.

moja zemlja gde živim mi nije obezbedila da normalno zarađujem novac

Ask not what your country can do for you - ask what you can do for your country.
Gde to država obezbeđuje da se normalno zarađuje novac?

znik

moja zemlja gde živim mi nije obezbedila da normalno zarađujem novac

Ask not what your country can do for you - ask what you can do for your country.
Gde to država obezbeđuje da se normalno zarađuje novac?

Pa Tito je DAO svima posao, ili sredio bauštelu u Nemačku

Ima gde god hoces, samo ti treba dobra volja za rad :)

znik

moja zemlja gde živim mi nije obezbedila da normalno zarađujem novac

Ask not what your country can do for you - ask what you can do for your country.
Gde to država obezbeđuje da se normalno zarađuje novac?

na kubi nezaposlenost 0%

jedino kod kapitalisticke teorije (a bogami i prakse) nezaposlenost radi kao puls a pad nezaposlenosti na nulu oznacava smrt ....

кад то раније? за време СФРЈ кад није требала виза или после, кад је требала, па је ти молио од истих оних којима си терао инат и хтео да путујеш ? :)

Aleksandar Vasović

e, a ranije sam putovao. uinat.

I ja vala!
Lakse mi je od tih zemalja da nabrojim u kojima nisam bio.

Virtuelni Vasilije

ma sad treba Srbija svima njima da uvede vize ... pa nek vide oni malo kako to izgleda ... A da za njihovo ukidanje zahteva da prvo uhapse Bin Ladena

ps. Nadajmo se da ne citaju ovaj blog ... inace ce povuci odluku

Da uhapse i Tonija Blera (i da ga stave u ćeliju sa Bin Ladenom).

ja se bojim da ce, sada poshto mogu vani, svi morati da se pelcuju protiv ove svinjarije, inache nema izlaska...
kazhu da ce ovakva potvrda moci da se proturi na granicama van jugoslovenskog govornog podruchja

'ebiga moram sliku da linkujem

Kazezoze

ja se bojim da ce, sada poshto mogu vani, svi morati da se pelcuju protiv ove svinjarije, inache nema izlaska...kazhu da ce ovakva potvrda moci da se proturi na granicama van jugoslovenskog govornog podruchja

Moj komsiluk, vidis kako su inventivni...

Kazezoze

Prevesti i ovjeriti kod sudskog tumača!

Aleksandar Vasović

TAKO JE BRATE VASILIJE!

Evo i radikali se u skupstini slazu - i kazu da "to nije ni od kakve koristi za građane Srbije". Palma rekao "Najveće zasluge za to što će građani putovati bez viza imaju JS, Socijalistička partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije" ... a Velja (radujuci se) rekao da to ne treba da se pripisuje ovoj vladi (nego valjda njemu i Kostunici ). Eh, bilo bi lepo kad bi se u cast ukidanja viza pobili u skupstini - nisu odavno (izuvanje cipela se ne racuna)

Da uhapse i Tonija Blera (i da ga stave u ćeliju sa Bin Ladenom).

Moze, ali naknadni detalji (kako ce da se tese) me ne zanimaju.

Aleksandar Vasović

ma sad treba Srbija svima njima da uvede vize

TAKO JE BRATE VASILIJE!

pa normalno. obavezno!

Slaem se sto posto!

Ima love kod Boze Djelica.
Ko ima stomaka da ga vari na putu...

E, jeste šejtani i ti i autor!
Preporučujem vam Ameriku, Kanadu, Australiju, Britaniju... za to još uvek trebaju vize.

gorran2

i sad svako može napolje.

Moraš imati pasoš. A da bi dobio pasoš, moraš imati državljanstvo.
A to nema svako.
Na primer, ja.

pa kad ti je istek'o jugoslovenski pasoš, mislim onaj stariji, SFRJ-pasoš, priznaj.
(moram malo, znaaaaš... )

gorran2

i sad svako može napolje.

Moraš imati pasoš. A da bi dobio pasoš, moraš imati državljanstvo.
A to nema svako.
Na primer, ja.

Imaš putovnicu

pa kad ti je istek'o jugoslovenski pasoš

Jeste, taj sam imao...

Imaš putovnicu

Nope

Zašto ga rex nije spasio?

Možda je otišao da iskopa nogu?

Nope

nisi lice bez drzavljanstva. imas drzavljanstvo jedne od bivsih sfrj republika.

nisi lice bez drzavljanstva. imas drzavljanstvo jedne od bivsih sfrj republika.

Ne vređaj. Jel ti ja ličim na lice iz nečeg bivšeg?
Pre sam lik iz komedije, nego iz istorijskog komada...

Ne vređaj. Jel ti ja ličim na lice iz nečeg bivšeg?
Pre sam lik iz komedije, nego iz istorijskog komada...

ne vredjam, samo ti dezinformises siru blogersku javnost da nemas drzavljanstvo.
imas drzavljanstvo, samo nemas drzavljanstvo srbije.

a koje drzavljanstvo imas je tvoja privatna stvar, i ako neces da pricas o tome i to je tvoja privatna stvar.
samo nemoj siriti tezu da nemas drzavljanstvo, jer apatridi u sfrj nisu postojali.

ne vredjam, samo ti dezinformises siru blogersku javnost da nemas drzavljanstvo.
imas drzavljanstvo, samo nemas drzavljanstvo srbije.
a koje drzavljanstvo imas je tvoja privatna stvar, i ako neces da pricas o tome i to je tvoja privatna stvar.
samo nemoj siriti tezu da nemas drzavljanstvo, jer apatridi u sfrj nisu postojali.

Eto vidiš da ne znaš.
Premisa ti je tačna: nije bilo apatrida.
Nije bilo.
Međutim, sve ex-yu "države" bez izuzetka usvojile su šibicarske zakone o državljanstvu.
Prva Slovenija - ona je potezom zakonodavnog pera odmah izbrisala preko 30.000 ljudi iz spiska postojećih.
Ko ono nekad srpska vrhovna komanda.
I danas poznajem neke od izbrisanih (ne iz 1915, nego iz 1991. 1915 sam bio na školovanju u inostranstvu)
Imaju i svoje udruženje.

I, na kraju, ali i najprljavije, su to obavila "dva oka u glavi". Ono manje oko je jednim potezom izbrisalo 160.000 državljana nastanjenih u Srbiji. Celokupna liberalna javnost odmah je graknula kako je to dobro, lepo i napredno.

Samo ta "sitnica" dovela je 160.000 ljudi u položaj da treba da stanu u red, i mole, cvile, i kume da ih neko prizna za nešto. Da uđu u proces u kome (ako npr mole Srbiju) u kome "država" Srbija ima diskreciono pravo da ih bez obrazloženja odbije.

Poznavao sam nekoliko takvih. U pravilu, to je "radilo" ovako: pribaviš gomilu papirologije, poraniš, staneš u red, cupkaš s noge na nogu 3-5 sati, i predaš ljukoj brkatoj službenici papire sa podacima koje ona ionako već ima u kompjuteru.
I ona ti kaže, obavestićemo vas.
I onda čekaš dve godine.
I niko se ne javlja.
Pa ukapiraš da ti treba veza.
Naravno, srećom, svastika brata od tetke baš radi u nekoj kancelariji. I onda ti ona da neki broj telefona koji inače nije naveden u imeniku, i tu ti se javi ljubazna teta.
Ti joj ispričaš celu tužnu priču, i ona ti onda kaže, dobro, dođite sutra po uverenje o državljanstvu.
I ti pevaš od sreće, sam sebi ne veruješ da je država Srbija bila tako divna i ljubazna da te posvoji.
Posini, takoreći.

A opet, ima i onih koje je mrzelo da prolazi kroz taj ponižavajući postupak.
Eto na primer ja. A znam još neke.
Bez obzira da li se radi o Srbiji, Kroaciji, BiHiji, Montenegriji ili Srbiji - svud je isto.
Dakle, apatrida ima. I to ne malo.

gorran2

Bez obzira da li se radi o Srbiji, Kroaciji, BiHiji, Montenegriji ili Srbiji - svud je isto.

Nisam sigurna da je ista stvar, ali znam nekog tko je ostao bez državljanstva u rodnoj BiH. Kad je zvao i ostavio JMBG rekli su mu "da ne postoji".
- ali gospođo, ja razgovaram sa vama, kako to mislite "ne postojim"...
Danas ima državljanstvo jedne zapadne zemlje.

Eto vidiš da ne znaš.

znam.

Premisa ti je tačna: nije bilo apatrida.
Nije bilo.

nije bilo, nema ih ni sada. ne postoji drzavljanin bivse sfrj koji nije imao republicko drzavljanstvo, i kome je to drzavljanstvo prestalo (naravno, osim specijalnih slucajeva, ispisa iz drzavljanstva, i slicno).

Prva Slovenija - ona je potezom zakonodavnog pera odmah izbrisala preko 30.000 ljudi iz spiska postojećih.

ne, niko nije izbrisan iz knjige drzavljana. obrisan je samo boravak lica koja nisu imala slovenacko drzavljanstvo vec neke druge republike sfrj.

I, na kraju, ali i najprljavije, su to obavila "dva oka u glavi". Ono manje oko je jednim potezom izbrisalo 160.000 državljana nastanjenih u Srbiji. Celokupna liberalna javnost odmah je graknula kako je to dobro, lepo i napredno.

ovo moram da priznam da nisam do kraja pratio. da li tih 160,000 imaju drzavljanstvo srbije ili ne?
ako se radi o ljudima koji su imali u sfrj republicko drzavljanstvo crne gore, pa im je to drzavljanstvo sada oduzeto, onda se zaista radi o flagrantnom krsenju ljudskih prava. ne znam da li je cg potpisnica konvencije o statusu lica bez drzavljanstva iz 1954, i konvencije o smanjivanju pojave apatridije iz 1961 (sfrj je bila potpisnica konvencije iz 1954, ali ne i 1961). pretpostavljam da je cg po automotizmu pristupila konvenciji 1954.
ako je tvoja tvrdnja tacna onda je to zaista neverovatno krsenje ljudskih prava, ali sam ubedjen da gresis.

i kao rezime svega -- mozda ipak sve u sfrj nije bilo tako idealno kao sto na drugim postovima pokusavas da prikazes?

Aj da ti nacrtam.
Liči na Godoov komad.
Na primer, ja sam se rodio u Šibeniku. Ali se na primer moj ćale rodio u Crnoj Gori.
I onda ja u Šibeniku budem upisan u matičnu knjigu, i u knjigu državljana. Ali ne kao državljanin Hrvatske, nego kao državljanin Crne Gore, rođen u Šibeniku.
I onda, Hrvatska se osamostali. Ja dođem tamo gde sam rođen, u Šibenik, po krštenicu i uverenje o državljanstvu. Tamo mi kažu, krštenica može, ali ne uverenje o državljanstvu.
Zašto ne?
Zato što si državljanin Crne Gore!
Kako to, kad nisam tamo nikad bio?
Tako piše - evo dođi pa pročitaj.

I onda ja na primer odem u svoju suđenu Crnu Goru. Dobar dan, dobar dan, ja došao po uverenje o državljanstvu.
El oćeš. I Crna Gora samostalna država. I ima svoju knjigu državljana.
Pa kažu: nema te u knjizi naših državljana. Đe si rođen jado?
Ja, manji od miša: Ja eto u Šibeniku... Oprostite, molim Vas... Neću nikad više...
Dobro, ti možeš da tražiš državljanstvo Crne Gore. Samo ti trebaju dvije sitnice:
- da ti Hrvatska potvrdi da si se ispisao, i
- uvjerenje da si 10 zadnjih godina živio u Crnoj Gore.

He, he...

I tako na primer, krenem ja na nemoguću misiju.
Najpre u Šibenik.
Bog, lipi moji, a bil mi mogli vi dat jednu bokun potvrdice?
A kakvu?
A da san se ja, ajmo reć, ispisa iz rvackog domovništva...
E, a ne može.
Šta ne može?
Ne možemo ti dat da si se ispisa, kad nisi ni bija upisan...

Još je gore ako sam se, na primer, rodio u Somboru, a ćale mi iz, na primer, Like... Pa tamo - u Somboru - u knjigu državljana upisano da sam ja državljanin Hrvatske.
Tamo su lale skroz opuštene, predusretljive i ljubazne.
Vidite, pa ne možemo Vam dati uverenje o državljanstvu, ali Vam vrlo rado možemo dati uverenje da niste državljanin.
Ja, na primer, imam 3 takva.

Što se tiče izbrisanih u Sloveniji, njima se nije "poklapalo" ovo fiktivno državljanstvo sa prebivalištem. Pa su Slovenci lakonski zaključili: jeste da vi živite u Sloveniji, ali vi niste državljani Slovenije, pa Vam mi ne moremo dati legitimaciju, radnu knjižicu, zdravstvenu knjižicu, pasoš i slične sitnice.
Inače je sve ostalo u redu...
A kad pa morete dobiti državljanstvo Slovenije? Čim mi dobijemo izlaz na otvoreno more...

Tako je sa ovim osamostaljenjima preko pola miliona državljanstava koja se nisu poklapala sa mestom rođenja ili prebivališta, jednostavno "isparilo"...

i kao rezime svega -- mozda ipak sve u sfrj nije bilo tako idealno kao sto na drugim postovima pokusavas da prikazes?

Ma bio med i mleko. Panduri umakali pendrek u med da možeš da ližeš, a pored puteva bile sve poređane sise Pamele Anderson, da možeš da sisaš...

Na primer, ja sam se rodio u Šibeniku. Ali se na primer moj ćale rodio u Crnoj Gori.
I onda ja u Šibeniku budem upisan u matičnu knjigu, i u knjigu državljana. Ali ne kao državljanin Hrvatske, nego kao državljanin Crne Gore, rođen u Šibeniku.

ne verujem da si upisan u knjigu drzavljana hrvatske kao drzavljanin crne gore. verovatno je samo u maticnoj knjizi rodjenih upisano da imas drzavljanstvo crne gore, koje je po automatizmu trebalo da ti bude upisano u cg.

Dobro, ti možeš da tražiš državljanstvo Crne Gore. Samo ti trebaju dvije sitnice:
- da ti Hrvatska potvrdi da si se ispisao, i
- uvjerenje da si 10 zadnjih godina živio u Crnoj Gore.

ako si upisan u knjige drzavljana cg nije sporno. ako nisi iz administrativnih razloga (i.e. greske sluzbenika), verovatno postoji institut naknadnog upisa. ovo sto su tebi rekli nije naknadni upis vec sticanje drzavljanstva.

Još je gore ako sam se, na primer, rodio u Somboru, a ćale mi iz, na primer, Like... Pa tamo - u Somboru - u knjigu državljana upisano da sam ja državljanin Hrvatske.
Tamo su lale skroz opuštene, predusretljive i ljubazne.

ne u knjigu drzavljana (u nju se upisuju samo drzavljani srbije), vec u maticnu knjigu rodjenih.

Što se tiče izbrisanih u Sloveniji, njima se nije "poklapalo" ovo fiktivno državljanstvo sa prebivalištem. Pa su Slovenci lakonski zaključili: jeste da vi živite u Sloveniji, ali vi niste državljani Slovenije, pa Vam mi ne moremo dati legitimaciju, zdravstvenu knjižicu, pasoš i slične sitnice.
Inače je sve ostalo u redu...

ne postoji fiktivno drzavljanstvo. ili ga imas, ili ga nemas. ne mozes biti malo trudan. malo drzavljanin, malo fiktivan. nisu slovenci nista lakonski zakljucili, nego otvorili knjigu drzavljana -- i u njoj videli da li si drzavljanin slovenije ili nisi. ne moraju da daju legitmaciju, niti pasos, niti zdravstvenu knjizicu. stvar je svake suverene drzave koja ce prava dodeliti strancima a koja ne.

Ma bio med i mleko. Panduri umakali pendrek u med da možeš da ližeš, a pored puteva bile sve poređane sise Pamele Anderson, da možeš da sisaš...

znaci slazemo se, svi problemi o kojima govoris imaju uzrok u ondasnjem sistem u sfrj, uvodjenjem kategorije republickih drzavljanstava. e sad, sto mnoge to nije zanimalo i sto nisu imali pojma koje republicko drzavljanstvo imaju dok se jednog dana nisu osvestili raspadom mile nam drzave, to je vec njihov problem.
ali fakat je da je taj problem napravio idealni sistem u sfrj.
u kome nije bilo krsenja ljudskih prava, zar ne?

Baš sam polaskan tvojim entuzijazmom da meni objasniš moju životnu priču
Fora je ipak u tome što ti je državljanstvo "pripisivao" lokalni organ, a "matične" republike za čijeg si državljanina proglašen, nisu se ni najmanje interesovale za ove podatke.
Niti ih je ta odluka obavezivala.
Ni pre, a kamo li posle osamostaljenja.
Tako da stvarno imaš stotine hiljada "državljana" Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije... o kojima u evidencijama u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori... nema nikakvih tragova.
Nego su sve zemlje bez izuzetka zauzele stav: nisi "naš", a čiji si - to nije naša briga.

Ja sam se, na primer, rodio u Srbiji. Školovao se, zaposlio, plaćao porez, glasao. Samo nikad nisam bio državljanin, Nego se u Srbiji "vodim" kao državljanin Hrvatske.
O čemu u Hrvatskoj nema nikakvog traga.
Pa mi u Srbiju kažu "nisi naš, ti si državljanin Hrvatske".
Ako hoćeš da tražiš - pazi, ja koji sam tu rođen, da molim njih za državljanstvo - donesi odrešnicu od Hrvatske.
Pri čemu nadležnim organima u Hrvatskoj nije na kraj pameti da mi daju takav papir.

Sve se to, naravno, može rešiti uz pomoć ne mnogo para i kakvih-takvih "veza".
Ali to ne menja poentu, a to je - da su sve zemlje usvojile ekskluzivne i restriktivne zakone o državljanstvu. Na primer, ti imaš staro uverenje iz, na primer, Šibenika, da si, na primer, državljanin Srbije.
I naravno, u Šibeniku ti kažu: to možeš baciti.
A u Srbiji ti, naprotiv, kažu: to možeš baciti.

Tako da, kad su nastale nove države, ukupni spisak svih njihovih priznatih državljana bio je za brat bratu milionče manji od broja državljana SFRJ. Ti su ljudi pretvoreni u apatride, poslušne i tihe, jer svakoga moraju za nešto moliti, i pogodne za političke manipulacije...

Baš sam polaskan tvojim entuzijazmom da meni objasniš moju životnu priču

nemam ni najmanju zelju da ti objasnjavam tvoju zivotnu pricu, ali sam alergican na kolicine poluistina koje se cesto plasiraju u javnosti (ne samo na blogu), najcesce iz neznanja, ili jos gore, nekompetentnosti.... i koje se, sto je najgore, koriste da bi se izveli neki neodrzivi zakljucci.

Fora je ipak u tome što ti je državljanstvo "pripisivao" lokalni organ, a "matične" republike za čijeg si državljanina proglašen, nisu se ni najmanje interesovale za ove podatke.
Niti ih je ta odluka obavezivala.
Ni pre, a kamo li posle osamostaljenja.
Tako da stvarno imaš stotine hiljada "državljana" Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije... o kojima u evidencijama u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori... nema nikakvih tragova.
Nego su sve zemlje bez izuzetka zauzele stav: nisi "naš", a čiji si - to nije naša briga.

ovo jednostavno nije tacno. jos jednom te molim -- mesas administrativnu gresku sa pojavom apatridije. u sfrj je svako, osim ako nije administrativna greska, bio upisan u knjigu drzavljana neke od republika. ako je u pitanju greska, postoji mogucnost naknadnog upisa.

da ima trunke istine u ovome sto pricas, pojam bivse jugoslavije i stotine hiljada lica bez drzavljanstva bi sigurno predstavljao veliki problem za sve bivse republike i sto bi medjunarodna zajednica i te kako pratila. veruj mi da to nije slucaj. cinjenica je da su postojali razliciti sistemi upisa u republicke knjige drzavljana u razlicitim periodima (1947. po mestu gde si se zatekao kad su se uspostavljale knjige drzavljana, od 47. do 54, ako ne gresim, po mestu rodjenja oca, od 54. do 61. po mestu upisa drzavljanstva oca, od 61. do 74. ili po mestu upisa upisa oca ili po mestu rodjenja (izbor roditelja), od 74, cini mi se, po mestu rodjenja.... kazem za ovo nisam sto posto siguran kako je u kom periodu bilo, moguce je da sam u godinama i pogresio, ali je dovoljno ilustrativno... ako neko od pravnika raspolaze tacnim sistemom ne bi bilo lose da se razjasni).

Ja sam se, na primer, rodio u Srbiji. Školovao se, zaposlio, plaćao porez, glasao. Samo nikad nisam bio državljanin, Nego se u Srbiji "vodim" kao državljanin Hrvatske.

naravno -- zavisi kada si rodjen, jer je drzavljanstvo odredjivano po nekom od gornjih sistema koji je u tom trenutku vazio. potpuno nebitno gde si se skolovao, zaposlio, placao porez, i ostalo...

O čemu u Hrvatskoj nema nikakvog traga.

administrativna greska -- pod pretpostavkom da si rodjen u periodu kada je drzavljanstvo bilo odredjivano po mestu rodjenja ili po mestu upisa oca. ako je tako, pretpostavljam da mozes da trazis naknadni upis u hrvatskoj.

O čemu u Hrvatskoj nema nikakvog traga.
Pa mi u Srbiju kažu "nisi naš, ti si državljanin Hrvatske".
Ako hoćeš da tražiš - pazi, ja koji sam tu rođen, da molim njih za državljanstvo - donesi odrešnicu od Hrvatske.
Pri čemu nadležnim organima u Hrvatskoj nije na kraj pameti da mi daju takav papir.

necija administrativna greska jeste. trazis naknadni upis u onoj republici koja je bila duzna da te upise u trenutku rodjenja. a to ces odrediti prema jednom od gornjih sistema.

Ali to ne menja poentu, a to je - da su sve zemlje usvojile ekskluzivne i restriktivne zakone o državljanstvu. Na primer, ti imaš staro uverenje iz, na primer, Šibenika, da si, na primer, državljanin Srbije.

ne, sve zemlje su samo preuzele korpus drzavljana koje su imale njihovo drzavljanstvo u trenutku osamostaljenja.

I naravno, u Šibeniku ti kažu: to možeš baciti.
A u Srbiji ti, naprotiv, kažu: to možeš baciti.

Tako da, kad su nastale nove države, ukupni spisak svih njihovih priznatih državljana bio je za brat bratu milionče manji od broja državljana SFRJ. Ti su ljudi pretvoreni u apatride, poslušne i tihe, jer svakoga moraju za nešto moliti, i pogodne za političke manipulacije...

jos jednom -- apsolutno netacno. ne postoji mogucnost miliona administrativnih greski. cak i da postoji - ta lica nisu bez drzavljanstva nego je potrebno izvrsiti naknadni upis (i.e. deklaratorni a ne konstitutivni akt).

ti se miki ponasas kao da si emigrant na asteroidnom pojasu, a ne na kontinentu.

naravno da je tacno

naravno da je tacno

sta?

Baš mi ni malo ne veruješ, a ovo prerasta u trolčinu... Aj da probam da skiciram situaciju.

Dakle, ovako: SFRJ je sedamdesetih uvela republička državljanstva. Ali ovaj proces nije doveden do kraja. Nisu uspostavljeni centralni registri državljana po republikama, nego je administracija državljanstva bila difuzna, po opštinama. Svako je bio upisan u knjigu državljana u opštini rođenja, i tamo vadio papire.
Tako da je tada bilo savršeno normalno da u rodnom Somboru izvadiš uverenje da si državljanin npr Crne Gore u kojoj na primer nikad nisi bio. I u kojoj nije postojala nikakva evidencija o tome. To nije nikakva administrativna greška - takav je bio sistem.

Ovo nije bilo problem dok je postojala zajednička država.

Međutim, prilikom osamostaljenja (1991-2006), to je otvorilo mogućnost zloupotrebe, odnosno restriktivnog tumačenja.

Ovu mogućnost zloupotrebe i rtestriktivnog tumačenja iskoristile su sve republike, bez izuzetka.
Naime, iskoristile su mogućnost da priznaju samo ona državljanstva o kojima imaju "svoju" evidenciju. Odnoso, za državljene su po usvojenim zakonima prihvaćeni oni, i samo oni, koji su, i rođeni u toj republici, i pri tome upisani kao njeni državljani.

Ovo je odmah otvorilo dve vrste problema:

a) preblem onih koji su imali "dobro" državljanstvo (u opisanom smislu), ali nisu imali prebivalište na istom mestu. Na primer, državljani BIH, rođeni u BIH, ali imaju stan, posao i decu u Sloveniji. Sve republike su izbegle da prihvate priznavanje državljanstva po osnovu prebivališta, da bi uklonili "nepoželjne". To je problem "izbrisanih". To je odmah bio socijalni problem.

b) problem onih koji nisu bili rođeni na teritoriji "svojih" republika. Oni su automatski ostali bez bilo kakvog državljanstva.

da ima trunke istine u ovome sto pricas, pojam bivse jugoslavije i stotine hiljada lica bez drzavljanstva bi sigurno predstavljao veliki problem za sve bivse republike

To je u to vreme bio jedan od manjih problema i manjih skandala vezanih za nas.

Međutim, budući da je sve ovo i urađeno sa ciljem pritisaka, manipulacija. ucena i etničkog čišćenja, vrata nisu bila sasvim zalupljena. Naprotiv, bila su širom otvorena "svojima". Tako su zakoni omogućili naturalizaciju "svojih" u emigraciji i rasejanju. Hrvatska je iz državljanstva "nestala" par stotina hiljada "nejasnih", ali je zato pripisala 4 miliona "čistokrvnih Hrvata" (i svih koji se tako osjećaju) iz Hercegovine, Australije, Argentine i okolnih zemalja.

Mnogi su uskoro postali izbeglice, pa su rešavali "svoj problem" sa pozicije izbegličkog, a ne apatridskog statusa. Iako nije bilo jasno definisano, "svoji" su se uglavnom svuda nekako udomili kod "svojih", uglavnom posle godina poniženja. Bez obzira kakve papire imao ili nemao iz Knina, Kupresa ili Sarajeva, ako si bio dovoljno uporan, na kraju bi uspeo preko neke vezice da dobiješ, bez obzira na propise, kroz rupe i rupice sistema, papire Srbije.
Što sve nije imalo nikakve veze sa evidencijom državljana Srbije iz 1991.

Da ponovim: nema nikakve administrativne greške. To što je neko bio državljanin Hrvatske rođen u Subotici, nije bivalo evidentirano u Hrvatskoj - takav je bio sistem - i nije ti vredelo pet para za dobijanje domovnice.
Dok ne doneseš potvrdu od katoličkog popa da si se krstio u katoličkoj crkvi.

Tokom odvajanja (1991-2006) namerno su donošeni zakoni i propisi suprotni osnovnim ljudskim pravima, zato da bi veliki delovi populacije bili dovedeni u podređen i zavisan položaj.

Možda bi to i bilo međunarodni skandal, da nije bilo većih...

Dakle, ovako: SFRJ je sedamdesetih uvela republička državljanstva.

ne, jos od 1947. postoji republicko drzavljanstvo.

Ali ovaj proces nije doveden do kraja. Nisu uspostavljeni centralni registri državljana po republikama, nego je administracija državljanstva bila difuzna, po opštinama

do kakvog kraja? potpuno je nebitno da li je evidencija na opstinskom ili republickom nivou. u pitanju je samo nacin evidencije, a ne i nacin sticanja drzavljanstva.

Svako je bio upisan u knjigu državljana u opštini rođenja, i tamo vadio papire.

netacno. svako je bio upisan u maticnu knjigu rodjenih u opstini rodjenja. ali ne i u knjigu drzavljana (osim naravno ako nije upisan u periodu kada je drzavljanstvo bilo upisivano u mestu rodjenja sto sam ti vec gore objasnjavao, ali ne umes da citas).

evo ti primer: ja sam rodjen na savskom vencu, i upisan sam u maticnu knjigu rodjenih savski venac kao drzavljanin srbije. medjutim, ja nisam upisan u knjigu drzavljana koje se vodi za savski venac, vec u knjigu drzavljana na cukarici (jer su moji tada tamo ziveli). moje drzavljanstvo srbije imam na osnovu upisa u knjigu drzavljana na cukarici, a ne u maticnu knjigu rodjenih savski venac.

kapis?

Tako da je tada bilo savršeno normalno da u rodnom Somboru izvadiš uverenje da si državljanin npr Crne Gore u kojoj na primer nikad nisi bio. I u kojoj nije postojala nikakva evidencija o tome. To nije nikakva administrativna greška - takav je bio sistem.

nisi vadio uverenje o drzavljanstvu vec izvod iz maticne knjige rodjenih u kome pise da si drzavljanin cg. uverenje o drzavljanstvu mozes da izvadis samo u cg, ako si tamo upisan.

rado bih ja vadio uverenje o drzavljanstvu na savskom vencu da sam tamo upisan. ali nisam.
'ebote, pocinjem da zvucim kao sasa radulovic. svi na savski venac!

Ovu mogućnost zloupotrebe i rtestriktivnog tumačenja iskoristile su sve republike, bez izuzetka.
Naime, iskoristile su mogućnost da priznaju samo ona državljanstva o kojima imaju "svoju" evidenciju. Odnoso, za državljene su po usvojenim zakonima prihvaćeni oni, i samo oni, koji su, i rođeni u toj republici, i pri tome upisani kao njeni državljani.

ne postoji nikakvo priznavanje ili nepriznavanje -- drzavljanstvo ili postoji ili ne. gore sam ti objasnjavao sisteme da nije samo po mestu rodjenja (cak, pretezno, uopste nije ni bilo po mestu rodjenja), ali te ocigledno mrzi da citas.

To je u to vreme bio jedan od manjih problema i manjih skandala vezanih za nas.

Međutim, budući da je sve ovo i urađeno sa ciljem pritisaka, manipulacija. ucena i etničkog čišćenja, vrata nisu bila sasvim zalupljena. Naprotiv, bila su širom otvorena "svojima". Tako su zakoni omogućili naturalizaciju "svojih" u emigraciji i rasejanju. Hrvatska je iz državljanstva "nestala" par stotina hiljada "nejasnih", ali je zato pripisala 4 miliona "čistokrvnih Hrvata" (i svih koji se tako osjećaju) iz Hercegovine, Australije, Argentine i okolnih zemalja.

pa sta?

mesas sticanje i naknadni upis. suverena drzava ima apsolutno pravo kome ce da omoguci da steknu njeno drzavljanstvo -- eto i cg je dala taksinu, ako su vesti tacne. a znam ih dosta koji su stekli i americko drzavljanstvo, cisto kao primer.

Mnogi su uskoro postali izbeglice, pa su rešavali "svoj problem" sa pozicije izbegličkog, a ne apatridskog statusa. Iako nije bilo jasno definisano,

pa sta?

by the way, na osnovu apatridskog status nisu ni mogli da resavaju, jer prvo apatridski 'status' ne postoji, kao drugo apsolutno niko od drzavljana sfrj nije bio apatrid jer je svaka osoba koja je imala drzavljanstvo sfrj bila upisana u knjige neke od republika (sem u slucaju administrativne greske). pricali smo gore, ali opet, mrzi te da citas.

Bez obzira kakve papire imao ili nemao iz Knina, Kupresa ili Sarajeva, ako si bio dovoljno uporan, na kraju bi uspeo preko neke vezice da dobiješ papire Srbije.
Što sve nije imalo nikakve veze sa evidencijom državljana Srbije iz 1991.

i opet, pa sta, i opet, mesas naknadni upis sa sticanjem. sta je sporno ako su ljudi podneli zahtev za nesto sto drzava srbija omogucuje, i stekli drzavljanstvo srbije? (pored onog koje ionako imaju iz 1991. godine, ili ranije?).

Da ponovim: nema nikakve administrativne greške. To što je neko bio državljanin Hrvatske rođen u Subotici, nije bivalo evidentirano u Hrvatskoj - takav je bio sistem - i nije ti vredelo pet para za dobijanje domovnice.
Dok ne doneseš potvrdu od katoličkog popa da si se krstio u katoličkoj crkvi.

ima, sto moze da ti objasni bilo koji pravnik koji je upucen u problematiku drzavljanstva sfrj. procitaj na primer nesto od vide cok ako te tema zanima.

Tokom odvajanja (1991-2006) namerno su donošeni zakoni i propisi suprotni osnovnim ljudskim pravima, zato da bi veliki delovi populacije bili dovedeni u podređen i zavisan položaj.

nisu. u najvecoj meri svi zakoni su u skladu sa opste prihvacenim pravnim standardima i vecina je uskladjena bar sa konvencijom 1954. ako ne i 1961.

Možda bi to i bilo međunarodni skandal, da nije bilo većih...

ne bi.

mikimedic

Dakle, ovako: SFRJ je sedamdesetih uvela republička državljanstva.

ne, jos od 1947. postoji republicko drzavljanstvo.

U, prijatelju, al si ti uporan.
Ipak, bilo je ovako: republička državljanstva uvedena su sedamdesetih. Ipak, 1947. ima veze - po toj regulativi iz sedamdesetih, ljudima je pripisivano republičko državljanstvo prema prebivalištu koje su im roditelji imali 1947.
Komplikovano, zar ne?
Pa čak ni to nije sve - i tu je bilo čestih promena, a i nedefinisanosti. Na primer, moj 18 meseci stariji brat od strica "dobio" je zbog nečega drugo državljanstvo nego ja - iako su mu svi drugi podaci isti.
Međutim, ni ja ga nisam dobio rođenjem. Kad mij je prvi put zatrebalo državljanstvo, sredinom osamdesetih, još nisam imao republičko. Službenica u Somboru pitala me "koje ćeš da ti upišem"? Rekao sam "baš me briga" - i tako je igranka počela.

Dakle, uverenje o hrvatskom državljanstvu vadio sam uvek u Somboru, nikad u Hrvatskoj. I nije postojao nikakav hrvatski centralni registag hrvatskih državljana - samo zbir opštinskih registara.

Dakle, ipak sam ja u pravu. Ali tebe ne bi ubedilo ni da pozovem svoju sestru da svedoči, ni 40 drugih poznanika, ni kad bih ti podneo pod nos svoju krštenicu iz Sombora, uverenje o hrvatskom državljanstvu iz Sombora 1987, kao i potvrdu da nisam upisan kao državljanin Srbije iz 2009 - takođe iz Sombora.
A raspitao sam se i u Kroaciji. Gde mi kažu: ako nisi rođen, u Cro, možeš sve to okačiti mačku o rep. Osim da doneseš potvrdu od popa...

Sličan odgovor (mačku o rep) dobili su i moji prijatelji, u Somboru rođeni "Crnogorci", koji su postali apatridi 2006. Ali njih uglavnom nije mrzelo da rođenu državu Srbiju mole da im udeli državljanstvo, i da potežu vezice, pa su u roku od 2 godine uglavnom "rešili status"...

Prema tome, veruj šta hoćeš... Lako ti se praviti važan sa Savskim Vencem i Čukaricom. Ali, zamisli na trenutak, for the sake of the argument, da je, na primer, Čukarica pripala Sloveniji, a Savski Venac Makedoniji. A ti živiš na Voždovcu, koji je zbog nečega u Srbiji.
I ti dođeš na šalter na Savskom Vencu da tražiš državlanstvo.
I kažeš, dobar dan, ja sam ovde kod vas upisan kao državljanin Srbije. Da li bi mi izdali uverenje?
Oni bi ti rekli: (sad, kako se na makedonskom kaže "jesi li ti lud"" i "boli nas dupe"? )
A ti opet: a da mi izdate uverenje da sam državljanin Makedonije?
A oni (ibid...)
Pa se lepo vratiš na Voždovac, u otadžbinu.
I, na otadžbinskom šalterčiću: ael može malo državljanstva, valjaće za zimu...
A oni te zemljački i srdačno isprate
Ma idi ti malo u... Savski Venac...

Ipak, bilo je ovako: republička državljanstva uvedena su sedamdesetih. Ipak, 1947. ima veze - po toj regulativi iz sedamdesetih, ljudima je pripisivano republičko državljanstvo prema prebivalištu koje su im roditelji imali 1947.
Komplikovano, zar ne?

komplikovano. pogotovo kad se ne cita.

dakleM -- nisu ljudima nikakva drzavljanstva pripisavana.

ako si se rodio pre 1947. upisan si u knjigu drzavljana u mestu gde su te nasli kad su pravili knjige, kao drzavljanin te republike gde su te upisali, i kao drzavljanin sfrj.

ako si se rodio izmedju 1947. i 1954. upisan si kao drzavljanin republike u mestu gde je tvoj otac bio upisan kao drzavljanin.

ako si se rodio izmedju 1954. i 1961. upisan si, cini mi se, kao drzavljanin republike u mestu gde ti je otac rodjen.

od 1961. do 1974. opet drugaciji sistem, od 1974. do 1980 opet promena, i od 1980. cini mi se da vise nisu menjali.... ne secam se stvarno svakog detalja. i mrzi me po drugi put da ti objasnjavam.

moguce da sam napravio neku gresku u godinama, ali ako se dobro secam kljucne godine su bile 1947, 1954, 1961, 1974 i 1980.

Na primer, moj 18 meseci stariji brat od strica "dobio" je zbog nečega drugo državljanstvo nego ja - iako su mu svi drugi podaci isti.

kao sto rekoh bar dva puta do sad, zavisilo od perioda.

Međutim, ni ja ga nisam dobio rođenjem. Kad mij je prvi put zatrebalo državljanstvo, sredinom osamdesetih, još nisam imao republičko.

jesi.

Službenica u Somboru pitala me "koje ćeš da ti upišem"? Rekao sam "baš me briga" - i tako je igranka počela.

napravila je administrativnu gresku. to sam ti vec objasnio tri puta -- zavisi od godine kada si rodjen.

Dakle, uverenje o hrvatskom državljanstvu vadio sam uvek u Somboru, nikad u Hrvatskoj. I nije postojao nikakav hrvatski centralni registag hrvatskih državljana - samo zbir opštinskih registara

nisi nikad. vadio si izvod iz maticne knjige rodjenih a ne uverenje o drzavljanstvu.

Dakle, ipak sam ja u pravu.

nisi.

Ali tebe ne bi ubedilo ni da pozovem svoju sestru da svedoči, ni 40 drugih poznanika,

tacno. ubedili bi me samo dokazi i poznavanje propisa i materije.

uverenje o hrvatskom državljanstvu iz Sombora 1987

podnesi. samo se nadam da na tom papiru ne pise 'izvod iz maticne knjige rodjenih'.

kao i potvrdu da nisam upisan kao državljanin Srbije iz 2009 - takođe iz Sombora.

ovo je ok, samo to nista ne dokazuje, sem da nisi drzavljanin srbije.

nisi nikad. vadio si izvod iz maticne knjige rodjenih a ne uverenje o drzavljanstvu.

Ti stvarno mene smatraš (da ne kažem držiš ) za budalu. I u to vreme trebalo UoD za ličnu kartu i pasoš.
Ali dobro, nema problema, samo neka je veselo...

Ali tebe ne bi ubedilo ni da pozovem svoju sestru da svedoči, ni 40 drugih poznanika,

tacno. ubedili bi me samo dokazi i poznavanje propisa i materije.

U pogledu propisa, pošto si pravnik, komentariši ovo ako te ne mrzi:

"II. STICANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Član 6.
Državljanstvo Republike Srbije stiče se:
1) poreklom;
2) rođenjem na teritoriji Republike Srbije;
3) prijemom;
4) po međunarodnim ugovorima.
Poreklom i rođenjem na teritoriji Republike Srbije državljanstvo Republike Srbije stiče se na osnovu upisa činjenice državljanstva u matičnu knjigu rođenih.
Prijemom državljanstvo Republike Srbije stiče se na osnovu pravosnažnog rešenja koje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove donosi nakon sprovedenog postupka predviđenog ovim zakonom.
1. Sticanje državljanstva poreklom
Član 7.
Državljanstvo Republike Srbije poreklom stiče dete:
1) čija su oba roditelja u trenutku njegovog rođenja državljani Republike Srbije;
2) čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a dete je rođeno na teritoriji Republike Srbije;
3) rođeno na teritoriji Republike Srbije, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a drugi je državljanin druge države članice, ako to roditelji sporazumno odrede;
...
6) rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a drugi je nepoznat ili nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva."

Ono što ja verujem i govorim je:
da ni u ovom, ni kod zakona u drugim državama, ne postoji namera "nasleđivanja" državljanstava dodeljenih tokom SFRJ i "prihvatanja" ljudi kojima su na razne načine do raspada dodeljena razna republička državljanstva - nego naprotiv namera da oni ne budu obuhvaćeni.

Ti stvarno mene smatraš (da ne kažem držiš ) za budalu. I u to vreme trebalo UoD za ličnu kartu i pasoš.
Ali dobro, nema problema, samo neka je veselo...

ne, samo zelim da koristimo cinjenice u debati.

voleo bih da vidim to uverenje o drzavljanstvu hrvatske izdato u somboru.

zanima me sta pise u rubrici -- 'taj i taj' upisan je u knjige drzavljana republike hrvatske u mestu tom i tom pod brojem tim i tim.

jel ima tako neka rubrika u tom uverenju?

Ono što ja verujem i govorim je:
da ni u ovom, ni kod zakona u drugim državama, ne postoji namera "nasleđivanja" državljanstava dodeljenih tokom SFRJ i "prihvatanja" ljudi kojima su na razne načine do raspada dodeljena razna republička državljanstva - nego naprotiv namera da oni ne budu obuhvaćeni.

naravno, ne mrzi me. odredbama koje citiras regulisu se buduce situacije.

glede prihvatanja ljudi koji su imali republicko drzavljanstvo srbije u momentu stupanja zakona na snagu, pogledaj prelazne odredbe.

To mi je uverenje kod ćaleta - ćale i keva su sve slagali u fijoku. Doneću prvom prilikom.
Imače, ako se sećaš priče o JMBG, famozna osma cifra označavala je republiku. 1- BiH, 2- CG, 3 i 4-HR, 6 i 7 valjda- SR. Ja sam u Sombrou dobio lk sa JMBG koji ima trojku na osmom mestu, a moji drugovi poreklom Crnogorci, dvojku.

Nego, evo suštine: gore sam ti citirao zakon o državljanstvu. U njemu piše: državljanstvo se stiče poreklom, rođenjem i prijemom.

"Poreklom i rođenjem na teritoriji Republike Srbije državljanstvo Republike Srbije stiče se na osnovu upisa činjenice državljanstva u matičnu knjigu rođenih."

Složićeš se da je, po starim sistemima, bilo ljudi, i to ne malo, koji nisu stekli državljanstvo Srbije "na osnovu upisa činjenice državljanstva (Srbije) u matičnu knjigu rođenih".
(Na primer ja.)
Njih (nas) Srbija ovim zakonom nije prihvatila za državljane - a pri tom ni jednoj od drugih država nije palo na pamet da ovako stečena državljanstva "u budućem inostranstvu" prihvati.

To mi je uverenje kod ćaleta - ćale i keva su sve slagali u fijoku. Doneću prvom prilikom.
Imače, ako se sećaš priče o JMBG, famozna osma cifra označavala je republiku. 1- BiH, 2- CG, 3 i 4-HR, 6 i 7 valjda- SR. Ja sam u Sombrou dobio lk sa JMBG koji ima trojku na osmom mestu, a moji drugovi poreklom Crnogorci, dvojku.

naravno, meni je sedmica, srbija. nije 3 i 4 hrvatska, ne secam se tacno koja republika je imala koji broj, ali je samo jedan za svaku republiku, a osmica bi mogla biti vojvodina, pokrajina, cini mi se da je devetka bila za lica rodjena u inostranstvu (e to je tek posebna prica -- oni zaista mogu da budu upisani u sfrj knjigu i da NEMAJU republicko drzavljanstvo -- to jesu jedini apatridi koji su nastali raspadom sfrj).

Nego, evo suštine: gore sam ti citirao zakon o državljanstvu. U njemu piše: državljanstvo se stiče poreklom, rođenjem i prijemom.

"Poreklom i rođenjem na teritoriji Republike Srbije državljanstvo Republike Srbije stiče se na osnovu upisa činjenice državljanstva u matičnu knjigu rođenih."

Složićeš se da je, po starim sistemima, bilo ljudi, i to ne malo, koji nisu stekli državljanstvo Srbije "na osnovu upisa činjenice državljanstva (Srbije) u matičnu knjigu rođenih".
(Na primer ja.)

slozicu se. nisu ga stekli i nisu drzavljani srbije ako nisu upisani u knjige drzavljana srbije.

Njih (nas) Srbija ovim zakonom nije prihvatila za državljane - a pri tom ni jednoj od drugih država nije palo na pamet da ovako stečena državljanstva "u budućem inostranstvu" prihvati.

nije vas prihvatila. tacno. jer niste drzavljani srbije.

republika ciji ste drzavljani nema sta da vas prihvata, jer svi vi vec JESTE drzavljani te republike. stekli ste drzavljanstvo na osnovu propisa koji je vazio u trenutku rodjenja, a ne u momentu izdavanja dokumenta o drzavljanstvu.

ta republika moze samo da vam prizna to drzavljanstvo (deklaratorni akt) -- npr. dobijanje domovnice. i slazem se, moze postojati problem u dokazivanju pogotovo ako neko od sluzbenika nije odradio posao kad je trebalo.

ako neko od sluzbenika nije odradio svoj posao, onda u republici ciji ste drzavljanin prema propisu koji je vazio u trenutku rodjenja treba da se pokrene upravni spor, i da se trazi naknadni upis.

Zahvaljujem na objašnjenjima i na ćaskanju!
I, da ne zaboravim, da nazdravim za beli šengen:

Zahvaljujem na objašnjenjima i na ćaskanju!
I, da ne zaboravim, da nazdravim za beli šengen:

i



i hvala na sampanjcu:)

Pri čemu nadležnim organima u Hrvatskoj nije na kraj pameti da mi daju takav papir.

Bolji poznavaoci načina donošenja pravorjeka u hrvatskoj radili su too ovako
" molim vas da mi pošaljete potvrdu o hrvatskom državljanstvu"
A onda ti oni pošalju potvrdu "da niste upisani u domovnicu "

Slovenija je svim državljanima drugih jugoslovenskih republika, koji su imali prebivalište u toj republici, omogućila da postanu državljani Slovenije. Onaj ko je hteo da ostane u Sloveniji, a nije želeo da uzme državljanstvo Slovenije, mogao je da se prijavi kao stranac. Izbrisani su oni koji nisu hteli ni da uzmu državljanstvo, ni da se prijave kao stranci.

Hrvatsko državljanstvo je mogao dopbiti onaj ko je tamo upisan u knjigu državljana, kao i svi koji su se pre proglašenja nezavisnosti Hrvatske deklarisali kao Hrvati. Za njih je krštenica rimokatoličke crkve bila najjači dokaz, ali su prihvatani i drugi dokumenti. Pola beogradskog podzemlja je dobilo hrvatske domovnice (i pasoše) na osnovu falsifikovanih svedočanstava iz redovnih i večernjih škola.

Srbija, odnosno SR Jugoslavija se tu najlošije snašla, kao i u nekim drugim stvarima. Ali ipak su ljudi rešavali probleme sa državljanstvom. Onaj ko do današnjeg dana nije rešio taj problem, verovatno nije ni želeo da ga reši.

sta?

stapovi za pecanje

salim se, vidim da ste se lepo iznarazgovarali, pozdrav obojici (a Vasketu zato sto je smesan)

znaci slazemo se, svi problemi o kojima govoris imaju uzrok u ondasnjem sistem u sfrj, uvodjenjem kategorije republickih drzavljanstava. e sad, sto mnoge to nije zanimalo i sto nisu imali pojma koje republicko drzavljanstvo imaju dok se jednog dana nisu osvestili raspadom mile nam drzave, to je vec njihov problem.
ali fakat je da je taj problem napravio idealni sistem u sfrj.
u kome nije bilo krsenja ljudskih prava, zar ne?

zanimljiva prica

samo da pomenem drzavu od koje je SFRJ kopirala ideju dvostrukog drzavljanstva - USA/SAD u kojoj ne postoji nikakva evidencija drzavljana, ni federalnih ni state drzavljana.

samo da pomenem drzavu od koje je SFRJ kopirala ideju dvostrukog drzavljanstva - USA/SAD u kojoj ne postoji nikakva evidencija drzavljana, ni federalnih ni state drzavljana.

kad je vec kopirala a sto nije iskopirala i sticanje drzavljanstva po rodjenju onda?

mikimedic

samo da pomenem drzavu od koje je SFRJ kopirala ideju dvostrukog drzavljanstva - USA/SAD u kojoj ne postoji nikakva evidencija drzavljana, ni federalnih ni state drzavljana.

kad je vec kopirala a sto nije iskopirala i sticanje drzavljanstva po rodjenju onda?

pa jeste ali samo za federalno SFRJ drzavljastvo bas kao i u USA
state drzavljanstvo je ostavljeno na nemilost stihiji al' to oni ne osete bas kao sto ni mi nismo osecali do raspada

pa jeste ali samo za federalno SFRJ drzavljastvo bas kao i u USA

sta?

sta jeste?

Raspitao sam se malo među poznanicima. Od njih desetak, koji su u Somboru rođeni i upisani kao državljani bilo Hrvatske, bilo Crne Gore, ni jednom od njih bilo Hrvatska, bilo Crna Gora nije priznala svoje državljanstvo. (U stvari, ima jedan izuzetak - jednog su zaista upisali kao državljanina u nekoj opštinskoj knjizi negde u Crnoj Gori, gde nikad nije bio, pa je obavio nekakvo administrativno "prebacivanje" upisa u opštinu stanovanja). Svi su, (i on nakon toga) bez izuzetka, vadili uverenja o državljanstvu u Somboru. Naravno, dok nije počelo "ono".

A bilo je i onih koji su odmah upisani kao državljani Srbije - bez obzira na poreklo, možda po mestu rođenja.

Naravno, i svi ovi prvi imaju po 2-3 državljanstva danas, ali niko od njih nije ga dobio jednostavnim automatizmom i prihvatanjem prethodnog, nego su morali da podnose molbe za sticanje drćžavljanstva i prolaze kroz ponižavajuće procedure (sa izuzetkom "Crnogoraca".2006 - oni su imali pojednostavljen proces).

Opet, ne tvrdim da je to teško. Nekima jeste bilo - bilo je ljudi koji su živeli bez papira po 7-8 godina, ali meni na primer nije. Kad mi je trebalo državljanstvo za sina, koji je takođe kompleksan slučaj, u roku od par dana dobio sam dva - a mogao sam i treće.

Samo kažem da mi se čini - štaviše, ubeđen sam, da je namerno stvorena zakonska "siva zona", i to iz razloga što su nove države imale nameru da etnički i politički "poboljšaju" sastav svojih država.

I, kako to već na Balkanu (a i šire) biva, sve se izvrnulo u suprotnost. Napomenuo sam da je raspad doveo do efektivnog gubitka stotina hiljada državljanstava. Nije to bio sasvim akutan problem odmah - ljudi su imali stare papire, ali je postajao problem kad bi stari istekli, pa bi morali da vade nove.
Danas, naprotiv, ovde u ex-yu imamo sigurno bar 5 miliona državljanstava više nego što imamo stanovnika, iako nema neke regulative o dvojnim državljanstvima.

Danas, naprotiv, ovde u ex-yu imamo sigurno bar 5 miliona državljanstava više nego što imamo stanovnika, iako nema neke regulative o dvojnim državljanstvima.

Imao sam dvojno republičko državljanstvo još u vreme SFRJ, tako da sada imam dva suvenir pasoša (ne koristim ih čak ni u zemljama u kojima su izdati). Diskusija mikimedic - gorran2 me je podstakla da malo pročačkam propise od Vardara pa do Triglava, kako stvari stoje zadovoljavam uslove za još dva ex-YU državljanstva.

Koliko pasoša imaš - toliko ljudi vrediš

gorane - ne vredi da se raspravljamo ako ne zelis da obratis paznju na cinjenice. ja ti govorim o propisima koji jesu vazili u sfrj i koji su takodje i menjani u razlicitim vremenskim periodima. naglasio sam ti nekoliko puta gore i nema svrhe da se ponavlja. bilo je ljudi koji su upisani kao drzavljani srbije po mestu rodjenja, ili hrvatske, ako im je otac rodjen u hrvatskoj kada je vazio taj propis, itd itd.

Naravno, i svi ovi prvi imaju po 2-3 državljanstva danas, ali niko od njih nije ga dobio jednostavnim automatizmom i prihvatanjem prethodnog, nego su morali da podnose molbe za sticanje drćžavljanstva i prolaze kroz ponižavajuće procedure (sa izuzetkom "Crnogoraca".2006 - oni su imali pojednostavljen proces).

opet mesas sticanje i naknadni upis. ne kazem da je za naknadni upis bila jednostavna procedura, ali to nema veze sa sticanjem drzavljanstva.

Samo kažem da mi se čini - štaviše, ubeđen sam, da je namerno stvorena zakonska "siva zona", i to iz razloga što su nove države imale nameru da etnički i politički "poboljšaju" sastav svojih država.

siva zona jeste postojala, ali nije nastala nastankom novih drzava, vec od uspostavljanja knjiga drzavljana u republikama, pocevsi od 1947. godine - u sfrj. pitam se kome i zasto je odgovarao takav sistem?

I, kako to već na Balkanu (a i šire) biva, sve se izvrnulo u suprotnost. Napomenuo sam da je raspad doveo do efektivnog gubitka stotina hiljada državljanstava. Nije to bio sasvim akutan problem odmah - ljudi su imali stare papire, ali je postajao problem kad bi stari istekli, pa bi morali da vade nove.
Danas, naprotiv, ovde u ex-yu imamo sigurno bar 5 miliona državljanstava više nego što imamo stanovnika, iako nema neke regulative o dvojnim državljanstvima.

jos jednom -- nije. dve su razlicite stvari gubitak drzavljanstva i gubitak dokumenata, i te pojmove ne treba mesati.

kako stvari stoje zadovoljavam uslove za još dva ex-YU državljanstva.

masala

mikimedic

pa jeste ali samo za federalno SFRJ drzavljastvo bas kao i u USA

sta?

sta jeste?

federalno SFRJ drzavljanstvo se dobijalo rodjenjem na teritoriji SFRJ.

federalno SFRJ drzavljanstvo se dobijalo rodjenjem na teritoriji SFRJ.

potpuno pogresno.

savezno SFRJ drzavljanstvo je izvedeno, sekundarno, u odnosu na republicko. Republicko je primarno i samo sticanjem republickog se moglo steci i savezno. Doduse, mislim da su postojali neki izuzeci (pre svega kod naturalizacije), ali to su ipak samo izuzeci i nemaju veze sa rodjenjem.

dete rodjeno na teritoriji SFRJ cija su oba roditelja strani drzavljani nije moglo da dobije SFRJ drzavljanstvo na osnovu rodjenja.

mikimedic

federalno SFRJ drzavljanstvo se dobijalo rodjenjem na teritoriji SFRJ.

potpuno pogresno.

savezno SFRJ drzavljanstvo je izvedeno, sekundarno, u odnosu na republicko. Republicko je primarno i samo sticanjem republickog se moglo steci i savezno. Doduse, mislim da su postojali neki izuzeci (pre svega kod naturalizacije), ali to su ipak samo izuzeci i nemaju veze sa rodjenjem.

dete rodjeno na teritoriji SFRJ cija su oba roditelja strani drzavljani nije moglo da dobije SFRJ drzavljanstvo na osnovu rodjenja.

ja znam za dete roditelja iz libije koje je rodjeno krajem 70-tih i dobilo je drzavljanstvo pre roditelja vrlo brzo po rodjenju

ja znam za dete roditelja iz libije koje je rodjeno krajem 70-tih i dobilo je drzavljanstvo pre roditelja vrlo brzo po rodjenju

nije moglo da dobije samo po osnovu rodjenja, osim izuzetnih slucajeva kada su oba roditelja nepoznata ili im je nepoznato drzavljanstvo.

mikimedic

ja znam za dete roditelja iz libije koje je rodjeno krajem 70-tih i dobilo je drzavljanstvo pre roditelja vrlo brzo po rodjenju

nije moglo da dobije samo po osnovu rodjenja, osim izuzetnih slucajeva kada su oba roditelja nepoznata ili im je nepoznato drzavljanstvo.

ne znam na osnovu cega je dobio ali mu roditelji nisu u tom momentu imali drzavljanstvo SFRJ i znalo se odakle su

ne bih da razmatramo detalje konkretnog slucaja osim ako zaista nemas neki dokaz, pa bi videli da li potpada u neki specijalni slucaj koji je mozda bio predvidjen tadasnjim zakonima. u svakom slucaju, u SFRJ nije bilo moguce sticanje drzavljanstva rodjenjem sem u specijalnim slucajevima.

ja poznajem italijana, koji je dobio blizance u beogradu, sa suprugom italijankom, i pored svih nastojanja deca nisu mogla da dobiju drzavljanstvo.

U SFRJ, kao i u vecini drzava kontinentalnog prava (pa i danas u Srbiji) je prvenstveno zastupljen princip ius sangvini (i.e. sticanje drzavljanstva poreklom), za razliku od U.S. gde je prvenstveno zastupljen princip ius soli (i.e. sticanje drzavljanstva rodjenjem).

nemojmo da mesamo ova dva osnovna sistema. stav da je u SFRJ vazio princip ius soli je potpuno pogresan.

Vidiš, miki, ti si 100% u pravu!
Mi ostali samo poznajemo primere iz života, dok ti, naravno poznaješ pravo i sasvim osnovano trvdiš da smo mi pravno nepostojeći
Uglavnom, ovoga što ti ja pričam ima - možda doduše ne u pravnom sistemu, nego samo u životu.
Ta praksa dodeljivanja "udaljenog" republičkog državljanstva verovatno je jednom uvedena (ti ćeš bolje znati kad) zato da bi se izbegla čudnovata situacije da detence ima različito državljanstvo od njegovih roditelja, odnosno da imamo međunarodne porodice.
I stvarno je izgleda trebalo da ta državljanstva budu upisana tamo negde u zemlji porekla - neka su čak i bila.
Međutim, valjda je ubrzo postalo očigledno koliko je to nepraktično - da ti po uverenje o državljanstvu, na primer, moraš da putuješ 12 sati u neko mesto u kome nikad nisi bio.
Pa je uvedena praksa da se državljanstvo evidentira u mestu rođenja.
>Što je bilo mnogo praktičnije.
Dok nije došlo do raspada.
Onda su se, na primer, pojavili ljudi sa "državljanstvom" Hrvatske overenim pečatom iz Sombora.
Hrvatska je naravno stala na stanovište da se ne može strana administracija mešati u pitanje njihovog državljanstva, pa nisu priznali ni jedno od takvih "državljanstava".
Srbija, s druge strane, nije imala šta ni da prizna - jer nigde nije ni pisalo da smo državljani Srbije.
Tako je, čini mi se, nastala ta "crna rupa" u kojoj je nestala prilična gomila državljanstava.

Vidiš, miki, ti si 100% u pravu!
Mi ostali samo poznajemo primere iz života, dok ti, naravno poznaješ pravo i sasvim osnovano trvdiš da smo mi pravno nepostojeći

naravno da sam 100% u pravu jer ja tvrdim upravo suprotno -- da ste i pravno i fizicki postojeci, a TI tvrdis da vi pravno ne postojite. -- bas tako, i pravno i fizicki postojis i imas drzavljanstvo.

Uglavnom, ovoga što ti ja pričam ima - možda doduše ne u pravnom sistemu, nego samo u životu.

u svakom slucaju, i da je tako kako ti razumes stvari, primedbe treba da uputis na adresu onih cika i teta koji stvorise takav sistem u sfrj (a pored njega i gole otoke, dozivotne imperatore, i slicno, ali sad da ne sirimo), a ne na moju. sistem zbog koga ti imas danas problem je nastao jos daleke 1947. godine.

Onda su se, na primer, pojavili ljudi sa "državljanstvom" Hrvatske overenim pečatom iz Sombora.
Hrvatska je naravno stala na stanovište da se ne može strana administracija mešati u pitanje njihovog državljanstva, pa nisu priznali ni jedno od takvih "državljanstava".
Srbija, s druge strane, nije imala šta ni da prizna - jer nigde nije ni pisalo da smo državljani Srbije.
Tako je, čini mi se, nastala ta "crna rupa" u kojoj je nestala prilična gomila državljanstava.

jos jednom -- ne postoji nikakva crna rupa niti bilo kakvo drzavljanstvo hrvatske sa pecatom iz sombora, ili nagoje u japanu. ili si upisan u knjigu drzavljana hrvatske, ili nisi. ako nisi upisan u knjigu drzavljana hrvatske, upisan si u neku drugu. ako nisi, u pitanju je administrativna greska i trazis naknadni upis.

o ostalim tvojim navodima, po petnaesti put nemam nameru da se vracam i objasnjavam kako je bilo regulisano sticanje drzavljanstva u sfrj i po rebublikama u kom periodu. vrati se, procitaj gornje postove ako te zanima, ako te ne zanima mislim da je bolje da zavrsimo ovu bespredmetnu diskusiju -- samo mogu da dodam -- slazem se u potpunosti sa tobom i uputi primedbe onima koji su taj sistem stvorili (tile, kardelj i ekipa, znas ko su?).

mikimedic

ne bih da razmatramo detalje konkretnog slucaja osim ako zaista nemas neki dokaz, pa bi videli da li potpada u neki specijalni slucaj koji je mozda bio predvidjen tadasnjim zakonima. u svakom slucaju, u SFRJ nije bilo moguce sticanje drzavljanstva rodjenjem sem u specijalnim slucajevima.

ja poznajem italijana, koji je dobio blizance u beogradu, sa suprugom italijankom, i pored svih nastojanja deca nisu mogla da dobiju drzavljanstvo.

U SFRJ, kao i u vecini drzava kontinentalnog prava (pa i danas u Srbiji) je prvenstveno zastupljen princip ius sangvini (i.e. sticanje drzavljanstva poreklom), za razliku od U.S. gde je prvenstveno zastupljen princip ius soli (i.e. sticanje drzavljanstva rodjenjem).

nemojmo da mesamo ova dva osnovna sistema. stav da je u SFRJ vazio princip ius soli je potpuno pogresan.

ne bi da nastavljam daleko ovaj trol ali zar nije zbog neprakticnosti principa ius sangvini bas u toj SFRJ uveden primat principa ius soli kada je u pitanju dodeljivanje republickog drzavljanstva negde 70-tih godina tako sto su deca upisivana u knjigu drzavljana u mestu gde su rodjeni?

vrati se, procitaj gornje postove ako te zanima, ako te ne zanima mislim da je bolje da zavrsimo ovu bespredmetnu diskusiju

Pročito sam s pažnjom, i zahvaljujem na pokazanom ogromnom strpljenju.
Jutros sam bio kod prijatelja i gnjavio ga da vadi stare požutele papire, i on mi je našao svoje uverenje o državljanstvu Crne Gore, izdato u Somboru, 1984, gde je i rođen. I ne, nije izvod iz matične knjige rođenih (ima i to). Tako da me dovodiš u nepriliku da moram da biram da li da verujem svojim očima ili tebi.
Ali neću više da budem dosadan, pa ću da verujem tebi.

ne bi da nastavljam daleko ovaj trol ali zar nije zbog neprakticnosti principa ius sangvini bas u toj SFRJ uveden primat principa ius soli kada je u pitanju dodeljivanje republickog drzavljanstva negde 70-tih godina tako sto su deca upisivana u knjigu drzavljana u mestu gde su rodjeni?

AMAN!!!

NIJE!

nikad nije uveden ius soli u nasem zakonodavstvu.

od 80. su deca upisivana u knjigu drzavljana u mestu gde su rodjena, ako ispunjavaju uslove za sticanje drzavljanstva iz zakona koji je vazio u republici gde su rodjeni, a uslovi su da je bar jedan od roditelja imao drzavljanstvo sfrj, ili da su roditelji nepoznati, ili bez poznatog drzavljanstva, itd... da ne idemo u detalje.

dete je sticalo drzavljanstvo samo na osnovu rodjenja samo ako su oba roditelja nepoznata ili ako su bez drzavljanstva. ne moze dete cija su oba roditelja poznata i strani su drzavljani da stekne drzavljanstvo ni pre u sfrj, a ni sada. moguca je naturalizacija, ali o tome zakon ima poptuno druge odredbe.

Pročito sam s pažnjom, i zahvaljujem na pokazanom ogromnom strpljenju.
Jutros sam bio kod prijatelja i gnjavio ga da vadi stare požutele papire, i on mi je našao svoje uverenje o državljanstvu Crne Gore, izdato u Somboru, 1984, gde je i rođen. I ne, nije izvod iz matične knjige rođenih (ima i to). Tako da me dovodiš u nepriliku da moram da biram da li da verujem svojim očima ili tebi.
Ali neću više da budem dosadan, pa ću da verujem tebi.

odlicno. napisi molim te, ili jos bolje, ako mozes, skeniraj to uverenje kad si ga vec nasao, pa da vidimo sta pise -- na osnovu cega se izdaje tj. na osnovu upisa u koju knjigu drzavljana koje republike i pod kojim brojem...

od 80. su deca upisivana u knjigu drzavljana u mestu gde su rodjena, ako ispunjavaju uslove za sticanje drzavljanstva iz zakona koji je vazio u republici gde su rodjeni, a uslovi su da je bar jedan od roditelja imao drzavljanstvo sfrj, ili da su roditelji nepoznati, ili bez poznatog drzavljanstva, itd...

ovo ne da nije tacno nego je smesno, mozda je u zakonu pisalo nesto ali to je bilo mrtvo slovo na papiru pocevsi negde od 70-tih.

na osnovu slucajeva koje ja poznajem mogu da zakljucim da su stotine hiljada dece upisane u knjige drzavljana u Srbiji iako su im oba roditelja rodjena i imala drzavljanstvo drugih republika (crne gore, hrvatske i bosne ponajvise)

po pravilu su sva deca rodjena u BG posle 70 i neke upisivana u knjigu drzavljana u BG nezavisno od toga odakle su im roditelji i koje su drzavljanstvo imali

ovo je moj zadnji post na ovu temu jer ocevidno mi pricamo o svetu u kome smo svi ziveli a ti o nekom virtuelnom pravnom svetu koga se samo ti secas.

uzdravlje

gorran2

vrati se, procitaj gornje postove ako te zanima, ako te ne zanima mislim da je bolje da zavrsimo ovu bespredmetnu diskusijuPročito sam s pažnjom, i zahvaljujem na pokazanom ogromnom strpljenju.Jutros sam bio kod prijatelja i gnjavio ga da vadi stare požutele papire, i on mi je našao svoje uverenje o državljanstvu Crne Gore, izdato u Somboru, 1984, gde je i rođen. I ne, nije izvod iz matične knjige rođenih (ima i to). Tako da me dovodiš u nepriliku da moram da biram da li da verujem svojim očima ili tebi.Ali neću više da budem dosadan, pa ću da verujem tebi.

Jedna stvar mi nije jasna. Kako je mogao da bude upisan u knjigu državljana SR Srbije (a to je bila knjiga državljana koja je vođena u Somboru) kao državljan SR Crne Gore?

ovo ne da nije tacno nego je smesno, mozda je u zakonu pisalo nesto ali to je bilo mrtvo slovo na papiru pocevsi negde od 70-tih.

pa ovo donekle ima smisla u sfrj -- jel jos tile rekao 'sto bi se drzali zakona kao pijan plota'.

na osnovu slucajeva koje ja poznajem mogu da zakljucim da su stotine hiljada dece upisane u knjige drzavljana u Srbiji iako su im oba roditelja rodjena i imala drzavljanstvo drugih republika (crne gore, hrvatske i bosne ponajvise)

u zavisnosti od godina rodjenja -- po petnaesti put, u razlicitim periodima je vazio razlicit sistem odredjivanja republickog drzavljanstva. zasto je bilo tako, pitaj druge drugove.clanove.

po pravilu su sva deca rodjena u BG posle 70 i neke upisivana u knjigu drzavljana u BG nezavisno od toga odakle su im roditelji i koje su drzavljanstvo imali

netacno. koliko se secam, iskljucivo po mestu rodjenja je od 1980. godine.
do 1974. je bilo po mestu drzavljanstva oca, ili po mestu prebivalista na inicijativu same stranke (i.e. roditelja).

ovo je moj zadnji post na ovu temu jer ocevidno mi pricamo o svetu u kome smo svi ziveli a ti o nekom virtuelnom pravnom svetu koga se samo ti secas.

ja se bas i ne secam 'jer rodjen sam... tek posle njih...'.

tj. jos sam bio mali dok je vazio taj pravni sistem. ali znam da uopste nije uopste virtuelan, i te kako je bio stvaran, pa ne bi bilo lose da se konsultujes sa nekim drugim drugovima.clanovima koji su ga kreirali, ili bar drugovima.clanovima pravne struke koji imaju pojma kako je bilo regulisano drzavljanstvo u sfrj...

...ako bas ne verujes ni meni, a ni vikipediji.

Jedna stvar mi nije jasna. Kako je mogao da bude upisan u knjigu državljana SR Srbije (a to je bila knjiga državljana koja je vođena u Somboru) kao državljan SR Crne Gore?

ni meni.

Ni meni...

Ni meni...

mozda ipak nije bilo moguce?

Ma, ta takva uverenja o državljanstvu su nam bila predmet šala godinama - tipa rođen u Somboru, nastanjen u Beogradu, državljanin Crne Gore, tvrdi ured u Somboru...

grol

Zasto EU nije ukinula vize u vreme Djindjiceve vlade?

Zbog Albanaca

grol

Zasto EU nije ukinula vize u vreme Djindjiceve vlade?

De ti Davidovic?
Znaš zašto, zato sto se nije putem Mićuna pomirio sa Dačićem i sve im oprostio, pa Dačić ( hvala ministre) uspeo da obezbedi ukidanje viza čije je uvodjenje prouzrokovalo postupanje njega i njegovih partijskih saboraca, a sve po sistemu : Sami sebe saplićemo, sami sebe rasplićemo...

Kako uvedeno, tako ukinuto

Igrala se deca

PS
ovo mi dođe kao kad sam posle nekoliko godina prvi put otišao sav ponosan na benzinsku pumpu da napunim gorivo . To je bio jedan od prvih nagoveštaja da ponovo postajemo normalno mesto za život.Da ne kažem da se probudila nada da će i druge stvari , kao vize , doći uskoro na red.Znaš koliko je od tada prošlo

Wow, koji savjetnik.
Vratio si me 25 godina unazad.
Živjela sam u uvjerenju da se odavno i u našim bantustanima sva ta talijanska i ina roba može kupiti.
Da li je cijena puta i izgubljeno vrijeme zaista ušteđevina?
Da podsjetim - nema više lire.
Italija nije jeftina...

Ja već tri dana brojim koliko dana smem da ostanem kod dece i da li tada imam avionsku vezu iste kompanije da kupim odmah povratnu kartu.....i GLE ČUDA ....ne moram da brojim dane !

JUUUUPIIIIII.

No u Palmanovi se sad otvara neko čudo novo ( piše cene niže od nabavnih),

eugene eugene, vidi se da si vican bitkama i fortifikaciji
gde me podseti na stara dobra vremene gluvarenja po savrseno utvrdjenim gradovima koje ni Turci ne mogu osvojiti

a ima takih i na sve strane sveta, ono kako ne trebaju vise .....

topcat

Wow, koji savjetnik.
Vratio si me 25 godina unazad.
Živjela sam u uvjerenju da se odavno i u našim bantustanima sva ta talijanska i ina roba može kupiti.
Da li je cijena puta i izgubljeno vrijeme zaista ušteđevina?
Da podsjetim - nema više lire.
Italija nije jeftina...

Pa sad zavisi šta kupuješ ,a i ja sam često blizo grane ( second life mi je Istra) , pa eto čisto da ljudima kažem, ovo za Palmanovu sam video na Bilbordu u Puli .Pošten čovek može uvek švercat a i greota je otič na put i vratit se sa manje para/vrednosti.
Ja kupujem ovde od ljudi fotovoltike (solarne panele za struju) jer ih DE vlada subvencioniše.
A sad , ovi megastorevi su ti dosta interesantni kad su akcije, Ja recimo kupujem ove igrice drkice za velike dečake jel mi povoljnije

thebee269

neko da li su nam ukinuli vize,
isao bih negde, za slucaj da jos neko napise neki blog o ovome

sammo ne znam da li će neko da napiše (seti se) zašto su uopšte uvedene...
znaš ono, nepravdene, ničim izazvane ...

Aleksandar Vasović

aman i po bogu

d) budiboksnama

Ali, stvaaarno!

A baš sam se pitala kad ćeš da uzmeš bojice i obojiš nacrtano.