Budžet - slika našeg neveselog stanja

Čak i površna analiza budžeta neminovno dovodi do zaključka da je 90% budžeta onako kako mora. Nije pitanje izbora. On je takav zato što se nismo reformisali. Vreme donošenja budžeta nije vreme iniciranja promena. On je više refleksija trenutnog stanja. A ono je, kako da kažem, neveselo. Stanje naše ekonomije, državnog, poreskog, zdravstvenog, penzionog, školskog i socijalnog sistema i planiranih reformi. Jer njih nema. Pa da zavirimo.

Da bi uopšte sagledali budžetsko stanje naše male zajednice od 7.400.000 ljudi, budžet republike nije dovoljan. Mora se poći od konslidovanog budžeta, a o njegovom stanju možete pročitate na primer u Biltenu javnih finansija za mesec avgust 2009.godine. U čemu je razlika?

Za sagledavanje slike potrebno je analizirati najveće sisteme naše države, najveće potrošače, a njihova stanja oslikavaju:
1. Budžet Republike
2. Budžet Autonomne pokrajine
3. Budžet gradova i opština
4. Budžet Fonda PIO
5. Budžet RZZO - zdravstveni fond
6. Budžet NSZ - Nacionalne službe za zapošljavanje

Od ukupnih tekućih zahvatanja od privrede i stanovništva, ona prikazana u budžetu republike predstavljaju samo oko 55%.

Ni konsolidovani budžet nam ne govori o širini i dubini naše države. Jer ne uključuje razne ustanove i zavode, državne Agencije (a samo njih je preko 100) koje se ne finansiraju iz budžeta već isključivo iz sopstvenih izvora: raznih taksi i naknada.

Ne uključuje ni sva javna preduzeća, sva komunalna preduzeća i ostala državna preduzeća monopoliste i sve njihove zaposlene.

Nego da ostanemo na konsolidovanom budžetu. A konsolidovani budžet nam kaže sledeće:

Prihodi 

Bruto društveni proizvod Srbije u 2008.godini je bio 34.2 milijarde evra, odnosno oko 4.600 evra po stanovniku.
U 2009.godini očekujemo 31.2 milijardi evra, odnosno 4.200 evra po stanovniku.
U 2010 očekujemo blagi rast.
Ako se pitate kako to da negde čitate 3%, negde 4% a ovako u evrima ispada pad od oko 6%, broj zavisi od toga kako računate GDP: u dinarima, po paritetu kupovne moći ili u evrima. Odaberete ono što vam odgovara.

Država je 2008.godine zahvatila (u zagradi je projekcija za 2009.god.) 14 milijardi evra (11.5 milijardi evra). A zahvatila ih je ovako:
1. Porezi na potrošnju (PDV, akcize, carine) - preko 5.8 milijardi evra (4.8), odnosno 41% (41‚%)
2. Porezi na rad (porezi doprinosi) - preko 5.5 milijardi evra (4.6), odnosno 39.2% (40%)
3. Takse, naknade i ostali prihodi - 1.7 milijardi evra (1.3), odnosno 12.1% (11.3%)
4. Porez na dobit preduzeća - oko 0.45 milijardi evra (0.35), odnosno 3.2% (3%)
5. Porez na imovinu - oko 0.25 milijardi evra (0.16), odnosno 1.7% (1.4%)
5. Ostali porezi - oko 0.2 milijardi evra (0.18)

Privreda se davi pod 2. "Kam gi ljudi" nastaše zbog 2. Zapošljavati je skupo. Posedovati je jeftino.

Rashodi 

Taj novac je potrošen ovako:
1. Penzije - 4 milijarde evra (4), odnosno 28.5% (34.7%)
2. Plate - 3.6 milijardi evra (3), odnosno 25.7% (26%)
3. Roba i usluge - 2.2 milijarde evra (1.8), odnosno 15.7% (15.6%)
4. Zdravstvo, socijalna pomoć i nezaposlenost, 2 milijarde evra (1.6), odnosno 14.2% (14%)
5. Kapitalni rashodi - 1.3 milijarde evra (0.7). odnosno 9.2% (6%)
6. Subvencije - 1 milijarda evra (0.6), odnosno 7.1% (5.2%)
7. Drugi tekući rashodi - 0.3 milijarde evra (0.2)
8. Kamate - 0.2 milijarde evra (0.22)

Rashod pod 1. se finansira iz tekućih prihoda (pod 1. i pod 2). 100% iz tih prihoda. Fond PIO ne postoji. Postoji 3.500 službenika koji sabiraju radni staž i maltertiraju i privredu i građane. Uvek me zaboli glava kada čujem nekog penzionera kako govori o tome da Fondu PIO treba vratiti Sava Centar, i odmarališta i ... Koliko toga treba da bude da bi u jednoj godini, samo jednoj godini, generisali 4 milijarde evra? Ovo je skriveni unutrašnji dug države prema sopstvenim građanima i iznosi oko 60 milijardi evra. Budžet ga tako ne prikazuje. Prikazuje ga kao rashod.

Najgore od svega je da ovaj trošak procentualno raste.

Drugi problem su plate zaposlenih u državi. Ima ih preko 450.000. Tačan broj se ne objavljuje. Uvek nešto izostavimo Koliko ih je viška? U obrazovanju, zdravstvu, državnoj upravi ... Zašto baš u ovim oblastima. Pogledajte brojeve malo niže, pa će možda biti jasnije.

A roba i usluge?

Dinar 

Dinar je pao sa 82 dinara za evro na 94 dinara za evro. Danas već 96 dinara. Uz ovu promenu, jedino je najveći trošak ostao isti zahvaljujući rastu penzija otprilike u istom procentualnom iznosu kao i devalvacija dinara. Kao da su ove dve stvari nekako povezane. Who would have thunk it.

Ko puni budžet?

Građani. Poreski obevznici. Kroz porez na potrošnju i porez na rad. U Srbiji ima 2.500.000 domaćinstava. Sa prosečnim primanjima od 47.000 dinara. Zaposleni doprinose 45.4%, a penzije 31.5% ovog iznosa za domaćinstva. Domaćinstva troše oko 40.000 dinara mesečno u proseku. Na hranu, piće, energiju ...

Ljudi

U Srbiji  po proceni Republičkog statističkog zavoda živi oko 7.400.000 ljudi.
U Srbiji dece mlađe od 18 godina ima oko 1.600.000.
U Srbiji ljudi starijih od 60 godina ima oko 1.600.000.
U Srbiji ljudi starijih od 65 godina ima oko 1.200.000.
U Srbiji ima oko 1.650.000 penzionera.

Kam gi ljudi 

Radno aktivno je oko 3.300.000 ljudi.
U Srbiji je zaposleno 1.830.000 ljudi.
Nezaposleno je zvanično oko 750.000 ljudi.

Kam gi 1.500.000 ljudi (razlika između zaposlenih i radno aktivnih)?

Perpetuum mobile - svi na budžet 

Brojevi u budžetu za 2010 godinu su otprilike isti kao i za 2009. Broj zaposlenih na budžetu republike je sledeći:
1. Osnovno obrazovanje 70.000
2. Policija - 45.000
3. Vojska - 32.000
4. Srednje obrazovanje 31.000
5. Republička država - 26.000
6. Univerzitetsko obrazovanje 18.500
7. Pravosuđe - 13.000
8. Socijalna zaštita - 5.000
9. Izabrana lica - 5.500
10. Kultura - 3.400
11. Učenički i studentski standard - 3.400
12. BIA - 2.000
Sve skupa oko 260.000 ljudi. U 2010, treba da ih bude 266.000.

Ovo ne uključuje:
- Zdravstvo - 110.000
- Opštine i gradovi - 60.000
- Fond PIO - 3.600
- Nacionalna služba za zapošljavanje - 2.200
- Pokrajina
Ovi brojevi su uključeni u konsolidovanom budžetu.

Ovo takođe ne uključuje
- 510 javnih i komunalnih preduzeća monopolista - oko 400.000 ljudi
- Državne Agencije koje nisu na budžetu
- Zavodi, ustanove koji nisu na budžetu
Ovi brojevi nigde nisu.

Osim ... 

Ostaje manje od 1.000.000 ljudi u privatnom sektoru. I onih 1.500.000 kam gi ljudi.

Prosečne neto zarade trenutno iznose 31,198 динара. Ali zato:
- Јавни сектор - укупно - 38,387 динара
- Јавна државна предузећа - 44,516 динара
- Јавна локална предузећа - 36,767 динара
- Администрација сви нивои - 41,278 динара
- Образовање - 36,388 динара
- Здравство и социјални рад  - 35,603 динара
- Просечно исплаћене пензије - 19,782
što znači da za privatni sektor iznose oko 29.000 dinara.

Tim koji dobija ne treba menjati. 

Nemam zaključke. Samo brojeve. Gledam ih već četvrtu godinu. Teške, teške brojeve. A reforme? Eh reforme.

I za kraj nekoliko direktnih citata iz obrazloženja Zakona.

O porezu na dobit privrednih društava

Законом о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02,...40/03 и 84/04) прописана је пореска стопа у висини од 10%, која представља најнижу стопу пореза на добит (осим Црне Горе - 9%)  у односу на све земље у региону и земље чланице ЕУ (за чланице ЕУ просечна стопа пореза на добит је око 25%).

O porezu na imovinu

Порез на имовину физичких лица карактеришу прогресивне пореске стопе: на пореску основицу до 6 милиона динара пореска стопа је 0.4%, затим на основицу од 6 до 15 милиона порез се обрачунава по стопи од 0.8%, од 15 до 30 милиона пореска стопа износи 1.5%, док се на пореску основицу од преко 30 милиона динара обрачунава порез по стопи од 3%. При утврђивању пореске основице узима се у обзир и амортизације објекта, а која по основу старости некретнине  износи - 1.5% годишње, односно до максималног износа амортизације од 70%. Такође, Законом је прописно право на коришћење пореског кредита, у смислу да се порез на имовину на непокретности (стану или згради у којем станује обвезник) умањује за 40% за обвезника и по 10% за сваког члана његовог домаћинства, а највише 70% утврђеног пореза. 

Према расположивим подацима, чак за 99.7% некретнина у поседу физичких лица у Србији је утврђена пореска основица на мање од 6 милиона динара.  Дакле, иако порез на имовину у Србију формално подлеже опорезивању применом прогресивних стопа, у суштини се порез на имовину физичким лица обрачунава искључиво по стопи од 0.4%. Основни разлог за то је, свакако, признавање на име расхода по основу амортизације, чиме се умањује пореска основица, као и прописани порески кредит који физичко лице може да користи, а чиме се умањује висина пореске обавезе.

O KiM

Средства трансфера из буџета Републике са раздела Министарства финансија у износу од 20.100,0 мил. динара намењена су за финансирање, пре свега редовних месечних новчаних накнада за случај незапослености и привремених накнада за лица са територије АП Косова и Метохије. Овим средствима обезбедило би се у 2010. години  најмање 12 месечних исплата права за око 92.400 корисника новчане накнаде и 12 месечних исплата привремених накнада за око 22.000 корисника привремене накнаде са територије АП Косово и Метохија. Овим би се извршила исплата права за период од септембра 2009. године закључно са исплатом за август 2010. године. Kашњењe у исплати ових права je три месеца. 

O transferima

Трансфери Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање представљају приходе по основу трансфера из буџета Републике и износе 215.000 мил. динара, са учешћем од 45,6 % у укупним приходима и примањима Фонда.      
 Приход од дотација из буџета Републике представља значајан извор финансирања Фонда за пензијско и инвалидско осигурање и последица је недовољног остваривања прихода по основу доприноса. Пензије су планиране на нивоу из 2009. године, с тим да укупан износ за исплату пензија може да расте само до нивоа који је условљен порастом броја прималаца пензија (годишње се за 1,8% повећава број корисника)