O izveštaju MDRI: TnT

„Kulina", „Stamnica", „Male Pčelice"... Ovo je veoma ozbiljna i mučna tema, koja traži, koliko je moguće, nepristrasan i sveobuhvatan pristup. Unapred se izvinjavam na dužini teksta.

Pročitavši izveštaj organizacije Mental Disability Rights International, pod nazivom „Tornment not Treatment: Serbia's Segregation and Abuse of Children and Adults with Disabilities" (u daljem tekstu „TnT"), objavljen 14. novembra 2007. godine na sajtu http://www.mdri.org/, pokušaću da, kroz relativno sažetu formu, iznesem svoje (privatno) mišljenje.

Pre svega, TnT izveštaj jeste naslovljen novinskim, senzacionalističkim rečnikom. Po pravilu, finalni izveštaji nose naziv projekta na koji se odnose, npr. „Institucionalna podrška XY u 2007.", ili „Istraživanje o uticaju γ zraka na xy biljke, 1975.-1977.", ili, pak „Izveštaj o stanju ljudskih prava dece sa smetnjama u razvoju koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite u Srbiji, 2006.-2007."

TnT izveštaj je nepregledno, nestandardno i konfuzno sročen, što znatno otežava čitanje, razumevanje i upoređivanje sa (eventualnim) drugim izveštajima. Finalni izveštaj „TnT" počinje citatima iz određenih međunarodnih dokumenta (konvencija o ljudskim pravima), kao i sa 11 fotografija štićenika ustanova socijalne zaštite u Srbiji. Ne želeći da ovom prilikom komentarišem fotografije, samo ću primetiti da je ovakav redosled, odn. forma(t) krajnje neuobičajen, dakle- fotografije se ne stavljaju na početak, već se prilažu izveštaju kao dodaci, dopuna (aneksi). [uzgred, na sajtu http://www.mdri.org/ dostupan je Argentinski izveštaj, koji obrađuje veoma sličnu problematiku, ali je izveštaj isključivo u formi narativa, a fotografije su date zasebno, u formi aneksa]. Nadalje, poglavlja ovog izveštaja počinju sa „Acknowledgments" (zahvalnice) i „Executive Summary" (sažetak, rezime), da bi se onda prešlo na „Conclusions and Reccommendations" (zaključci i preporuke), a tek nakon toga na „Goals and Methods" (ciljevi i metodi). Nakon toga sledi poglavlje „Findings" (nalazi)? Ne, ne sledi, to sam ja „podmetnuo", a u izveštaju ga nema, već su samo nabacani naslovi i podnaslovi pod I, II i III, bez sistematičnosti i logičnosti redosleda. Na kraju, pod „Appendix A - Model Programs", navedeni su, na nepregledan način, podaci o nekoliko nevladinih organizacija i projektima namenjenim osobama sa posebnim potrebama. Međutim, nigde nije navedeno u kakvoj su vezi sa samim istraživanjem. Možda bi, umesto ovoga, bilo prikladnije postaviti jednu preglednu tabelu sa osnovnim podacima o organizacijama i projektima, uz sažeto tekstualno objašnjenje šta „Model Programs", zapravo podrazumevaju.Toliko o formatu (više o tome, može se naći, na primer, na sajtu Evropske komisije: http://ec.europa.eu/geninfo/query/resultaction.jsp?page=1).

Istraživanje o kome je izvešteno u TnT, kako je navedeno na strani iii(str.16 u pdf formatu), sprovedeno je od jula 2003. do avgusta 2007. godine (pune 4 godine). „Tokom navedenog perioda MDRI dokumentovao je veliki broj slučajeva kršenja prava ljudi sa posebnim potrebama..." Međutim, u istoj rečenici MDRI se ograđuje od četvorogodišnjeg trajanja istraživanja i navodi da su „sve opservacije u ovom izveštaju odnose na period od decembra 2006. do avgusta 2007. god, osim ukoliko nije drugačije naznačeno". Dakle, da li je istraživanje sprovođeno tokom 48 meseci ili tokom 9 meseci? Ako je u pitanju 48 meseci, odn, 4 godine, gde je objavljena ta kompletna, opsežna dokumentacija, odn. ostatak od 48 minus 9 meseci istraživanja? Takođe, u TnT izveštaju nigde nije precizno navedeno kada su (i koji) članovi MDRI istraživačkog tima i koliko puta bili u obilascima navedenih devet ustanova. Dakle, nema tabele (datum, mesto i vreme posete, članovi tima, imena osoblja ustanova sa kojima je kontaktirano tokom posete). Takođe, nigde nije jasno i precizno navedeno da li su obilasci ustanova bili jednokratni, ili su ustanove observirane tokom dve ili više ponovljenih poseta.

Nadalje, TnT izveštaju nedostaje deo o uzorku ispitivanja, odn. istraživanja (u terminima PCM, ekvivalent bi bio iskazan kao „target group(s)"). [Nije navedeno, na primer, sledeće: Prema podacima iz 2003. god, u Srbiji ima 16 specijalizovanih ustanova za smeštaj lica ometenih u mentalnom razvoju, invalidnih i duševno obolelih (pravilnije bi bilo reći „sa posebnim potrebama"). Ove ustanove su pod ingerencijom Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Za razliku od ovih 16 ustanova socijalne zaštite, licima sa psihološkim smetnjama, a kojima je neophodan medicinski tretman, uključujući i stacionarno lečenje, postoje specijalizovane zdravstvene (psihijatrijske) ustanove. Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ovakvih specijalnih bolnica, klinika i instituta ima ukupno 7 (od kojih su 3 u Beogradu). Ove, psihijatrijske ustanove su pod ingerencijom Ministarstva zdravlja.]

Dakle, pitanje glasi: kojim metodom izbora uzorka su istraživači MDRI odabrali baš predmetnih 7 ustanova socijalne zaštite i 2 ustanove zdravstvene zaštite (psihijatrijske bolnice)? Ako je uzorak odabran, na primer, slučajnim izborom, zašto to u izveštaju nije navedeno? Ako je uzorak odabran prema broju i strukturi korisnika, zašto u izveštaju nije naveden kompletan spisak svih ustanova, sa brojem korisnika, koje su predmet istraživanja („targeted institutions")? Možda bi izveštaj o postojanju ili nepostojanju kršenja ljudskih prava bio drugačiji (nepovoljniji ili povoljniji) da je istraživački tim MDRI umesto „Kolevke" u Subotici obišao, na primer „1. oktobar" u Starom Lecu (koji se takođe nalazi u Vojvodini, ali ne u Bačkoj, već u Banatu)? Ili, na primer, umesto psihijatrijske bolnice u Vršcu- „Svete vrače" u Novom Kneževcu?

Da bi neko istraživanje bilo validno, odn. proverljivo i uporedivo sa drugim istraživanjima istog ili sličnog predmeta, neophodno je ustanoviti i standardizovati metod. U TnT izveštaju možda možemo nazreti metod, ali on nije naveden, niti specifikovan. Pominju se pitanja o telesnoj težini (navika istraživača) i starosti korisnika, ali nije navedeno korišćenje određenog, standardizovanog upitnika. Što se tiče fotografisanja, snimanja i objavljivanja snimljenog materijala, na strani xi ( strr 24. u pdf formatu izveštaja) navedeno je

Osim nesistematizovanih opisa stanja korisnika ustanova i deset fotografija koje su postavljene na sam početak izveštaja (bez eventualnih linkova u tekstu na fotografije koje bi ilustrovale opisane nalaze), TnT izveštaj ne daje prikaz stanja u ustanovama koje su predmet istraživanja. Da li se kršenje ljudskih, dečjih ili pacijentovih prava može sagledavati izolovano od užeg (ali i šireg) konteksta i uzroka? Obzirom da TnT izveštaj pretenduje da predstavlja krunu četvorogodišnjeg istraživačkog projekta, neka veoma relevantna i bitna pitanja, nažalost, pomenuta su samo sporadično i površno. U delu izveštaja (strane od 26. do 28.) poseban akcenat je stavljen na problem samo-povređivanja kod dece i odraslih koji su nepokretni, usled, kako je navedeno, nedostatka stimulacije, pažnje i staranja osoblja. Dalje, navedeno je da je osoblje, koga ima nedovoljno za ovako veliki broj, prinuđeno da ovakvu osobe (pacijente) fiksira za krevet kako bi samo-povređivanje bivalo sprečeno i da ovakav tretman propisuje lekar-psihijatar. Da bi ovakve opservacije bile potpune, potrebni su pregledni podaci o broju i strukturi osoblja, smenskim rasporedima i angažmanu konsultanata (spoljnih saradnika) u ustanovama, kao i o propisanom kapacitetu, te realnom broju i detaljnoj strukturi korisnika za svaku od navedenih devet ustanova. Takođe, izveštaj ne pominje uvid u zdravstvene kartone i dosijea korisnika, već se poziva na usmena kazivanja osoblja, što može, ali ne mora biti merodavno, a ponajmanje precizno. Osim ovoga, TnT izveštaj ne govori ništa o učestalosti, sadržaju i kvalitetu redovnog i vanrednog nadzora (inspekcije), koji je propisan zakonom.

Jedno od ključnih pitanja, nažalost, nije postavljeno u ovom izveštaju. Radi se o nameni, projektovanom kapacitetu i, uslovno rečeno, nadležnosti ustanova. TnT izveštaj baziran je na istraživanju stanja u dve vrste institucija: socijalnih i zdravstvenih. Međutim, diferencijacija po ovom kriterijumu nije razrađena u izveštaju- možda zato što u praksi, realnom stanju stvari, nažalost nije ni primetna. Ipak, to ne znači da ovakva diferencijacija nije veoma bitna, možda čak i od krucijalnog značaja za sveukupno funkcionisanje ovih ustanova i dobrobit njihovih korisnika. Ustanove socijalne zaštite za lica sa smetnjama u razvoju i posebnim potrebama projektovane su u doba SFRJ za potrebe SFRJ. Od tada se mnogo štošta promenilo- obim finansiranja iz budžeta, broj i struktura korisnika. U vreme ratova tokom 1990-ih, koji su pratili raspad SFRJ, ove ustanove prihvatile su i mnoge (u odnosu na projektovani kapacitet ustanove) izbeglice iz BiH i Hrvatske, koje su prebačene iz istih ili sličnih ustanova iz ovih bivših Jugoslovenskih Republika, jednostavno, da bi im bila „sačuvana živa glava". Usled opšte nemaštine (pre svega, u ovom slučaju, budžetske) i nebrige, tokom 1990-ih bitno je poremećena struktura, ali i funkcionalnost i koordinacija rada ovih ustanova. Sa jedne strane, broj korisnika je značajno rastao, dok je sa druge strane ustanovama čak i namirenje osnovnih prehrambenih potreba korisnika predstavljalo ogroman problem, dok o tekućem i investicionom održavanju nije bilo ni pomisli. Par humanitarnih organizacija obezbeđivalo je najnužnije potrebe u ogrevu i osnovnim životnim namirnicama. Kasnije, krajem devedesetih i početkom 2000-ih, projekti pomoći ovim ustanovama se postepeno proširuju na rehabilitaciju i poboljšanje uslova za korisnike i za osoblje. Od 2003. godine ovi projekti postepeno zamiru, te donatori prelaze na kolosek razvojnih projekata i izgradnju institucionalnih kapaciteta (reč je o demokratskim institucijama, a ne ustanovama socijalne zaštite). Zašto skoro ništa od ovoga nije navedeno u TnT izveštaju? Nadalje, pitanje razdvajanja ustanova socijalne zaštite od zdravstvenih ustanova jeste sistemsko pitanje koje se, praktično gledano, svodi na to da se na odgovarajući način proceni struktura korisnika, izgrade potrebni novi kapaciteti i izvrši klasifikacija i razmeštaj korisnika, na primer - nepokretni korisnici (sa teškim disfunkcijama, ali i pratećim medicinskim indikacijama) bili bi premešteni u specijalizovane zdravstvene ustanove; odrasli sa posebnim potrebama bili bi premešteni u ustanove socijalne zaštite namenjene isključivo za odrasle; psihotični iz socijalnih ustanova za odrasle bili bi premešteni u psihijatrijske ustanove; ustanove socijalne zaštite za odrasle sa posebnim potrebama, u kojima je velikoj većini korisnika neophodna psihijatrijska pomoć, prerasle bi u zdravstvenu ustanovu, odn. psihijatrijsku bolnicu (tako da bi imala i adekvatno stručno osoblje); itd. Možda je lako navesti u izveštaju da bi „Kulina" trebalo da bude zatvorena (strana iv/17), ali bi, pre toga trebalo na odgovarajući način zbrinuti preko 500 korisnika ove ustanove- jedan deo u smeštaju/životu u okviru zajednice, a jedan deo u „Novu Kulinu", u zavisnosti od toga šta bi bilo najadekvatnije za dobrobit svakog pojedinačnog korisnika (ispravnije je reći- osobe).

Iako izveštaj TnT navodi postojanje Strategije reforme socijalne zaštite u Srbiji, ovaj dokument nije dublje analiziran uz, moguće, neke predloge i dopune koje su lako mogle da budu sastavni deo ovog izveštaja. Dopune bi mogle da se odnose na, recimo, tendenciju promovisanu od strane Svetske banke ka opštem smanjenju stacionarnih (krevetskih) kapaciteta, kako u zdravstvu, tako i u ustanovama socijalne zaštite. Takođe, bitno je pitanje sinergije i stalne dvosmerne i plodotvorne komunikacije kako, među vladinim resorima (ministarstvima), tako i među državnim ustanovama i javnim službama po vertikali i horizontali, nezaobilazno uključujući i nevladin, odn. civilni sektor. Zašto u izveštaju nema SWOT analize ili, npr. sveobuhvatne stejkholder analize?

Na kraju, napominjem da sam, lično, još iz svog fakultetskog doba, pobornik deinstitucionalizacije, destigmatizacije i socijalne inkluzije lica sa psihološkim teškoćama (tradicionalano nazvanih psihijatriskim bolesnicima), kao i lica sa poremećajima u razvoju, te lica sa posebnim potrebama. Od ustanova navedenih u TnT izveštaju imao sam priliku da obiđem (pre nekoliko godina) Kovin, Novi Kneževac, Male Pčelice, Srce u Jabuci, Stari Lec, a pre znatno više godina i neke druge ustanove socijalne zaštite, odnosno psihijatrijske bolnice.