Ekocid!

Arh. Mihajlo Mitrović

Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:

Istorijski Beograd je u davnim vremenima sa svojom arhitekturom i siluetama izgledao „veličanstveno“, baš tako je zapisao biograf Despota Stefana. Nažalost ne zadugo. A onda se na njega sručila zla sudbina teških razaranja, koja na neki način traju do današnjeg dana. Ređali su se: strele, koplja, đulad, jatagani, topovi, tenkovi i tomahavke, rušeći njegovu lepotu, zatirući njegovu živu silu i poništavajući njegovu „veličanstvenost“.

Ogromna razaranja iz Drugog svetskog rata Beograd je savladao besprimernom radinošću i odanošću graditelja, izgradivši Novi Beograd kao najveći graditeljski poduhvat Jugoslavije. Nažalost, stari grad je istovremeno prolazio kroz mnoga iskušenja i nebrigu, kojom su potirane njegove istorijske vrednosti. Najteži udarac i najteža razaranja prima ovih dana, od svojih nesavesnih institucija i neobuzdanih parvenira, rušiteljskim udarima od kojih će se teško oporaviti za više decenija. NATO je porušio vredne beogradske građevine, koje je moguće obnoviti za dve do tri godine, a pustoš što su je ostavili rušioci najlepšeg bulevara grada neće se moći sanirati za isto toliko decenija. Nije u pitanju fizičko rušenje i masakr njegovih prelepih i moćnih četiristotine platana, u pitanju je uništenje važnog kulturnoistorijskog nasleđa, razaranje njegove ambijentalne aure, njegov ekološki sunovrat, neizbrisiva sramota pred Evropom i pred svetom.

Agregati velikih afera su velike pare i nezajažljivi apetiti privezaka vlasti. U ovoj, ne ulazeći u nerazjašnjene dubioze aktera, teško ih je pouzdano nabrojati. Ovaj tekst se obraća formalnim nosiocima i egzekutorima u uverenju da njihov testeraški pir neće biti zaustavljen, ali u veri da će kad tad doći do nekog suda pravde, pa mu treba ostaviti autentične dokaze. A osim toga, i u altruističkoj prevenciji da se ludilo seče platana sutra ne prenese na onaj monumentalni u Košutnjaku, čijih 180 godina podržavaju mostovske čelične konstrukcije, ili buket najlepših beogradskih platana ispred Politike, koji je 1968. godine u situaciji sličnoj današnjoj, spasen i danas – posle 42 godine – produženog mu veka, moćno stremi u budućnost. Ovo je i opomena za nagovešteni urbocid u Zvezdarskoj šumi.

Dakle, JKP „Zelenilo Beograd“ (u daljem tekstu ZB) godinama već rugobi zeleni areal Beograda. Polovinom ovog februara, kada je buknula afera, Akademija arhitekture Srbije svojim Apelom obratila se relevantnim institucijama, pa i ZB sa molbom da spreče ekološki masakr. Bezuspešno. ZB se oglasio jednim polupismenim i neistinitim tekstom koji je bio naslovljen sa „Objašnjenje“, u kome nema ni slova kome je upućen, ko ga je pisao, ko potpisao i bez datuma. Usledio je poziv Kulturno-prosvetne zajednice Beograda da ZB prisustvuje na Kolarcu javnoj tribini o zaustavljanju seče platana. Odbili su poziv pismom od 11.II 2010. u kome je pisalo: „Smatram da učešće na unapred pripremljenim tribinama (pa valjda se tribine ne pripremaju unazad), ali bez stručnjaka Šumarskog fakulteta, kao i bilo koga iz ZB ne može dati pravi odgovor na pitanja koja su predmet tribine, naročito ne ukoliko s jedne strane stola sedi nesrazmerno veći broj sagovornika“. Sic!!!

Usledio je poziv od TV B92 za učešće u emisiji „Stanje nacije“. Tema je bila - seča platana. ZB je i ovde odbilo učešće, a ko zna koliko je bilo i nekih drugih poziva. Nisu smeli da sednu tet a tet sa braniocima digniteta Beograda. A za sve to vreme direktor ZB se svakodnevno - kao solista, estradni anonimus - nije skidao sa beogradskih medija, tražeći seču oveštalim frazama - onim istim kojima su do danas zatirali zelena pluća Beograda: stabla su bolesna, stara, padaju, ugrožavaju živote, i po pravilu, lukavo i cinično: zasadićemo vam veći broj novih i lepših stabala, (po onoj antologijskoj: sagradićemo vam lepši novi stari most u Mostaru), istovremeno, svestan svoje nestručnosti, celu aferu pokriva Šumarskim fakultetom i lažnim obećanjima brani seču odredima policije.

Gospodine direktore, 15.000 ličnosti iz celoga sveta danima vas moli da zaustavite seču i organizujete javnu raspravu – šta činiti sa nevoljom koja je zadesila Beograd.
Ćutite. Ne odgovarate. Stoga vam jedan od njih i u ime njih moli da odgovorite bar na neka dosad izbegnuta pitanja. Trebaće taj odgovor budućnosti Beograda:

1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?

2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?

3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?

5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?

6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).

7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?

8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?

9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?

10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB. Dok nisu pala prva stabla još vam je obmanuti narod verovao, a sada hiljade fotografija koje su uzeli frustrirani građani otišlo je u ceo svet da raskrinka vašu „istinu“. Vaša obećanja da ćete posaditi veći broj novih sadnica i ulepšati grad demantuje premnogo nestručnog i štetočinskog ulepšavanja Beograda.

Samo jedan najnoviji primer: pre tri godine unakazili ste skver ispred Doma vojske, koji pripada najznačajnijem centralnom trgu grada. Sa istom vašom današnjom svešću i istim formulama posekli ste moćne kestenove, opusteli parkić, sačinili novo rešenje kakvo se ne može videti ni u najzabačenijoj provinciji. Umesto u zelenilu, na trotoaru uz ivičnjak postavili ste neke nakazne gvozdene klupe i posadili neke jadne brzorastuće sadnice. Videvši svoju sramotu, jesenas ste ih sami sve odreda posekli i posadili nove sadnice – štrkljave pritke sa stablom u prečniku od 2cm!!!!(videti sliku) Okolčili ga krivim kocima i tim jadom pružili mogućnost Beograđanima da vas pitaju: kad ste tako nešto porazno uradili u srcu srca grada, šta se od vas može bolje očekivati kod Cvetkove mehane? Pritke pred Domom vojske najbolje govore o vašim obećanjima, o iskrenosti i stručnosti vas i vaših savetodavaca.

Sada je na vama da dokažete da su fotografije lažne ili da se sklonite sa mesta raspolaganja našim dobrima, zelenim svetom Beograda. Nije dovoljno samo znati da je šuma sekiri držalju dala.

Arh. Mihajlo Mitrović