Dijagnostika bloga: Akutni sujetivitis

Pokušavam da spavam, ne ide. Prevrćem se, znojevi, temperatura. Ustajem, idem do kupatila, gledam se u ogledalu (ne pitajte šta vidim) plezim se ogledalu, koje vrišteći skače i beži u ćošak. Hmm... Krajnje čudno. Okrećem se oko sebe i tražim belog zeca koji hronično kasni i gleda na sat.

U tom trenutku me neko drma za rame i konačno budi.

"Nešto vrišti u drugoj sobi!"

Ja:"Ništa ne brini, sad ću da pogledam."

"Obuci nešto."

Ja:"Zašto? Ovako ako me vidi pre će da se uplaši šta god da je."

Kao Bajaga, na vrhovima prstiju, se šunjam. U sobi se čuje neki čudan zvuk, između plakanja i vrištanja. Svetlo mog laptopa obasjava jakom belom bojom celu sobu. Sad mi je jasno šta se dešava, pa to Blog vrišti. Igrom slučaja mi je ostao uključen računar i to baš sa otvorenom stranom Bloga u Firefox-u.

"Crni Harry, pa kako možeš da spavaš dok je ovde situacija napeta kao kišobran", pomislih u sebi. Ništa sad, tu smo gde smo, nema nazad. Da vidimo šta može da se učini. Hvatam stetoskop i počinjem ispitivanje, ono najelementarnije. Tučak za meso me gleda sa zida kuhinje, ako budem morao da proveravam reflekse neće biti problem da odem po isti. Slušam jednu stranu, listam dalje, druga strana, treća strana. Imam šta i da vidim, akutni sujetivitis je napao blog na mnogim mestima i počeo da nagriza ono što je zdravo.

Za one koji se nisu školovali u tom smeru, evo, pokušaću najjednostavnije moguće u par rečenica da objasnim o čemu se radi. Blog je mnogo čudan organizam. Svakim danom dobija po neki novi organ koji se zove post (ili blog sa malim početnim slovom "b"), nijedan novi organ na sreću nije vitalan ali se svakim novim organom dobija po jedan novi pogled na svet. Neki organi mogu da budu veoma kompleksni i veliki u zavisnosti od evolucije koja traje sedam dana i kojom mogu da postanu mnogo bolji ali i nažalost očajni.

Organi evoluiraju pomoću malih tela i antitela kojih je Blog pun i koja se zovu blogeri i komentatori. Svaki ima jedinstvenu oznaku (engleski nick, od latinskog nickus). Svako telo i antitelo deluju na organ i u tom procesu organ dobija svoju pravu funkciju. Nažalost, ono što sam prilikom mog pregleda utvrdio je zabrinjavajuće ali nije alarmantno. Neka tela i antitela su u neslozi i tom prilikom dolazi do borbe kojom se izlučuje velika količina štetnih materija od kojih je jedna poznata kao sujetilaza. Ona šteti većini i neka tela i antitela bivaju nažalost trajno odstranjena iz organizma.

Zaključak: Blogu sam prepisao sujeticilin i to u velikim količinama u narednom periodu. Bolest iako je akutna je veoma otporna i često se navraća ponovo ali to je sve što sam mogao da uradim i da se nadam najboljem. Opet za one laike, sujeticilin sadrži 100% poštovanja, 100% tolerancije, skoro 100% razumevanja i mnogo smeha (malo ispod 100%). Zato je toliko i delotvoran.

O Autoru:

Dr. Prljavi je najebo više puta u životu ni kriv ni dužan od veoma slične bolesti koja za naziva sujeta. Kada bi se pravio spisak njegov obim bi postideo Tolstoja koji bi odma' seo da prepisuje i dopisuje svoja dela, mada možda i ne bi, možda on nije sujetan. Počevši od fakulteta gde je jedan profesor jedva pustio istog da položi ispit zato što mu je rekao da mu rešenje zadatka nije tačno i zato što je uradio zadatak na bolji način od njega pa do par zadnjih poslova koje je promenio najviše zbog iste bolesti. Pretpostavljeni (čitaj seronje) ne podnose pametne podanike i mahom pripisuju sebi njihova dela. Ovo je rezultiralo da se Dr. Harry kasnije posle nekog vremena kada se sve okolnosti razjasne ponovo poziva na istu kliniku od nadležnih da radi ali sve te ponude su odbijene.

Ova bolest je poznata mnogima, Englezima kao vanity, Rusima kao суета itd. Mnogi ljudi boluju od nje manje ili više. Malo ima onih koji je nemaju skoro uopšte i sa tim ljudima je pravo zadovoljstvo da se diskutuje, razgovara i u njihovom društvu uopšte. Sujeta je potreba da se pokaže sopstvena vrednost nipodaštavajući vrednosti ostalih. U drugima se vidi samo ono loše. Nadmenost, egoizam su pokazatelji sujete. Sujeta je želja za dokazivanjem, ali nezdravim dokazivanjem koje može da bude i kroz materijalne stvari kako bi pokazao svoju superiornost i privukao pažnju drugih.

Najveća kazna za sujetne je ignorisanje. Kompleksi viših vrednosti, postavljanje previsokih standarda i onda omalovažavanje ostalih smatrajući ih za manje vredne su takođe pokazatelji sujete. Ljudi koji priznaju svoju sujetu i koji se bore protiv nje su druga sorta. To je zdrava sujeta, da ne kažem urođena i koja možda vuče korene još od pre Darvina kada je svako brinuo samo za svoj opstanak.

Ovde na blogu može da se kod nekih tela i antitela vidi nešto što folozofi nazivaju eristička dijalektika ili umetnost da se uvek bude u pravu. Sredstva se u ovoj prepirci ne biraju, fair play-a nema jer to umanjuje mogućnost da se duel dobije. Makijavelijevo učenje dolazi do izražaja, ili napadaj da ne bi bio napadnut. Ako se u prepirci dâ šansa protivniku da bude u pravu, teško onda da može da se očekuje da će i on to uraditi prema vama i zato mora da se igra oštro i nepravedno. Da ne idemo dalje u filozofiju, ovde ćemo stati, shvatili ste poentu.

Ljudi koji izbegavaju kritike, pa čak i šale, na svoj račun su sujetni. Ovo može da se vidi svuda u svakodnevnom životu. Svako zna nekog na čiji račun ne može da zbija šale kao što može sa drugima. Hvalisavci su sujetni ljudi jer žele da stvore sliku o svojoj višoj vrednosti. Ova viša vrednost može biti postignuta i pripadnošću nekoj grupi ljudi po bilo kom osnovu, pa čak i nacionalnom. Predrasude i stereotipi takođe, jer se omalažavaju ljudi koji ne pripadaju toj grupi ljudi ili nemaju neke osobine kao oni drugi. Nacionalizam je oblik sujete (setite se i nacizma).

Sujeta je usko povezana sa narcizmom ali po mom iskustvu ženski deo populacije je skloniji ovoj vrsti sujete. Nažalost sujeta se dobrim delom i uči od okoline i to pre svega od roditelja i porodice. U porodicama gde su deca učena da uvažavaju i poštuju druge od malena, tu nema mesta sujeti. Čisto da se zna da je i u svim religijama sujeta greh pa tako i u hrišćanstvu.

Da li Dr. Harry ima sujete? Pa ima je naravno, ne mnogo ali je ima. Zato je sam sebi prepisao sujeticilin doživotno i leči se od toga. Zato je jednog studenta na poslu uzeo pod svoje i umesto da ga bije po ušima što ništa ne zna, uči ga kako treba da radi ali ga i sluša jer mu je isti pomogao svojim idejama da reši probleme koje je dotični Dr. prevideo. Uvek važi ono da su dve glave pametnije od jedne.

Po Dr. Harry-ju najsujetnije profesije su programeri i lekari. Kad se samo seti koliko je puta išao kod lekara kad je isti rekao za svog kolegu:"Ma što ti je to dao, ma taj nema pojma, ovo ti da uzmeš!". Tetka Šnjavi mu je već jednom rekla da nije upoznao arhitekte pa će ovde da doda i arhitekte. Nema pravila.

Niko nije savršen. Svako ima svoju oblast u kojoj je bolji od sagovornika, mada za par godina može da bude i obrnuto, ipak to ne znači da svoj kvalitet treba da se nabija sagovorniku na nos. Prava pohvala i kvalitet je kad to neko drugi samoinicijativno uradi umesto vas.

PS: U slučaju da ovaj organ bude uspešno transplantiran iz Word-a u Blog, čemu se Dr. Harry iskreno nada i što ćemo videti nakon sedam dana, svoje doze sujeticilina možete da naručite preko privatnih poruka, svakog dana u bilo koje vreme ili komentara ovde. Za prvih 10 koji se jave besplatno.

Edit: Zaboravio sam da dodam ovaj film koji oslikava život na blogu. Nadam se da će biti edukativan.