У центру Београда малолетник је ножем убоден у срце. Нападач, упосленик у радњи из које је дечак, заједно с друговима, изашао не плативши узету робу, ухапшен је. Вест је штура; ја о њој знам нешто више. Радња је моја...
Текст који следи преноси оно што ја знам о горе наведеном случају. Лични подаци који се у њему објављују преносе се уз дозволу оних којих се тичу. Надам се да изнесеним нећу безразложно неког повредити, и све што пишем примите са зрном соли: то је само оно што ја о овом случају знам. Свеједно, све ово доносим уз једно велико огорчење, уморан од Србије која не уме (или неће?) да се избори са многим својим проблемима. Дакле, имате пред собом текст једног огорченог човека, који је случајно власник радње испред које и због које се десио „инцидент" описан у вести са Б92: Dečak stabilno, napadač uhapšen. И редови који следе објављени су испод те вести управо као мој коментар:
Будући да сам власник предузећа које у свом саставу има и радњу „Тврђаву", где се овај несретни инцидент одиграо, за све оне који читају коментаре мало појашњење, да би било јасније како се и шта заиста десило. Петра Бобића, који је радио у ноћној смени, тројица малолетника су у два наврата провоцирала и вређала у радњи; потом су изашли не плативши робу. Петар је истрчао за њима, насрнуо, а онда су сва тројица малолетника кренули да га туку. (Постоји снимак који ово потврђује). Нож, неки приручни, Петар је био понео са собом из радње, и њиме очигледно убо момка. Иначе, уз тројицу малолетника ту близу, у њиховој групи, био је и четврти, и они су претходне сате провели на платоу испред „Шуматовца". Речено ми је да су пили пиво.
Надаље, цела ствар има своју лошу предисторију. У последњих месеца дана "Тврђава" је била двапут опљачкана. Оба пута пљачкаши су уз претњу ножем отели пазаре радницима. Пљачке су се одиграле у сасвим „нормално" време: 7:30 и 22:30. Иначе, укупно, у последње четири године, "Тврђава" је пљачкана осам пута. У последње време, са доласком кризе, тај ритам крађа је учестао. Такође треба се сетити и осталих насилних и хулиганских испада (од убиства Француза Татона до свакодневних малолетничких обрачуна, данас је уследио још један). Све је ово одраз патологије једног друштва и рђавог устројства наше државе. Дакле, додајем, Петар је већ двапут био пљачкан, уз претњу ножем, и био је разочаран што му се то десило и што је он, који себе сматра „тврдим" момком, себи тако нешто допустио. На жалост, мислим да му је овом приликом прекипело, што га не оправдава али цео инцидент чини јаснијим.
Зашто му је прекипело? Ово су неке ствари које треба имати на уму: Петар је веома ценио посао који има и биће вам мало касније јасно зашто. Прво, у тој радњи ради његова рођена сестра и њен невенчани муж-шеф радње, који су га ту и препоручили. Друго, Петар је лечени наркоман са криминалним досијеом, који се „скинуо" са дрога и који је тај свој посао доживљавао као нову шансу и прилику да живи нормално. Отуда је био изузетно лојалан, вредан и одговоран. На жалост, није послушао једну ствар, у коју су га још пре добијања посла подучили и што за све запослене у "Тврђави" важи као правило: у случају сваке пљачке и инцидената немојте реаговати, предајте паре, робу коју вам траже и пустите криминалце, које као да ова држава намерно одгаја, да неометано оду. Штета од таквих инцидената не наплаћује се запосленима, и они то знају; радња је осигурана, али, и то треба да знате, осигуравајућа друштва у Србији, због силних пљачки, одбијају да висина осигурања буде изнад 20.000 динара.
Полицајци који су радили увиђај били су заиста коректни и љубазни. По реакцијама и њиховим изјавама видим да су и њима дозлогрдили ови малолетнички инциденти, који се често претворе у нешто веће и опасније. Такође, надам се да ће се рањени момак извући. За Петра Бобића, на жалост, не знам; његов покушај да се врати нормалном животу овим је прекинут. Биће можда осуђен, а видим да се неко од званичника већ био огласио наводећи да је реч „о убиству у покушају". У случају да остане на оваквом оптужном предлогу, казна ће бити велика. Једном се вратио на, како се то патетично каже, „прави пут". Нове године затвора у томе му неће помоћи. Дакле, ви сви сад имате више чињеница, и моћи ћете сами да закључите како је све изгледало и шта је овде правда. Ја, заиста, не знам. Али, из свега овога провирује једно ружно наличје нашег друштва, расклиматани систем вредности, распојасана малолетничка делинквенција, недовољно способна држава а и ми сами са њом.
Ово су ствари које знам и онако како знам о свему шта се десило. Надам се да не грешим. Износећи личну историју Петра Бобића и детаље сукоба, не настојим да га оправдам. Оправдања нема. Али, с тугом сам данас разумео како се неки пут ствари толико ружно „поклопе" и одведу неког појединца (или читаво друштво) у несрећу и пропаст. Србија не сме допустити да ствара атмосферу која ће то поспешивати. Јер, сетите се, ти клинци (али и Петар) учени су бахатом понашању, а учили смо их управо ми. Кажем ми, а мислим - Србија.
Ово је био мој објављени коментар испод вести "Dečak stabilno, napadač uhapšen". Претходни текст, да поновим, никог не оправдава и ником унапред не суди. Само, некако ми се не допада да на једно, "ћораво" око сагледамо целу ствар. А новински извештаји и изјаве надлежних биле су такве.