Razmišljanje jednog običnog srpskog alkoholičara

Četiri moja bliska prijatelja imaju velikih problema sa alkoholom - kaže mi.

Neki su izgubili posao , a neki su se već i razveli od žena...ili su pred razvodom.

U svakom slučaju uništili su porodicu.

Od toga većeg greha nema 

Dobro, je l' si i ti alkoholičar ili nisi? - pitam.

Ma nisam...Mislim, jesam... kako se uzme

Čekaj, bre, jesi li ili nisi, to je bar lako?

Ma nisam lečen, ako na to misliš – smeje se.

Ali po svim normalnim parametrima i preporukama ovih evropejaca odavno bih bio na lečenju.

Ili bar na posmatranju, priča dok pali cigaretu i nastavlja:

Šta se ti čudiš OMEGA?, pa ti se bar hvališ da najbolje tekstove na tom tvom blogu pišeš posle nekoliko piva, čitam te ja ponekad iako nisam registrovan.

Pet - odgovaram spremno.

Eto vidiš.Da li se sećaš onog propratnog teksta koji je išao posle predstave ''Šta je to u ljudskom biću što ga tera prema piću'', koji je u našem pozorištu postavio Marko Nikolić?

Koliko puta ti je oduzeta dozvola i na koliko - zbog pića?

Koliko puta si sa partnerkom imao problema zbog pijanstva?

Da li je nekad zbog tvog alkohola dolazila milicija?

Čekaj malo, prijatelju, ovde smo zbog tebe, pokušavam da vratim temu na pravi kolosek

Kada si počeo da piješ?

Pa, nisam počeo baš tako rano kao svi ovi moji koji su sada u problemu.Počeo sam intenzivno sa dvadeset i nekoliko , kada sam se vratio sa ratišta.Četiri duple votke i četiri piva – to je bila mera.

Bez toga nisam mogao da živim.Ovi moji su počeli još u osnovnoj školi.Krenu kod ortaka , kao uče, a popiju mu ćaletov bife za prepodne, pa onda tek idu u školu.

Ali oni su mogli da popiju...Godinama su nam postavljali kriteririjume u toj disciplini.

Hvatali su ih nastavnici, zvali su i matorce ali to je bilo tako macho za njihove ćalce, to je bilo isuviše normalno za njihove keve...''David'' se pio, kad je ovakva zima, u podrumu zgrada.Nje bilo interfona.

Vino se pilo u parku , uz gitaru. Najlepše devojčice su se skupljale oko nas koji smo znali da odsviramo Crnog leptira i koji smo mogli da popijemo litar Ružice odjednom, na iskap.Bili smo cool.

Posle sam pio sve živo. Ne postavljam pitanje, prvo je alkoholičarsko pravilo.

Drugo je – za dobru svinju nema loše splačine, deluje mi da se zeza jer se ponovo smeje.

Rakija, Tinjak ( odavno nismo na Vi nego Ti ), špricer beli ili crveni ( nemoj nikad da ih mešaš ), vodka – svako je valjda imao iskustvo sa njom , pivo - dobro, ono je samo za pišanje... govori dok jezikom prelazi preko usana kao da želi da ih pokvasi.

A možeš li da mi objasniš zbog čega tačno piješ – pokušavam da ga dokučim.

To je najlakše

Nekad zbog toga što sam srećan

Ponekad jer sam tužan

Najčešće - jer volim.

Ipak mislim da je Đorđe to najbolje opisao:

Ne pijem što uživam

nit' što mi dobro stoji,

pijem da NjEGA napojim

Volim tu alkoholnu izmaglicu.Lepše mi je da podne dočekam mamuran , nego da sabajle razmišljam o starosti ili o nemogućnosti da pošteno zaradim za porodicu.Volim da pređem granicu kada osetim da treba da stanem...

Ne, stvarno, zbog čega VI ne možete da se zaustavite kada Vam je najlepše i dok još ne pravite sranja?, naivno se zaletim da pitam.

Čoveče, ja u piću imam mere – pijem dok se ne userem.

Ja ništa u životu ne radim polovično.Kao što ne krešem do pola, ne pijem do pola.

Viteštvo mi ne dozvoljava da ostavim čašu do pola praznu.

Ja je vidim do pola punu.I to je to.

Zapravo, imam utisak da, mi što volimo da preterujemo u piću, nemamo hrabrosti da izvršimo samoubistvo.

Odjednom.

Ovakvo samo-uništavanje nam dođe kao  lakši način da  uradimo ono što u stvari hoćemo.

Još nešto: ako ne pijem sam sebi delujem kao matorac kome je sve već zabranjeno.Kad pijem osećam se živim. Izgleda klinački, ali stvarno je bolje biti pijan nego star!

I šta je sad, kada sa toliko žara pričaš o tom njegovom veličanstvu, zašto si prestao – pitam ga sa loše prikrivenom znatiželjom?

Brate ne mogu više.Više to nije moje bure.Kao što rekoh ne pijem do pola.Ili sve ili ništa.

Pre dva meseca sam napravio sranje koje se ne da opisati.Neću da me deca pamte kao budalu koja ih nije dostojna.

Ne želim da sutra pričaju o meni kao o ''onom pijanom''

Pa dobro, uvek možeš da pređeš na ''duvku'', pokušavam da vratim atmosferu.

Ne seri, bre, budalo, izvini što ti moram reći.Ta govna tek nikad neću da stavljam u usta.

Ili piješ kao čovek ili si narkoman.Jebalo te to...., uzrujao se.

Imam ženu sveticu.Neću da je izgubim.

Hoću da igram fudbal još neki put.

Neću da me stalno bole noge.

Ni da mi srce kuca ubrzano kada legnem.

A i mnogo je lepše kada vidim svoje mladalačko lice , u ogledalu, bez podočnjaka.

Kada me klinci gledaju u oči.

I kada ja klince gledam u oči.

Bez stida

Četiri moja bliska prijatelja imaju velikih problema sa alkoholom

Neki su izgubili posao , a neki su se već i razveli od žena...ili su pred razvodom.

U svakom slučaju uništili su porodicu.

Od toga većeg greha nema