Konuzin- kratak kurs iz ekonomske diplomatije

„Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme“. Prevedeno na prost jezik , čovek kaže da se u Srbiji ne zna ko pije ,a ko plaća. Šta li tek izveštava diplomatskim kanalima, kad ovakvu poruku strani ambasador pošalje javno? Ako ambasador bilo koje države iz Beograda pošalje poruku privrednicima svoje zemlje da budu oprezni,nema toga našeg diplomate pa bio to i sam Dinkić, kome će oni više verovati nego svom ambasadoru.  

Mi  se hvalimo kako smo konačno izmislili model da privučemo strane investitore i obezbedimo izvoz naših proizvoda i tako konačno krenemo u prosperitet.

Čarobnu formulu izmislio je naš ministar Dinkić, a  mediji već intervjuišu novopečene ekonomske diplomate koji iznose vrlo optimistička očekivanja. Sve dok se u zemlji ne stvore normalni  uslovi  za investicije, dok se ne pokrene proizvodnja da ima šta da se izvozi, i ,i mnogo toga, “ekonomske diplomate” neće moći skoro ništa da urade.  

Zato bi upozorenje koje je Konuzin uputio ruskim investitiorima trebalo mi da shvatimo kao najozbiljnije upoozorenje nama samima.

Kakav će nam ugled i ukupni rejting biti van zemlje, zavisi od toga šta smo u Srbiji  uradili jer o tome izveštavaju diplomate drugih zemalja koje su na službi u Beogradu.

Nisam siguran koliko će novopečene dilomate doprineti promovisanju naše privrede i privrednog sistema , jer promovisati ovo što jeste je zapravo obeshrabrivanje.

Jedino što je sigurno, zna se koliko će državu koštati nove diplomate, a oni znaju da će tamo četiri godine lepo živeti i biti zahvalni svojim strankama koje su ih poslale. Nije da se neće truditi, a to što rezultati neće biti veliki neće biti krivi oni već ukupna situacija u zemlji i mnoge stvari koje nisu regulisane, a trebalo je.

Ne sumnjam  da tu ima sposobnih mladih ljudi kojima ne nedostaje entuzijazma, ali će im nedostajati argumenata.

Umesto rasipanja novca na slanje tzv.ekonomskih diplomata bilo bi mnogo korisnije da se potrudimo da strane diplomate u Beogradu imaju mnogo više u svojim izveštajima pozitivnog o nama i o uslovima za investicije,da time promovišu ulaganja u Srbiju i privrednu saradnju. Da im obezbedimo uslove da i oni budu naše “ekonomske diplomate”

Nesumnjivo je da njihovi mnogo više veruju njima nego što će verovati nekim našim koje pošaljemo tamo kod njihovih.