а не уме да каже
Проблем "навијача" постоји и већина која признаје његово постојање га посматра на разне начине, мада се већина своди на згражавање и упирање прстом доста широко у гомилу. Политичари (политиканти) наравно пливају на таласу популизма па се већ чуло (од Ђиласа наравно) да су клубови криви и да се неће више давати новац клубовима који се не "ограде" од насиља...бла бла види што какав сам бла бла...
Вујошевић је ћутао док су се на телевизији смењивале неразрешене кривичне пријаве, ћутао је (бар јавно) док су навијачи и играчи певали песме посвећене Бранкици Станковић, ћутао је док се гумена лутка шутирала и силовала на стадиону ... Вујошевић је проговорио када је изговорена златна реч спорта: "спонзор".
"Ако хоћете да уништите спорт, узмите му спонзоре и навијаче"
Вујошевићева изјава звучи пре свега себично јер се бави само сопственим проблемом финансирања али зар стварно желимо нереални свет алтруиста у коме су сви људи добри и сви све раде из добрих намера? Е па отворите очи и заборавите бајке. Вујошевићу се мора забранити (као и свим другим спортским радницима) да штите насилнике. Ако су то до сад радили казнити их, избацити из спорта, послати у затвор. Али од Вујошевића очекивати да се упушта у проблеме који се њега лично не тичу је мало илузорно. Не јер је Вујошевић неки посебно лош човек већ јер је Вујошевић обичан појединац који свој посао ради врло добро. Свој посао. Тренера кошаркашког клуба. Очекивати од њега нешто више и љутити се кад не пружи је смешно. Ми као грађани имамо кога плаћамо да се упушта у решавање таквих проблема. Ми као граћани имамо кога плаћамо да спречава ескалацију таквих проблема. Ако Вујошевић нешто уради сам, хвала му, али ја од њега ништа не очекујем. Јесте он можда "морални ауторитет" како играчима тако и трибини. Истина је да би његов отворено изражен став имао специфичну тежину али ништа везано за рашчићавање друштвених проблема није Вујошевићева обавеза.
Има чија јесте.
Ивица Дачић, министар унутрашњих послова.
Снежана Маловић, министарка правде.
Мирко Цветковић, председник владе.
Борис Тадић, председник странке стожера владајуће коалиције.
Своје рефлекторе усмеравам на њих. Вујошевић нека се бави својим послом, својим играчима, својим клубом и односима са спонзорима. Горе побројани су преузели одговорност за ред и мир у овој држави и свако изговарање је или знак неспособности или знак недостатка жеље да се својим послом баве. У крајњем случају, није ни битно шта они говоре, само отворите очи и сами просудите да ли је држава јача од њих, такозваних "навијача", или су они део "државе". Мерило никада не сме бити шта они "раде" већ шта су "урадили".
И за крај Милош Васић ("Данас" 14. децембар), ја не умем боље и садржајније:
"Чекај, кажу навијачи, како то сад одједном то не може? Били смо вам добри кад је требало 1990. спречити Вука Драшковића да заузме трибине; били смо вам добри кад нас је Аркан водио у рат против усташа и „мухаџедина"; били смо вам добри за препродају девиза, цигарета и бензина; за разбијање демонстрација и застрашивање издајника; кад смо млатили педере и лезбејке; били смо вам добри кад је требало палити џамије и амбасаде; када је требало силом спроводити политику управа разних спортских друштава; да није било нас, не било ни фудбала у Срба! Јесмо ли били „дванаести играч на терену", узданица Српства и Цркве? А сада вам одједном не ваљамо! Е, неће моћи! Много смо јаки!"
"Навијаче" је створила "држава" неспособна или криминализована како вам драго, иста она која је отела клубове од спорта и спорту, једној лепој ствари, дала ружно име насиља. Држава треба то и да реши. Не да упире прстом на све стране као да није део (чуј део - извор) проблема све чекајући да се појаве "снегови, рузмарин и шаш" па да крене и прекривање заборавом. Не да своју савест крпи Бранкицом Станковић.
А ми грађани?
С ове позиције могу предложити само да мењамо државу. Јесте теже од седења испред телевизора и кркања новогодишње печенице али, да парафразирам: ко ако не ми?
.............................
Бранкице
ХВАЛА ТИ
на томе што јеси и што радиш
...............................