ленгер

данас је малтежанима, Public Holiday - ST. PAUL'S SHIPWRECK те се  наравно и неради, јеееее, па им се потом питању ими foreigner- и придружисмо у празновању . црквена звона заглушују валетом док се процесија са статуом Светца  шета градским сокацима, народа поприлично, по тезгама слаткиша, а све у захвалу поменутом Павлу којега невреме на малту нанесе , мислим, брод у којем би рокну о овдашње стене, на данашњи дан пре 1950 г, а на путу за рим камо су га приводили да се пред тада актуелним царом нероном оправда зарад активног учешћа у ширења религиозних немира по vest bank-у.наиме из тог разлога га римски центуриони, а као сужња са пратњом ,у брод спаковаше, но нико не планираше да ће се бродолом успут десити те да ће захваљујући истом малтежани постати prior credidi (први верујући) а што је в.поштована титула у црквеном свету те уједно и разлог посебног односа овдашњих ка култу светог Павла на малти током минулих векова.

Имам другара са роњаве којем понекад правим друшво у подморју. Наиме Mark Gatt је подводни археолог познат и шире по томе што је пре пар година пронашао сидро

и то на месту које се по традицији означава као оно на коме се битни бродолом десио , што пак веровање у исти потврђује а хришћанску религиозну догму потхрањује .

додуше и  дела апостолска пишу отом  . . . А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова и потонуше ленгери а војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу а остали једни на даскама а једни на чему од лађе и тако изиђоше сви живи на земљу и кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Melit а становници чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме а Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку и кад видеше окупљени становници змију где виси о руци његовој, говораху један другом - Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног  од мора суд Божји не остави да живи , а он отресавши змију у огањ не би му ништа зло а они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав а кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог а наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Publius  који нас прими и угости љубазно три дана а догоди се да отац његов лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га а кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се и поштоваху нас великим частима и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе . . .

данас пак ,овде, временске (не) прилике налик су као и у дан поменутог бродолома - ветрина откида, но оњој неби. дува наиме и вама.