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Heheheheeh....da da, sve stara, draga imena, Mitrinovic, Demidovic, Uscumlic.
Bio je i Slovenac Apsen i njegovi Repetitorijumi vise matematike, ali njega nisu preporucivali, mada je covek bas onako do u detalje objasnjavao sta i kako, i za nepismene.

predatortz 11:05 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

Bio je i Slovenac Apsen i njegovi Repetitorijumi vise matematike, ali njega nisu preporucivali, mada je covek bas onako do u detalje objasnjavao sta i kako, i za nepismene.

Da , stari dobri Boris. Mada je majstor uprošćavana bio Kapidžić. Doduše za trigonometriju...

Izvini dok, nećemo više

die hard 22:34 23.04.2010

Re: nežan, čitljiv blog

.I tako ja oćelaveh zbog nauke

pa lepo se kaze ovde da od knjige moz se poludi ... a vidimo i ocelavi

stefan.hauzer 08:42 23.04.2010

a sex???

Je l' mi to prisustvujemo stvaranju, autobiografije?

Inace,ocekivao sam neke masne detalje,gore lepo pise istorija/muzika/sex.
Osecam se,nekako,uskraceno...ako je sex,to sto ste drvili na onu plejbojovu zecicu,mis decembra,pa to je bila uobicajena pojava,u vojsci!?

Obrati paznju na poslednju stvar...

Dr M 08:48 23.04.2010

MPV

"Imao sam dil sa par vojnika iz kuhinje. «Dva dana poštede od teškog fizičkog napora» za paket u kome je bilo nekoliko smrznutih pilića, smrznute pite s višnjama, konzerve sardine i paštete, i jabuke."

Korupcija?..

..u zacetku..

Potpuno sam siguran da se to nije nastavilo...

"Trudio sam se da u ambulanti uvek bude par zdravih bolesnika. Oni su čistili, glancali i bili srećni što mogu da se odmore od atomske s leva."

Izvorna plemenitost..ili zloupotreba..

pitao bi se neki moralista..

Piromanski 12:36 23.04.2010

Re: MPV

"Imao sam dil sa par vojnika iz kuhinje. «Dva dana poštede od teškog fizičkog napora» za paket u kome je bilo nekoliko smrznutih pilića, smrznute pite s višnjama, konzerve sardine i paštete, i jabuke."

Korupcija?....u zacetku..

Moj je dil bio skromniji. Malo gledanja kroz prste pri sanitarnoj inspekciji kuhinje za par domacinskih sendvica i nesto konzervi. Ali to ionako bese VJ, ne vise JNA...
No, nikad mi nije bila jasna neutaziva glad vojnog kadra i njinih adnexa za lekovima. Koje su to drame bile ako nekom odbijes da prepises i trecu varijantu istog leka. Npr. dobio bensedin i lorazepam, ali bez bromazepama ne izlazi iz ordinacije i preti pozivanjem na odgovornost i vojnim sudom...

Dr M 18:43 23.04.2010

Re: MPV

Moji nisu voleli tabletirano nego flasirano. Jednog su zvali "Draguljce", zato sto je obradjivao jedan "Rubin" dnevno a drugi je bio "Konjak sa tri zvezdice", aluzija na cin i mudrost, istovremeno..

enzo_molinari 09:04 23.04.2010

preporuka

Preporuka jer za razliku od tekstova gde se naslucuju politicki stavovi koji to nisu savetnika koji to u stvari nije , ovo je super "stivo".

Budi svoj, autentican, budi ono sto jesi ( bez obzira sta je to) a ne ono sto ti govore da si ili da treba da budes- to je moj moto.

predatortz 09:06 23.04.2010

Ko o čemu...

Kako se svi pecamo na priče o JNA ! Skoro k'o žene na priče o porođaju.

Atomski mrav 09:15 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Apsolutno. Ja sam samo zbog toga i išao u vojsku, da bih posle mogao da pričam priče iz vojničkih dana!

margos 09:27 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Kako ne bismo, kad pokreće mnoštvo asocijacija, kao što rekoh, i kod nas koji nismo služili... Pratila sam samo drugove u vojsku (i ponekog iz familije), no, ova pesma me uvek gane:

bocvena 10:06 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

predatortz
Kako se svi pecamo na priče o JNA ! Skoro k'o žene na priče o porođaju.

Ah, volim ih podjednako...prosto ti dodje da posle porodjaja istetoviraš JNA!

cassiopeia 10:58 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Meni bilo žao što mi dečko odslužio vojsku pre nego što me upoznao. Bedak. Nije mi se dalo da obiđem neku kasarnu ili motel

Bojana Maljević 16:47 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Meni bilo žao što mi dečko odslužio vojsku pre nego što me upoznao. Bedak. Nije mi se dalo da obiđem neku kasarnu ili motel

Ja sam jednom odsluzila ceo rok. Napisala sam 316 pisama, svakog dana po jedno. Bila sam i u kasarni, u sred Pristine

No, ne bih to ponovila, da mogu da vratim vreme

Bili Piton 17:02 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Bojana Maljević
Bila sam i u kasarni, u sred Pristine

I mene su stalno vadili iz kasarne kad god su mogli....mada, zagrebacka marsalka, nije bilo jednostavno. Najbolje je bilo jednom kad mi je banula Natasa Bogojevic, nasa kompozitorka koja danas zivi i radi u SAD, izazvavsi tom prilikom totalni haos u kasarni jer je dosla ofarbana u lila ili tako nesto, danima posle su me zapitkivali "jeli bogati ko ti je ono..."

Sto je medjutim nije sprecilo da u kasarnu unese dzoint koji smo sa zadovoljstvom poduvali na klupama za posete, tik pod nosem prolazecih oficira....mladost-ludost

cassiopeia 17:17 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

a sam jednom odsluzila ceo rok. Napisala sam 316 pisama, svakog dana po jedno. Bila sam i u kasarni, u sred Pristine
No, ne bih to ponovila, da mogu da vratim vreme

Ne bih ni ja vraćala vreme. Znajući sebe pisala bih 2 dnevno, jedno ujutro jedno uveče. 632 pisma - e što je mnogo mnogo je

Ribozom 18:44 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

@Bojana

cassiopeia
a sam jednom odsluzila ceo rok. Napisala sam 316 pisama, svakog dana po jedno. Bila sam i u kasarni, u sred Pristine
No, ne bih to ponovila, da mogu da vratim vreme

Ne bih ni ja vraćala vreme. Znajući sebe pisala bih 2 dnevno, jedno ujutro jedno uveče. 632 pisma - e što je mnogo mnogo je

E, pa devojke. Dobro bi bilo da malo izbistrite Uscumica

vishnja92 19:10 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Kako se svi pecamo na priče o JNA ! Skoro k'o žene na priče o porođaju.

opet to poredjenje, uzas.
price o vojsci su - amanzaman! - price (minus 6,74% slucajeva), sjajne na ovaj ili onaj nacin, dok price o porodjaju treba ukinuti dekretom or prezirom or cimegod.

(sad sedim i cekam da me neko pita da li sam ovde moderator, redar ilivecnesto, to postrojeni mozgovi obavezno proveravaju za nedajboze. hola minja.)

die hard 22:41 23.04.2010

Re: Ko o čemu...

Kako se svi pecamo na priče o JNA ! Skoro k'o žene na priče o porođaju.

Jes vala, ali nekako je zabavno.Mozda zato sto je proslo(st)?

petarm7777777 09:39 23.04.2010

Uspomene vojne

Krle preneo si me u Zagreb 1980/81. godine gde sam sluzio vojsku u kasarni Marsal Tito. Stvari koje sam tamo video i doziveo kao klinac od 20 godina (jer sam prva generacija koja je odmah posle kl gimnazije morala u vojsku) su bile neverovatne jer sam prvi put u zivotu imao priliku da sretnem ljude iz razlicitih miljea. Bilo je visokoobrazovanih ali i onih koji nisu umeli da citaju i pisu, neki ni da govore kao npr.Georgijev iz Strumice. Posebno smesan lik bio je neki Bajram Hasimi koji je likom neodoljivo podsecao na Plutona pa su mnogi umirali od smeha pri samom pogledu na njega. Par puta je uhvacen u kradji pa se posle sve svaljivalo na njega, i onda kad nije bio kriv. Imao sam tu srecu da u vreme kada sam otisao u vojsku nisam imao devojku, pa nisam bio ostavljen, ali i nesrecu da sam bio jako zaljubljen u jednu Aleksandru sto sam neuspesno krio, cak me je i ispratila na zeleznicku stanicu. Igranje kosarke u vojsci bilo je na dosta visokom nivou jer sam pikao basket sa Jadrankom Vujacicem, Krivacevicem iz Vojvodine, Bjelicom iz podmladka Zvezde a trener je Bio Laslo Hajnal. U nasoj kasarni, u komandi stana sluzio je i Djordje Balasevic koji je cesto odsustvovao jer je snimao seriju Vojnici koja prilicno verno oslikava to vreme. Cak je u jednoj sportskoj opkladi presudio u moju korist jer sam bio u pravu da je gol postigao Floe a ne Ber. Ima i jedna tuzna prica vezana za to vreme jer je u mom vodu bio momak iz Visegrada a zvao se Hota Mirsad (1958. godiste). Bio je jako duhovit covek i dobar drugar i cesto sam se pitao sta je sa njim jer je u Visegradu i okolini bilo mnogo ubijanja tokom devedesetih godina. Pre izvesnog vremena setio sam se da ga potrazim na spisku zrtava i nestalih na internetu. Pronasao sam ga sa jos nekoliko clanova njegove porodice, vode se kao nestali, uzas.
Pricu o Milovanu Brkicu sam ti ispricao a druzio sam se i sa gusterima Miletom Jovinom i odbojkasem Travicom koji je tad igrao za Mladost iz Zagreba.
SUTRA TREBA DA IGRAMO BASKET, OBAVEZNO. Petar M

skyspoter 09:39 23.04.2010

priznajem

da sam jedna od onih sto je ostavila gustera. Ne zasto sto mi je bilo dugo da cekam 12 meseci nego sto sam mislila Vinkovci su tu.

Atomski mrav 10:02 23.04.2010

Re: priznajem

'De će ti duša...

Colin_bgd 09:39 23.04.2010

uciti, uciti, i samo uciti...

Eh, je-ne-a. Godinu dana zivota, ali ti definitivno otvori oci gde si i s kim si, i to ne necessary u negativnom smislu. Samo velika doza realizma. Posle toga stvarno nas nista ne moze iznenaditi...

kviskobg 09:55 23.04.2010

Evo i od mene nesto..

LM, Bihac, kasarna u gradu (nije Zeljava), `90 na `91 (cuvao strazu na dan Ustava Hrvatske, 22.12.1990) sa sve hrvatskim selom Zegare na 1m od moje strazare i 16 sto podzemnih sto nadzemnih magacina sa weapons and ammo za TO Bosanske Krajine...

Radio u stacionaru (pravilno orjentisan jos od srednje), sa tri oficira nad glavom...i tri sestre od kojih smo svi siljili na stomatolosku..

Koja je, BTW, sada vrlo ucveljena udovica domovinskog rata, zena nadasve (tamo) poznatog pilota koji je prvi prebacio Dvaeskeca u Austriju...a nasi mu doakali `95...

Aj sto smo mi siljili, nego sto ga je ona shiljila jednom (srpskom) kapetanu sa vrlo prikladnim prezimenom Sirovina (nije vic, mada sam tada umirao od smeha)...

Jos kad sam gledao kako na HRT-u tepa pokojnom muzu i moli se za njegovu dusu, nisam znao da li je degoute ili smesno....

Kad rekoste da covek nije znao da pliva, aj da priznam ne znam ni ja (bedak, al jbg), ali sam se setio slucaja vojnika Nermina....

Decko je doveden sa nekog bosanskog highlanda (McCloud-ovi su mala deca za taj teren) i, paz`te sad, nije do tada spavao u betonskoj zgradi!!....njegovi ziveli u nekoj brvnari podno vr`a brda (gde ne mrda vrba)..

I jelda, kako to biva slucaj sa svima nama neprilagodjenima zbog raznoraznih razloga (ja sam se bavio razmenom dobara sa momcima iz kuhinje, ja njima vece boravka u zasebnoj sobi stacionara sa devojkom a oni meni sanduk jogurta, paket sunke ili kotur kackavalja), decko pocne da dize frku prvo vece...

Aj sto pocne da dize frku, nego sto pocne da lomi inventar (kako ovo kafanski zvuci, samo fale pixle), dodje nekoliko momaka iz interventne (sto bi rekao moj ortak Pera, "kulturno naoruzanih"

ali dzaba....

Nermin njih lepo pospremi lopatom (da, vitlao je lopatom kao da je od stiropora), ja dosao da vidim kako da ga zalecim posle njih, a oni na vrata pa bezi....interventna...

Decko se probije pored mene (nije da sam nesto pruzao otpor, hrabro sam mu se pomerio sa puta) i trk u brda...

1500 ljudi se digne na uzbunu, pokupi se njih 30 da ga juri....jurili su ga oko dva sata, pri cemu su bili oni opremljeni a on bos u pidzami...

Posle sam im svima danima lecio zuljeve od bosanskih gudura, njemu, ako verujete, od kamenja po nogama nije bilo NICEG....sta ti je stvar navike

Savlada njih 15(!!!) njega negde u pm, i dovuku ga kod mene u stacionar....

Kaze meni doktor kapetan:

- Kvisko, a da ga ostavimo ovde u stacionaru da prenoci? (!!!)

- Da da, ako Vama noc traje 15 min jer tad krece vozilo za Vojnu Bolnicu Zagreb, a on ce biti u njemu...

Da ne pominjem druge slucajeve, polivanja testisa vodom za kafu na strazarskom mestu, narkomana koji kaze da "Apaurine od 5mg guta kao kokice", lika koji se ranio dok je ceshao nogu automatom a na bosanskoj TV pricao kako su ga slovenci ranili dok je ulazio u BOV, i tako....

"Vojnicka secanja, uvek se ponosim time..." (Srbija, Nineteen ninety mtfcking nine)

jaksa scekic 11:52 23.04.2010

oʇsǝu ǝuǝɯ po ı oʌǝ :ǝɹ

(: oıʌɐɹdsı ' ǝʞɔɐdoɐu ǝɾuɐsıd oʌo ı oɐʞ 'ɐuǝɯǝɹʌ ǝɾuǝɾlqnƃ ǝɾoʞ 'ıɔsɾoʌ n ʞɐʌɐɹoq :ʇıpǝ

predatortz 11:54 23.04.2010

Re: Evo i od mene nesto..

ɐuǝɯǝɹʌ ǝɾuǝɾlqnƃ ǝɾoʞ 'ıɔsɾoʌ n ʞɐʌɐɹoq

Izvin'te, al sad ste stvarno otkrili rupu u saksiji!

Atomski mrav 12:32 23.04.2010

Re: Evo i od mene nesto..

ǝʞɔɐdodɐu ǝɾuɐsıd oʌo ı oɐʞ 'ɐuǝɯǝɹʌ ǝɾuǝɾlqnƃ ǝɾoʞ 'ıɔsɾoʌ n ʞɐʌɐɹoq

napopačke?

stefan.hauzer 12:59 23.04.2010

Re: Evo i od mene nesto..

hehhe,desi se i po koja greska...u ɐuǝɯǝɹʌ ǝɾuǝɾlqnƃ,pa cak i pisanje ǝʞɔɐdodɐu!

jasnaz 10:29 23.04.2010

znam za sve sam kriv

draft.dodger 10:57 23.04.2010

KRSTIĆ VEZE GOBLEN...

Moja nije dolazila nikako. Najviše zbog toga što me je ubrzo nakon početka služenja vojnog roka - šutnula. Uradila je to putem pisma.

KRSTIĆ + ŠOTRA + BALAŠEVIĆ =

Vojničke suze su kvasile tintu, praveći od oproštajnog pisma akvarel...

Pravo je čudo da se neko iz ekipe koja rabi setu i patetiku nije dosetio setnog vojničkog filma, bez vinjaka, samo pivo, napolitanke, pisaća mašina i knjige, u malenoj, štaviše intimnoj kasarni, koja se nalazi na prelepom ostrvu sred Jadrana.
Sve su žene na ostrvu ostale mlade bez muževa, i sada, bez muževa i brushaltera, sa svojim pletenim košaricama, punim voća i povrća, prolaze kraj novopridošlih vojnika od kojih jedan svira u gitaru...

filvas 14:44 23.04.2010

Re: KRSTIĆ VEZE GOBLEN...

ma ni nalik, to je trambolina kapetana korelija/mediterraneo.
ali za tintu - preporuka :)

gvozden13 11:42 23.04.2010

JLA

Beloj krajini, delu Republike Slovenije u kome je živelo pretežno srpsko stanovništvo

xexe gde ce ti dusa?
No salu na stranu. Ja sam imao utisak da je Deveta armija sluzila za tiho kaznjavanje "vojnih lica" a i lokalnog stanovnista (koje, neces se sloziti, nije bilo srpsko). Mozda Unf ima nesto da kaze o tome. Stoga smo mi pripadnici JLA bili u drugacijoj situaciji. Ili se varam?
Sa ove distance a pod punom moralnom i materijalnom odgovornoscu tvrdim da je sluzenje vojnog roka gubljenje vremena. Nadam se da ce Tvoj komintent izboxovati ukidanje ove (po meni) besmislene "privilegije i obaveze".

tomasvilson 11:52 23.04.2010

Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

Е, Крле, Крле... шта испаде од тебе, човече! Аман-заман, ПОБОГУ!

yugaya 12:57 23.04.2010

Re: Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

tomasvilson
Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

evoja.

no nesto ga mnogo bolje cujem kada se i Byrne umesa

AlexDunja 15:14 23.04.2010

Re: Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

tomasvilson
Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

dovoljno.
meni je radojičić pričao da
su on i njegovi drugari
muvali neke ribe uz pomoć zaobilaznih strategija:))

vishnja92 17:32 23.04.2010

Re: Знаш ли КОЛИКО је Срба уопште ЧУЛО за Иноа

muvali neke ribe uz pomoć zaobilaznih strategija:))

Bili Piton 12:54 23.04.2010

Mene mrzi

da pisem o svom vojnom roku, bilo je dosadno uglavnom (svirao sam u orkestru i bio cata kod vezista, obuku skoro da nisam ni video, samo jednom su me odvukli na teren).

Ali zato mnogo cenim i volim Brajana.

A iz depresije me je izvlacio tada aktuelni album Kokto Tvinsa, Blue Bell Knoll. I danas me podseca na to vreme.

njanja_de.manccini 13:18 23.04.2010

Re: Mene mrzi

Mene mrzi da pisem o svom vojnom roku, bilo je dosadno uglavnom (svirao sam u orkestru i bio cata kod vezista, obuku skoro da nisam ni video, samo jednom su me odvukli na teren).

eto ovako se to radi: kratko i jasno
Bili hvala ti

nego gosti gde vam je domacin?

Nebojsa Krstic 13:22 23.04.2010

Re: Mene mrzi

nego gosti gde vam je domacin?

Tu sam, izvolte!

njanja_de.manccini 13:28 23.04.2010

Re: Mene mrzi

Nebojsa Krstic
nego gosti gde vam je domacin?

Tu sam, izvolte!

Ju prepade me!

nsarski 13:16 23.04.2010

Bog te tvoj,

sta sam ja propustio time sto vojsku nisam sluzio!
Napolitanke i mlako pivo. Mora covek da se hrani nekim uzasom da bi mu ovaj gurmanluk bio vrh.

A sto se tice elementarnog Kalkulusa, trotomni Фихтенгољц је zakon.

Za istinske ljubitelje, V. I. Smirnov (5 tomova) je prava stvar.
On se vratio u Jelabugu (ovo je strogo za gordanatz).

docsumann 17:08 23.04.2010

Re: Bog te tvoj,

U srednjoj školi, uvijek se pred pismeni iz matematike spekulisalo da li će profesor ubaciti koji zadatak iz ruske zbirke.

die hard 22:56 23.04.2010

Re: Bog te tvoj,

sta sam ja propustio time sto vojsku nisam sluzio!

evo recimo ovo u mom slucaju, komandant kasarne mi bio Ratko Mladic, a clasic Hasim Taci ( nije bas potvrdjeno mozda nije bas onaj Hasim al kako se ja secam , lici mnogo )

mikele9 13:32 23.04.2010

Bilo jednom u...

Mostarski aerodrom, nas vojnika oko 30 (aviomehaničari, aerofotografi, oružari, punioci goriva...), starešina i pilota oko 20 komada. Uslovi Hajatski (zbog pilota), kad u dva sata odu starešine, mi po Lozi, Blatini i Žilavki, okrenemo s vremena na vreme jagnje ili prase na ražnju tek da promenimo način ishrane. Ja kao slikar dobio stari hangar (!) kao atelje, "'oćel ti biti dovoljno prostora za rad" pita me kapetan Branko? Po ceo dan u bermudama sa oštampanim pink palmama, go do pojasa a na nogama čizme zbog nedajbože bliskog susreta sa domaćim životinjama zvanim poskoci, kojih je bilo k'o žutih mrava u novobeograskim stanovima. Elem, nedelja oko dvojke, odlučim da odem na ručak, jegulja na gradele, kod Tonke koja je imala kafanu na obodu aerodroma, na raskrsnici, jedan put za Nevesinje, drugi za Bunu. Daljina oko 700 metara preko piste. Taman zakoračio na pistu, vidim približava mi se džip. Uz škripu kočnica staje i iz njega iskače nepoznato mi uniformisano lice čina kapetana sa belim uprtačima i oznakom da je dežurni garnizona. Gleda me zabezeknuto i onda počinje da se dere prskajući pljuvačkom: Ko si bre ti i šta radiš na vojnoj teritoriji...? Moji ortaci, vozač Halimi i dva policajca Bogdan i Krkeljić, smeju se bez glasa. Vrtim zelenu vojničku majcu u ruci i mirno kažem: vojnik taj i taj..idem na ručak kod Tonke. Kapetan nov, tek došao okrene se momentalno uozbiljenim ortacima i vikne: hapsi! Krkeljić mu kaže: druže kapetane, to je Mikele naš umetnik, on je oslobođen svih dužnosti...on slika... Kakav bre umetnik, šta ti tu meni slika...jel on vojnik ili ide na plažu..ne može to tako, hapsi kad kažem. Videvši da je vrag odneo šalu ubacuje se mudri Halimi: To je po naređenju generala Ljubičića...Situacija se menja iz korena, kapetan namah postaje pitom i zainteresovan a šta ja to slikam, da li može da dođe da vidi...i šta ću ručati kod Tonke. Epilog: odveo sam ih, odvezli smo se do Tonke, najeli i napili, posle mi pričali ortaci da su kapetana smestili u krevet u stražari gde je odmah zahrkao. Posle nekoliko dana se pojavio sa fotografijom mnogobrojne porodice i zamolio me da mu na osnovu nje napravim sliku, ne pita šta košta.
P.S. A propos Suzana i Snežana, nisam imao takvih problema, više sam se bavio (i one mnome) mostarskim gimnazijalkama.

kviskobg 16:35 23.04.2010

Re: Bilo jednom u...

Kad se pominje doticni imenjak Ljubichic, ex nacelnik ex generalstaba ex Juge (Boze me prosti, kao da sam gutao exere), ima jedna anegdota za doticnog...

Moj ortak, stariji 5-10g od mene radio za KOS ili Vojnu obavestajnu, jbmliga, dobije krajem 80-ih specijalni zadatak licno od Ljubicica da zapecacen kofer po cenu zivota i smrti doprati do ex genelara Antona Tusa, tada komandanta avijacije SFRJ u Zagreb....

Ubedjen da stwani pwacenici i domaaaci izdaajnici jedva cekaju da se dokopaju sadrzaja tog kofera (nacrt teslinog oruzja, planovi B2 bombardera?), covek je prosedeo i probdeo celo putovanje nocnim vozom u uglu kupea, zakljucan, zatamnjen i sa dva skorpiona u rukama...uz nevidjenu kolicinu straha i stresa.....

Kada se ujutru, pazivsi na sopstvenu senku i tajne agente maskirane u prodavce kokica i sladoleda na ulici dovukao do komande vazduhoplovstva, doziveo je ne mali sok, kada je Tus iz kofera izvukao........

E, dramske pauze radi, ko se seca cuvenog crtanog filma kada Brzi Gonzales od jednog do drugog misha generala u Meksiku nosi paket, uporno bezeci od macka Silvestra, da bi na kraju primalac izvukao iz njega usamljenu cestitku na kojoj je pisalo:

"Paprika je crvena svaki dan
Generale Grasias, srecan tebi rodjendan" ?

Niko? Neko?

E pa, u Ljubicicevom kofercetu nisu bile ni cestitka, ni kasete nindza kornjaca, niti macak Silvester, vec muski kozmeticki komplet "Pino Silvestre".......

Nemajuci razumevanje za stepen tajnosti koji mu je bio naredjen, moj ortak je burno reagovao, sto Tus, naravno, nije docekao sa odobravanjem, pa je verbalna svadja presla u fizicku....

Epilog: Moj ortak je dobio zatvor, razresenje u sluzbi i dijabetes....tim redom.....

mostarac 19:20 23.04.2010

Re: Bilo jednom u...

Ta birtija se zvala Kod Bade i Nade

sladomir 16:15 23.04.2010

SSOJ

Služio sam vojsku dok je Tito još bravarisao, svirao Klavir, lovio Muflone, Divlje svinje i ostale Jelene kapitalce.
Čim sam ušao u kasarnu u jednom gradu u Bosni, shvatio sam, da vojni rok služe svi gradjani u Jugoslaviji od 18-27 godina, makar taj bio visok 145 cm, ili 225cm. Makar taj nemao dana bilo koje škole, makar taj imao dva doktorata.
Nisam verovao da u Jugosaviji žive momci koji do te 75/1976 godine nisu nikada videli autompbil, niti su se njime vozili naravno, e sa takvima sam ja služio vojsku.
Šta je zanimljivo za vojsku dok je Tito bio živ, pa to što su se vojsci teže snalazili vojnici sa fakultetom, no oni sa 4 razreda osnovne šklole.
-Kad bi vam opisao u detalje, šta se meni dešavalo u vojsci za celih 15 meseci mog vojnikovanja, to bi bio veći spektakl, no film o Troji i Titaniku zajedno.
-Evo jednog opisa sa početka vojnikovanja, iako ništa pod milim bogom nisam radio u vojci, to nije bilo dovolnjo da moj mladjani kolega regrut i ja pokušamo da izvršimo samoubistvo, jer nismo mogli da ustajemo u 5h ujutru dok je zimi u Banja Luci bio potpuni mrak i -19 C. Tako mamurni, morali smo da čekamo u red za doručak i po 30 minuta, jer ta kasarna je imala 1500 vojnika.
Samubistvo nismo izvršili, samo zato, što smo isto planirali da izvršimo na železničkoj stanici, a nisu nam dali dozvolu da možemo da izadjemo van kasarne, samo zato smo ostali živi, i zato sad čitate ovo šta čitate.
-extremno zanimljivo mi je bilo to, što pisac ovih redova nije znao da higijenu u kasarnama rade samo mladi vojnici, a ne čistačice, to me šokiralo.
-Evo jednog mega zanimljivog dogadjaja tokom leta te 1976 godine, slikaju nas neki momci onako sve u mojoj četi, ja mislio to je za propusnice za izlazak u grad, kad hoćeš, nije to bio sličaj.
Posle dve nedelje, naš vod, četa dobije neke crvene knjižice sa našim slikama na drugoj strani, a na prvoj strani je u desnom uglu bila zvezda petokraka, a u središtu te knjižice ofset lik Josipa-Broza-Tita.

-Uh bogte, vidim ja svi potpisuju tu knjižicu, primaju, rukuju se, jedino sam se ja tada pravio lud, te istu nisam hteo da primim, jer sam mislio da nas to kolektivno učlanjiju u KPJ.
Hm, a zapravo to jeste bilo kolektivno učlanjenje, ali ne u KPJ, no u SSOJ-Socijalistički savez omladine Jugoslavije.
-Šta mislite, šta mi se posle dešavalo kad sam odbio da uzmem tu purpurno crvenu knjižicu ? Hm, pa jedno 3 meseca su me pratili ljudi za praćenje, zna se ko su oni, mislili su da ja radim ko zna za koga, i ko zna sa kim sam ja povezan.
-I tako, pošto sve vreme trajanja vojnog roka, mene je isključivo zanimalo samo jedno: da uzmem ćebe, sednem negde i gledam u nebo i daljinu i čekam da prodje taj dan, nedelja, mesec , godina ...3 meseca zbog odbijanja da uzmem tu knjižicu , nisamu speo da se osamim, već sam uvek bio pod nekom prismotrom, tek kad su pravalili, da sam ja budala sam za sebe, a ne za drugoga, pustili me da ostatak vijnog roka prodjem bez posebnih prtatećih elemenata.

Nastaviće se, a možda i neće, ako ovo nije zanimljivo.

vishnja92 17:38 23.04.2010

Seymour Glass -

(iz vojnickog dnevnika)

"...Prosle nedelje me pitala za vecerom sta cu da radim kada izadjem iz vojske. Nameravam li da nastavim sa predavanjima na istom koledzu? Da li bih se uopste vratio nastavnickom poslu? Da li razmisljam o povratku na radio, mozda kao neka vrsta "komentatora"? Odgovorio sam da mi se cini kako rat moze vecno da potraje i da sam siguran samo u to da bih, ako ikad dodje do mira, voleo da budem crknuta macka..."

Krle, prva liga

filvas 18:39 23.04.2010

Re: Seymour Glass -

Krle, prva liga

Neprocenivo... Kao crknuta mačka :)

vishnja92 18:45 23.04.2010

Re: Seymour Glass -

pa da :))

Nebojsa Krstic 19:27 23.04.2010

Re: Seymour Glass -

Odgovorio sam da mi se cini kako rat moze vecno da potraje i da sam siguran samo u to da bih, ako ikad dodje do mira, voleo da budem crknuta macka..."

Višnja, višnja! Ti sve znaš!

mirelarado 19:59 23.04.2010

Изабел Ађани

(клик на слик)

AlexDunja 21:25 23.04.2010

Re: Изабел Ађани

*n

note, u njoj zaista postoji nešta nestvarno:)

ne bi se moj dečko zalud štrapacirao:)))

Nebojsa Krstic 22:00 23.04.2010

Re: Изабел Ађани

(клик на слик)

Hvala Mirelarado, vrlo lepo!

shure 20:12 23.04.2010

pa sad ...

...da mi je neko tada rekao,da ce secanje na JNA biti nostalgicno ...
Stigao u Zajecar 05.01.1981 na -25.24-og,istog meseca,pevao na svecanosti povodom (sopstvene takodje)zakletve "Ostani djubre do kraja",svim onim oficirima koji su sedeli u prvom redu ispred bine.
Pusku skoro ni video(ali zato mi se devojka zvala na "S"

,pa ja onda saradjivao sa omladinom iz grada(tako se to onda i zvanicno zvalo )...
I da,sve je bilo i glupo i besmisleno,ali odakle onda ta nostalgija i drhtaj ruke, kada drzi fotku iz tih dana

Atomski mrav 20:15 23.04.2010

Re: pa sad ...

A da li je bio običaj da i pušci nadenete neko žensko ime?

shure 20:35 23.04.2010

Re: pa sad ...

pa sad,da se setim....mozda mali mrav..

draft.dodger 20:35 23.04.2010

Re: pa sad ...

Atomski mrav
A da li je bio običaj da i pušci nadenete neko žensko ime?

"I don't want no teenage queen, I just want my M14"

mariopan 21:16 23.04.2010

Re: pa sad ...

Ja sam vojsku mog sina zapamtila za ceo život.

Bežao je kući svaki vikend, a zna se, ko ide kući donosi kolače za celu četu pa i klopu i sve šta se može poneti a da se jede.
Namesila sam se od svega što znam od kolača po tri ture svake nedlje i molila Boga da ga uhvate i ćorkiraju bar malo da se odmorim. Muž je drobio o nedisciplini, grdio, pričao kako je ON bio primeran vojnik a sin ga sramoti.....i nadao se svaki put kada krene nazad da se neće javiti telefonom , to bio bio znak da su ga pokupili i zatvorili " da ga redu nauče" kad već majka to nije mogla kod kuće...ali on se uvek uredno javljao pa je moje majčinsko srce moglo da odahne. Gde bre dete da mi diraju?

Veze sa kujnom je imao odlične, njegov najbolji drugar odavde je bio glavni za to...pa me zovu jedne noći i pitaju koliko dugo se kuvaju viršle? Kažem oko pet minuta....a one što vire iz lonca? Pa koliko vi viršli kuvate? Celu kutiju, oko 20 kg!!!! Pa crna deco ko će to da pojede? Kaže, pa bude četu...poješće se...došli iz vojske svi udvostručeni a ja brinula da mi je dete tamo gladno. Bila ona inflacija neviđena pa sam zato brinula.

I postao čovek, vratio se savim drugačiji, bolji u svemu samo je brzo prestao da namešta krevete i da skače kada ga ujutru budim sa USTAJ VOJSKO

omega68 22:02 23.04.2010

crtica sa regrutacije

Posle čuvene naredbe: ''Gaće skini'', jedan lik počne da se snebiva i tu mi svi pomislimo da ima neku sirotinju i sa zanimanjem počnemo da pratimo šta će da bude do kraja.Kad se napokon skinuo, pukovnik - predsednik te zdravstvene komisije, priđe razrogačenih očiju i vidno oduševljen reče:
- E moj sine, dao bih sve škole i činove samo da imam to tvoje oružje.

Nikad više nisam čuo ni video da se neko stidi zbog obdarenosti

Filip Mladenović 23:24 23.04.2010

Skoplje, ljubavi moja!

Kada su mi u regrutnom centru saopštili da mi je dodeljen rod "streljačka pešadija" u oklopnim jedinicama, i to u Skoplju, pokojna mama skoro da je dobila nervni slom. "Pa gde tebe nadjoše, zar nema neko krupniji, jaći od tebe za to!?", još uvek mi u glavi odjekuje njen glas.
12 meseci provedenih u Makedoniji, 1983. i 1984, najpre pola godine na obuci u kasarni "Maršal Tito", kao puškomitraljezac, a potom u komandi vojne oblasti, kao novinar, i tada i sada je jedan od najlepših, najsadržajnijih i najuzbudljivijih perioda u mom životu. Tek u Skoplju, a potom i u Sarajevu, nakon odsluženja vojnog roka, otkrio sam magičnu privlačnost multinacionalnih, multikonfesionalnih i multikulturalnih sredina.
Tik do kasarne "Maršal Tito" je najveće romsko naselje na Balkanu - Šutka. A u podnožju, grad Skoplje, kreativno ludilo koje treba doživeti. Mirisi, ukusi, zvukovi, likovi, krajolici, sećanja... Pun život! Jak smisao! Nada sa stavom!

sladomir 23:47 23.04.2010

Re: Skoplje, ljubavi moja!

Filip Mladenović
K
12 meseci provedenih u Makedoniji, 1983. i 1984, m!

Au, ti služio vojsku u 28 godini, to nešto preko veze u pešadiji.

Unfuckable 00:09 24.04.2010

Re: Skoplje, ljubavi moja!

pola godine na obuci u kasarni "Maršal Tito", kao puškomitraljezac, a potom u komandi vojne oblasti, kao novinar

stvari iznenada postaju jasnije
(šala, šala)

jaksa scekic 23:46 23.04.2010

Po cenu da opet

ispadnem glup u drustvu il ovo zal za regrutnom , a protiv profesionalne vojske, videm sve posalica do posalice, svima bilo lepo i krasno.

I evo da budemo jasni Bijeljina 26 april 1980-mart-81, bio u JNA 135 dana ostalo u BGD po raznim osnovama, a nije ni trebalo da idem, dioptrija u civilstvu -7,5 a vojna masina tvrdila da imam -3,5 e pa kad je vec tako...
Zamal da zaglavim 5 maja, jer sam znao scenario TV programa kad ode najveci sin naroda i narodnosti, i kad su prekinuli prenos fudbala, rekoh Umro je Tito, i dezurni zaurla sutra na raport i zatvor jer :"Drug Tito nikad nece umreti." Ja mu kazem, ali Mile Zdravkovic ce da procita i sahrana ce biti posle toliko i toliko dana..haos.
Medjutim, Drug Stari je privremeno otisao i to me spaslo, a da je to sve bilo bezvezno shvatio sam kad je bilo vaznije da gume kampanjole budu mazane ZP boje crne, a to sto nije mogla da se upali, i sto u njoj nista nije radilo-bilo je pod B.
I izgubih godinu dana udzaba, sa dva prsta sam brze kucao depesu nego desetar sa deset..
Tako me mante ruzicastih prica o JNA

J

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Nebojsa Krstic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi