оради ч'ка периној

неки добошар недељко, звани доминго, коије копичен туко убубњеве новоотворене кафане плави дунав уселунам, тог лета причини психотелесно задовољство нашој зубарки радмили, онако у невезушу после вожње рингишпилом, предвече о Прокопију, сеоској Слави, у ординацији на столици ди нам је зубе крпила ил чупала.причало се поселу.

леп ко уписан , бећараст, био је недељко мамац за женске, а они гаднији му баш завидили.рада се ,сиротица, после те љуљачке начисто залудила у њега ,а он , врдалама већ кибицово милу , нову учитељицу , ашаро и надруге стране,живећи невенчано с' радом.од веселе и пријатне зубарке, постаде преконоћи џангризаво створење, разједено љубави и сумњом у све што је било рода женског. а доминго ,ликово. узалуд је њезини одвраћали оте мушке луде ,да јој тај није пар ,она са школом и послом какав пожелети можеш, а он вуцибатина , но вредело није.он и батина му и нико други, зарекла се себи рада.

међутим.

недељко је једаред месечно ударо бубњеве уфоклорној секцији фабрике,

смотором по сата од нас.тога дана ,кишица пофајтала друм, малко склизаво било, и кад оће ,баш се на једном од укупно два савијутка на друму ,сретоше доминго и трактор задружни који је вуко косилицу. у тренутку мимоилажења штруцну нешто ,крену нож надоле ...

ома је зауставио воја тракториста ,ал' малко сумрак ,па докје сишо ујарак да помогне мотористи, све изгледало уреду, мотор још бректо недељко поваљен преко кормана, само нигди главе му.себи је рада дошла . . . после пар дана , а онда ућутала ,ни реч ником, седила горе у форавзу куће родитељске и копнила , натенане.

упореди онај мудар срећу са точком - ко би доли горе ходи (и обратно),

радин точак , кад оће ,покрете случај. у селу донашег били пекари мекедонци чији је један род био у австралији па им посло слику своју , до пола ,да му нађу жену , да га деца памте покоси, а она већ тргла ,на слики. то се разгласило, па се неко присети сироте раде.зачудо пристала је безречи. фотос (у боји) ни погледала није.и онај отамо, преко воде , кад је чуо да је зубарка климно на невиђено, да ,трљајући шаке, та ће му новце доносити. дана пред пут казала је рада матери да оће да оде до гробља.сама.

све досад испричано догађало се шездесетих,увеку прошлом . и ми многи се такође разиђосмо исела ал радмила оде баш здраво далеко.живота макина захукта себе.

рада се више није вратила, ни у посету није долазила. никада.послала је родитељима видео (први у селу), па их о својој фамилији извештавала траком.онда би се окупило њих подоста мештана.имућна, помагала је своје и род јој .ништа радила није ,муж  је обожавао, изродили су троје деце , а онда је он на некој лутрији добио толко новаца да нису ни избројати могли. деца им се школују , нависоко , ћер засликарку учи, кира , најстарији, стоматологију студира ,при крају је, а средњи учи музику и бубањ туче у групи својој  музичкој.како ме ико убедити може да нема ту нечега.

средином осамдесетих њени поумираше ,веза са забаченим отоком се прекиде. . . .