MAJSTORI ZA VODOKOTLIĆE

U najnovijem, 91. broju satiričnog časopisa "ETNA" (http://www.etna.dencic.com/), koji već desetu godinu uspešno uredjuje i postavlja na internet književnica Vesna Denčić, objavljena je porodično - otadžbinska drama 'AJDUKOVIĆI. Radi se o crnoj komediji situacije, komadu iz opusa označenog kao PRIBRANE DRAME (preostala tri dramska teksta su "1968.", "Debelo meso" i "Antisrpski kabare").

Izdvajam  scenu  5. iz  I čina  komedije  'AJDUKOVIĆI:

Scena 5.

(SRBOLJUB zaronio glavu u jednu od kartonskih  kutija.  IKONIJA plete. Ulazi Slobodan u društvu sa odžačarem.)

SLOBODAN: Svi napolje iz klozeta! Stigao je majstor za vodokotlić!

ODŽAČAR: Dobar dan i dobru nuždu  želim!

SRBOLJUB.: Majstor za vodokotlić!? Ja sam onda klavir-štimer!

ODŽAČAR: Majstor glavom i bez brade. Visokokvalifikovani  štimer svih vrsta vodokotlića, osim bešumnih.

SRBOLJUB: Ženo, je l' ti ovaj liči na majstora?

IKONIJA: Da nije opet neki inkasant? Sine, gde si ga pokupio?

SLOBODAN:  Naš'o  sam ga u redu za roštiljski  ćumur.  Nema  više posla za odžačare, pa se čovek prekvalifikov'o!

ODŽAČAR: Teško vreme,  ljudi moji, teško. Ekonomska kriza! Evo,  sad  baš idem ulicom i gledam. Pre je po kontejnerima za smeće obično kopao  samo po jedan klošar. Sad ih ima po deset. Postroje se ispred kontejnera i čekaju svoj red da prevrću po njemu. Naopako vreme došlo, naopako!

SRBOLJUB: Kakvo vreme, takvo ti i radno odelo. Nego, da se  mi dogovorimo o merama koje treba preduzeti.

(Zvoni telefon. IKONIJA pritrčava.)

SRBOLJUB (ljutito): Taj telefon ću da odjavim. Em te štreca, em moraš da djipaš, em ti psuju majku, em te prisluškuju,  em još  moraš da plaćaš  za njega. Dušmanine, ime ti je telefon!

IKONIJA:  'Alo!  Da... Nije  moguće! Kako bre!?  Dobro, evo dolazi! (Spuštajući slušalicu.) Slobo Sine, trči dole, zetu  se otele krave. Dav'o narodu da ih muze za pare, pa se  jadne prepale od toliko prljavih ruku! 'Ajde, požuri!

(Slobodan istrčava napolje.)

SRBOLJUB: Zete, zete, ne može i jare i pare!

ODŽAČAR: Recite, šta vam fali?

SRBOLJUB: Prvo i prvo, kad pustim vodu u klozetu, govno  neće odmah  da ode. Nećka se, pa moram još  jednom da potegnem ručku. Ovde nas ima četvoro, pardon petoro,  pa ti vidi kol'ko mi ode kubika vode  samo na tzv. fekalije!

ODŽAČAR: Recite, koji model WC šolje imate: vodoravni ili vertikalni?

SRBOLJUB: Ne razumem!

ODŽAČAR:  Kad vršite nuždu, da li izmet odmah sklizne dole u vodu ili ne?

SRBOLJUB:  Odmah sklizne. U moje vreme pravili su finije WC šolje. Kad se posereš, govno se lepo nacrta  ispod tebe, možeš da ga razgledaš do mile volje.

ODŽAČAR:  U pravu ste. Mnoge bolesti se mogu prepoznati u  izmetu od čoveka, naročito mentalne.

SRBOLJUB: Ne samo bolesti, već i sudbina. Kad sam ja bio mlad, nije bilo ovih horoskopa, ovih gledanja u dlan, u zvezde i u karte. Ja sam, brate, po obliku govneta tačno znao šta me u životu čeka. Po jutarnjem govnu se dan poznaje.

ODŽAČAR: Ma nemojte!?

SRBOLJUB: Ovi što gledaju u šoljicu od kafe, sve sam lažov do lažova. Sudbina se brajko moj čita u WC šolji, a  ne u  šoljici kafe. Kad ujutro poserem vijugavo  govno, znači  da ću tog dana finansijski dobro  proći.  Kad istrči pravo govance, e, to ti je maler. A kad  se natežeš,  pa izbaciš klikerčiće, k'o ovca, to znači  da ćeš imati problema ili sa  šefom ili sa policijom.

ODŽAČAR: Da prostite, a šta znači kad imate proliv?        

SRBOLJUB: To znači da imate buran seksualni život. Zato vam buči u stomaku.

ODŽAČAR: A kad se pojavi krv u stolici?

SRBOLJUB: E, to vam je velika nesreća. Velika! Ili je čir  na dvanaesto-palačnom, ili  su unutrašnji hemoroidi... A sada dosta! Počeću da naplaćujem svoje proročanske usluge.

ODŽAČAR: Znači, vi ste ugradili najnoviji model WC šolje?

SRBOLJUB: Tako je. Sve se odmah sroza, ali ne odlazi. Zaudara. Ni govna više nisu k'o što su bila nekad!

ODŽAČAR:  Biće da je problem u vodokotliću. Kakav je,  bučan  ili tih?

SRBOLJUB: Probi uši! Šišti, pišti, klokoće,  brboće,  grgoće, drnda, direktno u glavu bije. Samo pokvaren čovek može da bude gori od pokvarenog vodokotlića.

ODŽAČAR: Čuli  ste da je uvedena pretplata na vodokotliće i WC šolje?

SRBOLJUB: Ne spominji je, k'o boga te ljubim!

ODŽAČAR: Znate li šta narod radi? Kako se snalazi?

SRBOLJUB: Mora da odjavljuje klozete i prelazi na poljske.

ODŽAČAR: Ima i toga...

SRBOLJUB: Štrajkuje gladju da ne bi išao u klozet!?

ODŽAČAR: Ma kakvi. Osnivaju države u svojim stanovima!

SRBOLJUB: Kakve države?

ODŽAČAR:  Suverene i nezavisne. Do juče je bilo u modi  osnivanje privatnih firmi. Sad je šik osnovati svoju državu.Na teritoriji  svog  stana osnuješ državu,  izabereš  himnu, grb, zastavu,  uvedeš  sopstveni novac i  prijaviš se Ujedinjeni nacijama da te priznaju. Oni te tamo zavedu u njihove knjige, na listu čekanja. Ti uzmeš fotokopiju te liste i molim lepo, imaš svoju državu, na stend baju. Zavedeš svoje zakone, tudje ne priznaješ. Kao kad se od žene razvedeš  i daš oglas u novine: njene dugove ne priznajem.

SRBOLJUB: A vojska, a policija, a ministri?

ODŽAČAR:  Od ukućana i rodjaka. Bio sam skoro u nekim stanovima, 50 -­ 60 kvadrata. Po dvadeset njih živi unutra. Plus deca, bebe i kućni ljubimci. Čitava jedna armija. Sa pratećim službama. Njima sam morao da ugradjujem specijalne vodokotliće, dugoročne. Ovi obični crknu za par dana.

SRBOLJUB:  Ti znači misliš da bi' ja komotno mogao ovde da osnujem državu...

ODŽAČAR:  I  to kakvu državu! Za ove koje sam ja vid'o bili biste Monte Karlo, prava kneževina.

SRBOLJUB: Kraljevinu ne bi' mogao da osnujem?

ODŽAČAR: Ako ste u bližem srodstvu sa nekom dinastijom, onda možete.  A šta fali kneževini? Ili  republici?  Koliko ovde ima kvadrata?

SRBOLJUB: Preko pedeset!

ODŽAČAR:  Iha! Za vas petoro ohoho!

SRBOLJUB: Plus terase sa prasićima!

ODŽAČAR:  To neka bude pogranična zona. Tu možete da otvorite djuti fri šop, da nabavljate uvoznu robu  po bagatelnim cenama. Viski, cigarete, parfeme... Tako su svi tajkuni počeli!

SRBOLJUB: Šta da radim sa šupom? Ona je dole, u podrumu!

ODŽAČAR: To može da posluži kao kulturno-informativni centar. Tamo  možete da izbacite sve knjige iz stana. Em ovde dobijate više  suverenog  i nezavisnog prostora, em se  više ne gušite od štamparske boje.

SRBOLJUB: Em Ikonija može više da isplete, umesto što noću  čita svakojake gluposti. (IKONIJA se udubila u pletenje.)

ODŽAČAR:  Ma ko je vid'o neke vajde od knjige!?  Piši  kao što govoriš, čitaj kako je napisano. Trt! Zbog prvog sam odlež'o dve  godine  u  zatvoru, a zbog drugog tri godine u ludnici.

SRBOLJUB: Moja žena navalila, što ne čitaš, što ne čitaš? Meni se smuči, pa put pod noge, pravo u elektrodistribuciju.  Podnesem zahtev da ubuduće sam čitam svoj strujomer. Šta znam, kad oni čitaju, mogu da me ojade  za koji kilovat više. I otkako sam postao samočitač,   žena me više ne proganja. A za struju plaćam upola manje!

ODŽAČAR:  I ja sam bio samočitač. Kad sam se načit'o, isekli mi struju, pa sam preš'o na ćumur i voštane sveće. Vraćam se majci prirodi. Svoj vodokotlić sam naštim'o tako da  me njegov žubor podseća na rodno selo.

SRBOLJUB: Je l' možeš da ga naštimaš da svira neku  melodiju, narodnu, zabavnu, svejedno?

ODŽAČAR: Kako da ne, pod uslovom da je domaći vodokotlić.  Uvozni nemaju takve glasovne mogućnosti. Takodje, ja  mušteriji  nudim  nekoliko varijanti zavičajnih  ugodjaja: huk vodopada, zvuk  vodeničnog točka,  šum rečnih talasa, žuborenje potočića...

(U  sobu  ulazi  Ratko i naglo se baca  iza  najbliže  fotelje, vadeći pištolj na gosta.)

RATKO: Ruke uvis, bando!

ODŽAČAR (diže ruke): Predajem se!

IKONIJA (prekinuvši pletenje): Zete, dodji  'vamo  da  ti  izmerim prednjicu!

SRBOLJUB: Zete, ja  sam u  tvojim godinama vik'o: noge uvis! Nego, ostavi čoveka na miru. On se bori da možeš na  miru da  sereš. Da budeš svoj na svome. Bez trajnog i stabilnog mira u klozetu nema stabilne ličnosti.

RATKO (vraća pištolj za pojas): Kad vidim crnu  uniformu,  ja više ne znam za sebe. Malopre sam dva popa prebio. Sve mi se neprijatelj prividja.

SRBOLJUB: Čuj, zete, majstor mi je dao genijalnu  ideju.  Čim osnujem državu postaviću te za načelnika mog ratnog  štaba... I za ministra stočarstva.                       

RATKO: Otom, potom! Jedva sam krave povat'o. Da ne beše crveno na semaforu,  sve bi otišlo u  pizdu  materinu... Nego, don'o sam nagazne mine za terasu.

SRBOLJUB: Nema ništa od toga! Na terasi će biti djuti fri šop.

RATKO: Kakav fri šop! Ovo su domaće, nagazne. Sitne, k'o govno od svinje. Samo što ne smrde.  I  ne prljaju mnogo prozore. Nekoliko kapi krvi od lopova, tek da se  lakše identifikuje baraba. Sve ostalo leti u vazduh.

SRBOLJUB: Na terasi će biti bescarinska zona sa uvoznom robom. Zaposliću noćnog čuvara i kvit!

ODŽAČAR: Ne može se država osnovati preko noći. Za to je potreban jedan mračan period.

SRBOLJUB: Na terasi je mračno, k'o u svinjcu...

RATKO:  Da  mi  njih namestimo, pa ko hoće  bolje,  široko  mu minsko polje!

(Mrak.)