Društvo

Quirks & Quarks

/ 12.11.2007. u 01:28

Komentari: 49
Čitanost: 7516
/
Preporuke: 1848
/

- resavski post, totalno -

Slušala sam sjajnu emisiju već odavno čuvenog CBC Canada "Quirks & Quarks", zahvaljujući lutanju po BoingBoing i sve što mogu da uradim je ovaj "resavski post" kojim prenosim linkove koje je postavio Cory Doctorow.

Tema emisije je "Šta se dešavalo (desilo) PRE Big Bang?" i pravo je savršenstvo radio-emisije na koju sam "naletela" sasvim slučajno, baveći se traženjem sasvim drugih tema.

Download an MP3 of the entire program (22MB). (cela emisija)

Na BoingBoing sam pronašla i sjajne slike Meseca.

Fotografije su prenete sa JAXA, japanske stranice pune raznih čuda.

Obe teme koje resavski prenosim ovde fascinantne su po dva osnova:

- lakoća prenosa znanja

- lakoća upotrebe tehnologije

Što zajedno dovodi do lakoće uživancije posmatranja i slušanja.

Ono što me je još veselilo pri boravku na ovim "cyber" mestašcima je činjenica lakoće dostupnosti tema koje su (ne tako davno) bile skoro potpuno rezervisane za relativno uzak krug "posvećenih", bilo u teorije fizike bilo pravom uvida u detaljne, savršene slike Mesečeve površine.

Mislim se - mora od te lakoće dostupnosti znanja biti nečeg dobrog. Ustvari, za dostupnost je potrebno znanje engleskog i relativno "brza" internet veza, to su ograničenja, I, naravno, potrebna je radoznalost za prijem informacija.

Moje iskustvo (iz prethodnog života :)) je da se ljudi veoma lako zainteresuju za teorije stvaranja Unverzuma, za bilo šta vezano za Ajnšatajnove radove, za ideje o "najmanjoj čestici", za objašnjavanje "kontrakcije i dilatacije dužine i vremena", nekako kao da intuitivno slute da bi to moralo biti sasvim jednostavno razjašnjeno.

U razgovoru, sučeljavajući svoje ideje o "svemu nerešenom" kad je u pitanju prva sekunda PRE Big Bang kojim je kreiran Univerzum kakav poznajemo, učestvuju Robert Branderberger, Paul Steinhardt, Justin Khoury, Sean Carroll

Ista emisija se se bavi i migracijama ptica - Dr. Isabelle Bissoni neobičnim rezultatima koje istraživači o pticama dobijaju kao i o pronalasku "mekih fosilia" - Dr. Graham Young,gde na jedno pitanje o tome kako nalaze fosile sagovornik odgovara "kleknete i bauljate unaokolo, pažljivo prevrćući gomile stenja i zemlje..." :))

Poslednji prilog je o tome kako ribe komuniciraju "ispuštanjem" posebnih hemijskih supstanci - Dr. Suzie Curri, i kako zahvaljujući toj komunikaciji - opstaju.

O slikama Meseca nemam šta reći, osim da i blizu izgleda jednako čudesno kao kad ga, za vedre noći, gledate sa površine Zemlje. Najbolje u dobrom društvu. Uz jazz, koji je još jedan primer za - lakoću muzike kad je izvode majstori.

Preneti znanje ponekad nije ništa manja veština.

postavite na |

Komentari (49)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 01:46 12.11.2007

Jednom sam procitao negde

ovakvu primedbu: kada se nadje resenje nekog problema, bez obzira koliko teskog, uvek se nadju i sposobni ljudi koji su u stanju da to resenje opisu na nacin svima razumljiv. (Drugim recima, svaki problem je trivijalan, jednom kad se esi).

Kada su svojevremeno Dzulijan Svinger, San-Itiro Tomonaga i Ricard Fejnman zajednicki dobili Nobelovu nagradu za dokaz da kvanta elektrodinamika moze da se renormalizuje, medju fizicarima je postojalo ovakvo objasnjenje. Svinger je dobio nagradu zato sto je pokazao da on ume da renormalizuje elektrodinamiku, Tomonaga zato sto je pokazao da i drugi ljudi umeju da renormalizuju elektrodinamiku, a Fejnman zato sto je pokazao da svako moze da renormalizuje elektrodinamiku.:)

gordanac 02:12 12.11.2007

biće...

...da se po tome i prepoznaju pravi majstori
Kad se ljudi stvarno u nešto razumeju, kad nešto zaista znaju - onda to što rade svima drugima izgleda neobično lako.
A ovi "mali ljudi iz radija" su baš takvi.
Odavno sam "podelila" ljude na one koji probleme stvarno rešavaju i one druge koji probleme "ogovaraju", pa ma o čemu bilo reč. Ovi što probleme "ogovaraju" nikada (ili iznimno i retko) umeju da prenesu drugima - u čemu je ustvari problem? Zato što je, mahom, u njima.

bronx 02:27 12.11.2007

Re: problem

uvek ima uzrok i nomalno ...posledicu:) ...tako da stvarna priroda problema je u uzroku...:) budhha...

s56a 16:04 12.11.2007

Re: biće...

"Ogovaranja" u nauci i tehnici su najcesce plitka ili previse specijalizovana, a za dublje razumevanje kompleksnih problema je potrebno poznavati malo vise metafizickih nivoja. U digitalnim telekomunikacijama je to lepo formalizovano u 7 OSI nivoja od zice do aplikacije. Ovdasnji genije na pitanje o znacajnom smanjenju gubitaka optickih kablova mi jednostavno odgovori - izolatori su bolji od provodnika!

I ja se cesto zanesem slicnim surfanjem po internetu. Mi si takav luksuz lako priustimo zbog velikih predznanja. Nazalost poznajem primer mladoletnika koji zbog interneta nije zavrsio ni prvi razred "dosadne" gimnazije. Sada se uspesno bavi internet business-om. A i Bill Gates je omanuo na Harvard-u

Tatko i IBM pobrinuli za ostalo.

Vasa S Tajcic 02:18 12.11.2007

CBC

Slušala sam sjajnu emisiju već odavno čuvenog CBS Canada

CBC Canada.

gordanac 02:21 12.11.2007

CBC...

...it is
ispravljeno, hvala!

ceda_urosevic 02:36 12.11.2007

:)

Nedelja na ponedeljak, radni dan.
:)

Radojicic 03:36 12.11.2007

JAXA

Na BoingBoing sam pronašla i sjajne slike Meseca.

video je u pitanju i to prvi HD snimci meseca

evo i malo alijena sa navodnog Apola 20

d j o l e 11:05 12.11.2007

Primer

- lakoća prenosa znanja

- lakoća upotrebe tehnologije

Jedan primer za to kako adekvatan pristup (sto nije bas preterano pohvalno za m. malenkost :) moze da razjasni nesto sto godinama ... decenijama drugima nije poslo za rukom (a radi se i o Ajnstajnu). Naime, na servisu ujutru nekada pustaju francusku deciju emisiju od 5 min, u kojoj na prijemciv nacin prilagodjen ciljnoj grupi od 11-14...mozda do 17 godina pokusavaju da bace svetlo na razne mitove u nauci, istoriji (naprimer, da su ajkule bezumne masine koje napadaju sve zivo bez razloga ...) Jedan od mitova je i mit o Ajnstajnu, odnosno o tome kako je jos sa 16 godina razmisljao o eksperimentu, koji ga je posle doveo do teorije relativiteta.

Pitanje koje je sa 16 postavljao sebi bilo je: kada bih leteo brzinom svetlosti i drzao ogledalo ispred sebe, da li bih video svoj odraz u ogledalu (inace, ovaj esperiment se tice prirode brzine svetlosti). Ono sto sam iz sr. skole i kasnije zapamtio (pogresno) bilo je: brzina svetlosti je maksimalna moguca brzina u univerzumu (sto nije kompletan odgovor na pitanje). Pravi odgovor je: brzina svetlosti je konstantna (sto ima potpuno drugaciji smisao nego prethodni odgovor). Kada se pravi odgovor primeni na Ajnstajnovu dilemu, odgovor je: video bi svoj odraz u ogledalu, posto je brzina svetlosti konstantna, nezavisno od relativne brzine koordinatnog sistema u kome se svetlost posmatra. Eto, kako decija emisija moze da razjasni nesto sto godine skolovanja nisu uspele.

p.s.

Sto se tice radija ... moglo bi jos nesto da se doda: lakoca transformacije. Secate li se radio drama (ne znam da li se vise i prave) ... cuo sam ih ukupno nekoliko u zivotu. Ali, tako ubedljiv pristup i takvu neogranicenu mogucnost slikanja po masti slusalaca ... mislim da tv ni priblizno nema.

milosib 11:50 12.11.2007

Re: Primer

I ja sam primetio da stvari postanu kristalne tek kada probate nekome da ih objasnite, a narocito deci. Mislim, bilo je to vama jasno i ranije samo uz mnogo teorije i formula, ali tek kada morate da nadjete primer i recnik koji dete moze da razume, to je pravo.

shkafishkafnjak 12:06 12.11.2007

Re: Primer

d j o l e
- lakoća prenosa znanja

Sto se tice radija ... moglo bi jos nesto da se doda: lakoca transformacije. Secate li se radio drama (ne znam da li se vise i prave) ... cuo sam ih ukupno nekoliko u zivotu. Ali, tako ubedljiv pristup i takvu neogranicenu mogucnost slikanja po masti slusalaca ... mislim da tv ni priblizno nema.

Na Radio Beogradu 2 (frekvencija za Novi Sad je 96,5 MHz) postoji redovan radio-dramski program, svakog radnog dana od 18:30.
Radio drame se povremeno mogu čuti i na Radio Novom Sadu, ali ne znam da li postoji stalan termin.

Natasa M. 13:34 12.11.2007

Re: Primer

„We learn...
10% of what we read
20% of what we hear
30% of what we see
50% of what we see and hear
70% of what we discuss with others
80% of what we experience personally
95% of what we teach someone else“
William Glasser

gordanac 14:42 12.11.2007

deca

...I ja sam primetio da stvari postanu kristalne tek kada probate nekome da ih objasnite, a narocito deci...

Naša deca (kao i sva) u najranijem uzrastu su imala različita pitanja (zapisivala sam te razgovore i sad im je silno veselje kad ih podsetim kako su razgovarali kad su bili maleni :)), a mogu i da ih ucenjujem da ću drugima to pokazati, kao i neke fotografije - sitne roditeljske radosti :))
Dakle, levi srednji uzrasta 6 godina pitao je:
- Koliko je daleko sunce? (dok pruža šaku i zaklanja svoje lice i savija šaku, kao da obuhvata sunce)
- Veoma daleko, tako daleko da jednom zraku treba 8 minuta da doputuje do tvoje ruke, znači krene kad si se ti prubudio, a stigne kad si već skroz budan i već gladan, ili dok prođu dva crtana filma zrak putuje i putuje i stigne do tebe kad se već završio crtani
- A šta ga zaustavlja,što ne dođe odmah?
- Ništa ga ne zaustavlja, ali je rastojanje toliko veliko da čak i sunčevom zraku treba toliko vremena da putuje, kao što, na primer tebi treba vremena da pretrčiš sobu, ne možeš odjednom da budeš u drugom kraju sobe.
- Mogu
- Kako?
- Zamislim da sam tamo i - tamo sam!
Veliki (uzrasta 8 godina) u tom trenutku upada u razgovor:
- A ako ja zamislim da te uhvatim na pola sobe?
Levi srednji odgovara:
- Onda ćemo se lepo potući i ja ću pobediti, tako ću da zamislim!
Posle smo se igrali "zamišljanja" da možemo svi zajedno da putujemo sa sunčevim zrakom, pa računali posle koliko vremena bi prošli pored koje planete....
Moje iskustvo je da razumevanje najlakše počinje sa objašnjenjima o "konačnoj brzini prenosa bilo koje informacije" pri čemu nije toliko važno da se odmah objasne i razlozi zašto je to tako, već da se izgradi način mišljenja kojim se dete neće "zatvoriti" u antropmorfizam (antropocentrizam), već postati (i ostati) otvoreno za prirodu (i Univerzum) čiji smo neraskidivi deo, a nikako centar dešavanja.
Čini mi se da se tako hrani radoznalost i osposobljava dete da, ako ikako može, uživa u sticanju znanja.
Da se zabavlja dok uči.

Milan Novković 15:36 12.11.2007

TurboC

Veliki (uzrasta 8 godina

Znači desni-srednji 7 pa, prostom ekstrapolacijom, mali 5! To mora da su bile neke "brze" godine :)

gordanac 16:11 12.11.2007

Re: TurboC

Znači desni-srednji 7 pa, prostom ekstrapolacijom, mali 5! To mora da su bile neke "brze" godine :

:)))))
desna srednja 4, najmanja se baš tad rodila (6 meseci) !
ušlo se s njom u asimptotski deo (ka nuli komada), prijatelju, nakon lepe "skoro 2 godine uzastopne razlike" linearnosti :))
šta ćeš, hiperbole života
sada su 20, 18, 16, 12
moj skup prirodnih brojeva trenutno

Gorstak 13:15 12.11.2007

Ajnštajn

Je do kraja svog života pokušavao da odgonetne opštu teoriju. U stvari, ta teorija se možda zvala i univerzalna ali ono što je bitno jeste da je autor umro u pokušajima da je odgonetne, a kako teorija nije ugledala svetlost dana nije ni ime ostalo zapamćeno (barem se ja nisam trudio - koja je svrha?)
Elem, ta teorija bi matematičkim modelom trebala da objasni svaku fizičku pojavu. Prema Ajnštajnovim početnim pretpostavkama rešenje bi moralo da bude izuzetno jednostavno i svima razumljivo.
A, sad malo da se osvrnem na lik i delo Nikole Tesle (kako da naše čavrljanje prođe bez njega:).
Ispravite me ako grešim, ali u njegovim spisima nema diferencijalnih izvoda, integrala i nekog čudnog korenja. Čovek je, izgleda, težio jednostvanosti.

jinks 13:39 12.11.2007

Re: Ajnštajn

A, sad malo da se osvrnem na lik i delo Nikole Tesle (kako da naše čavrljanje prođe bez njega:).
Ispravite me ako grešim, ali u njegovim spisima nema diferencijalnih izvoda, integrala i nekog čudnog korenja.

Koliko je meni poznato, nije bas da nema ... ali ne sigurno u meri koja odgovara znacaju otkrica koja mu se priznaju. To je mozda i jedan od osnovnih uzroka nerazumevanja koje postoji prema Tesli ... pogotovo u inostranstvu. Vise je smatran pronalazacem nego naucnikom, mozda bas zbog toga sto se manje bavio teoretskim aspektima svojih istrazivanja, a vise eksperimentalnim. Mozda je bas zato i doslo do toga da je dosta njegovih originalnih ideja (bar se tako moze cuti u nekim izvorima) zavrsilo kao tudje otrkice, odnosno, otrkice onih koji su tu polaznu ideju kasnije teoretski razradili i uoblicili.

nsarski 14:00 12.11.2007

Re: Ajnštajn

Nije sve u diferencijalnim jednacinama.
Tesla je radio i stvarao u vreme velikuih izuma i tehnoloskih otkrica, i upravo time se i on bavio. Principi elektromagnetizma su tada vec bili skoro sasvim poznati. Mozda je Teslu, umesto sa Ajnstajnom, najbolje porediti sa Faradejom koji se smatra za jednog od najvecih naucnika u istoriji. Faradej nije imao veliko formalno obrazovanje (cak ni fakultet nije zavrsio), ali je zato eksperimentalno otkrio indukciju, magnetno polje struje, ustanovio da magnetno polje utice na putanju svetlosnog zraka, dijamagnetizam, elektrolizu, u hemiji otkrio katodu, anodu, jon, i rotirajuca elektricna polja, itd.
Zahvaljujuci njegovim otkricima, Maksvel je kasnije uspeo da sazme celokupno znanje elektrodinamike u teorijski okvir (Maksvelove jednacine) koji je i danas u upotrebi.
U tom smislu, Tesla je bio inovator tehnologije, covek novih ideja i resenja.

gambit 05:42 13.11.2007

Re: Ajnstajn

++++
Nije sve u diferencijalnim jednacinama.
++++

Tesko je utvrditi kakav je bio Teslin matematicki aparat. Imao je cudnu skolsku biografiju (npr. da je studirao u Pragu, negdje sam procitao da nema zvanicnog traga o tome!), ali to i nije najvaznije - Lepoj Breni se pripisuje cuvena "studiraju samo oni koji nisu talentovani ni za sta". Mozda je Tesli i bilo dobro sto nije bio ogranicen silnim "formulama", dalo mu je slobodu da otkrije "nemoguce". U filmu "The Prestige", gdje ga igra David Bowie, njega i predstavljaju kao granicni slucaj, izmedju nauke i magije.

Черевићан 13:51 12.11.2007

оцвега помало, засваког подоста

сумњам да се ико од нас није понекад упитао . .дали да будем део проблема или део решења . . анализирајући догађања око себе .нажалост мали број успе да се сврста у ове друге. Већина нас остане у златној средини, ткзваних заинтересованих за све, но онако површно ,колико слободно време након радних обавеза дозвољава да би се прекратило. буде ту мало читања, па политике, мало месечине и алијена, мало бинг банга , тек тек отицама, наравно и ајнштајну , те футбалу и тенису . . .имајући на уму пресвега оно што поучно указа аутор овог блога (да) . . . . . у свакој доступности (билокојем) (са)знању има нечег доброг. Стога укратко . .живео (и) интернет , између осталих начина.

Gorstak 14:45 12.11.2007

Re: оцвега помало, засваког подоста

Черевићан
сумњам да се ико од нас није понекад упитао . .дали да будем део проблема или део решења . .

Poštovani g-dine Č.,
Obožavam da čitam vaše komentare kao i blogove (ili se kaže blog kada ima više tekstova, a od istog autora?).
Znam da su vas već mnogi nahvalili, al ajde i ja da se pridružim.
Elem, ne mogu da se ne nasmejem na gore pomenuti citat, ako ga povežemo sa jednim od vaših prethodnih tekstova. To se beše pitao onaj dr. posle golfa, a što se voli sa opuštati:))))))))))))))))) Cerekam se ko blesav. Ko nije čitao, neka ne dolazi na čas bez literature!
Pa da odgovorim: ,,Ne, ja se nisam pitao!" :))))))))) Kuku meni, ne mogu da kucam, sve mi suze idu na oči.

Slažem se: Živeo Internet!

Черевићан 15:00 12.11.2007

страшимир засвагда

пардонирам gordanac . . .
Gorstak-у ,в. ми је драго да сте уочили мисао докторову из причицеми откадгод која је мене уистину прозвала кад сам је чуо и отада се трудим да је кад год је могуће пласирам јавности како бисе и онај кои то прочита упитао исто . замишљам, можда је то 1 од путића . . свеопштем прогресу . .ткозна ? несумњајући притом да сте се и Ви . . то понекад упитали.
наравски, драгомије да смо по питању интернета истомишљеници.

Gorstak 15:13 12.11.2007

Uz izvinjenje domaćici

Što na njenom postu (našao sam reč - pa lepo piše u naslovu nego ja mislio oni monasi iz Resave nešto poste totalno) reklamiram vaše tekstove, ali i na mene je Strašimir ostavio jak utisak sa svojom filozofijom.
Cenim da je pitanje koje se pitao dr. veoma kompleksno (na stranu nastrana opuštanja) i da, ako se dovoljno često, plasira to pitanje javnosti može doći do povećanja entropije (to je i psihološki termin, ne samo termodinamika) u javnom mnjenju i promene stanja opšte nezainteresovanosti. Stoga se pridružujem pitanju u nadi da sam deo rešenja (vaš i naš, ne onoga dr.:)

Vlasta 17:37 12.11.2007

Divno

divno, prosto abažavam ovakve teme,iako blage veze nemam sa činjenicama. To koliko je (otprilike) udaljen mesec, pre koliko milijuna milijardi ziliona godina su se desili bing i beng, koliko ie staro sunce i slično, ne držim u glavi. Mislim se, nije ni važno osim ako baš ne odem u Milijunaša, pobedim u brzim prsttima i onda još dobijem baš takvo pitanje. Ali volim da gledam te space doc filmove i SF igrane. Ono što nikako ne mogu da razumem to su crne rupe. Ne vidiš je sve dok planeta ne počne da curi u nju?!?

gordanac 19:45 12.11.2007

sad ću ...

...malko da ti dodam za čitanje i gledanje, jako lepo, fin hekleraj, samo uhvatiš petlju na početku -i posle ide lako :))
Mene do susreta po ovom blogu bilo nekako "stidno" priznati koliko sam luda za SF knjigama i serijama, msleeeeem, nikog okolo da popričamo po koju o tome, akomerazumeš...
Dakle, laki "doboš" za uveče, red crnih rupa, red Ajnštajna...

Black Holes

... "matter tells space how to bend; space tells matter how to move"...
Albert Einstein Manuscript (Opšta teorija relativnosti)

Deca i ja smo se igrali tako što u naduvan balon ubaciš kliker (gloriu ili one metalce, teže), a još je bolje mali okrugli magneti...čuda možeš da napraviš...kliker "iznutra" krivi prostor, paziš odnose "naduvanosti" i veličine kuglica, ako je balon dovoljno taman onda ga i ne vidiš...a oni gledaju kao "začarati"...kad staviš mali magnet onda oni gledaju kako se "nizbogčega" dva "prostora" (naduvati baloni) sa metalnim delovima deformišu i privlače...i onda buuuum! :))
Nema veze sa crnim rupama, naravno, ali je bilo beskrajno zabavno u vreme kad nismo imali kompjuterske animacije...

Vlasta 20:54 12.11.2007

Re: sad ću ...

... "matter tells space how to bend; space tells matter how to move"...

QE?

Vidi, sve vam verujem, apsolutno. I tebi, i čika Robiju K, i balunima i klikerima. Ali, te crne rupe su i pored objašnjenja jednostavno meni suviše crne. Tamo sam na jednom postu pisala o onom BBC dokumentarcu, Space. Savršeno urađen, sve plastično objašnjeno, taman dovoljno da se smrrrrzneš. Tu je izgleda negde blizu nas, ali je mi naravno ne vidimo jer je crna i pretpostavljam da ćemo je upoznati bolje tek kad počnemo da curimo u nju. Pu, pu, pu...
Mislim, šta je to? Da li iko zna? Jel su to ostaci zvezde? Zvezda sa tako velikom gravitacijom koja sve zadržava, pa čak i svetlost, pa je nama zato crna? Jel to znači da je to možda baš svetla zvezda, ali je mi ne vidimo jer se svetlost sa nje ne može otisnuti? I kada nešto curi u nju to znači da ga privlači ta jaka gravitaija? Ako je to to, što ja nešto malo znam i čula i čitala, onda ok, ali ako je to sve jedno veliko možda, ja odo dalje da se smrrrrzavam...
Kh, kh, jel dolazi nsarski na ovaj partej?
Ako nisi, pogledaj serijal SPACE

gordanac 21:42 12.11.2007

evo nešto slično...

...ali ni nalik:))
Crno Telo

Kod modela crnog tela zamisliš zrak svetlosti koji zbog višestrukog odbijanja unutar idealne sfere (po zakonima idealnog odbijanja svetlosti - odbija se pod istim uglom pod kojim pada na zakrivljenu unutrašnjost sfere) jednostavno nikada više "ne pogodi" da se odbije kroz isti "otvor" kroz koji ga "pustiš" u unutrašnjost sfere. Ako baš nikakv tračak svetlosti ne može da se "odbijanjem" od tela vrati u oko (u merač), to telo se naziva "apsolutno crnim" i o njemu su svi oni važni zakoni koje imaš u linku.
Recimo, kad bih te pitala noću, u potpuno mračnoj sobi koje boje mi je haljina, možeš samo da odgovoriš "ne zna se", potrebna ti je svetlost odbijena od predmeta (materije, bilo čega) da bi na osnovu primljenog talasa (čestice) imala bilo kakvu informaciju.

Za crne rupe se kaže da je gravitaciona sila (prostor-vreme koordinate) oko njih, zbog njih, s njima, u njima, toliko jaka da daje sličan efekat kao gornji primer sa "običnom" refleksijom (ovo će mi sada zamere stručnjaci, ali ne umem bolje da ti objasnim), a mogu se opaziti samo po rubnim područjima, otprilike kao što ti se pri zalasku sunca zahvaljujući različitim talasnim dužinama nebo boji crveno, jer je to najduža linija u sunčevom spektru, pa se prelama pod uglom koji dok sunce zalazi "jedini postoji", ujutru isto tako, s tim što različiti parametri u atmosferi mogu nebo bojiti i raznim drugim bojama. Dakle kad uhvatiš ugao tog zraka, možeš da računaš sve i svašta što se tiče sunca (i ne samo njega)
Moje iskustvo je da ljudi koje to zanima imaju više teškoća sa prihvatanjem prostor-vreme koordinatnog sistema odnosno sa dokazom da ili postoji (x, y, z, t) ili ne postoji ni prostor ni vreme.
Mi smo navikli na linearnost vremena i krećemo se jako malim brzinama u našem svetu, a gravitacija, zemljina osa i rastojanje od sunca nam obezbeđuju utisak da mirujemo.
Ma kakvi, jurimo 30 km/s, stalno! Koliko ti je to blesavo za vožnju? :))

Vlasta 21:56 12.11.2007

Re: evo nešto slično...

Za ženu Telepčanku, trenutno i oduvek ( i zauvek, po svemu sudeći) bez kola, meni je 30 km/sat ultra svemirska brzina. Ustajala bih najmanje sat vremena kasnije. How cool is that?

Koliko je to vorpova?

I gde nam je kapetan Nsarski?

nsarski 22:04 12.11.2007

Re: evo nešto slično...

Ay, ay, commodore:) (Ja nisam celav, btw:)

Black hole je jednostavno takav objakat cija je gravitaciona sila dovoljno velika da ne dozvoli svetlosti da se otisne od nje. Black hole ne emituje nista od sebe, zato se tako i zove.

gordanac 22:07 12.11.2007

Re: evo nešto slično...

Vlasto,
ne kilometara na sat
već kilometara u sekundi
dok izgovoriš "dvadeset jedan" a mi svi, cela planeta - fiiijuuuuuu prešli 30 kilometara
brzina Zemlje

vucko 22:21 12.11.2007

The galaxy song :)

Uh ko hoće nek kaže da sam dosadan sa ovim, ali ne mogu da otrpim :)

gordanac 00:25 13.11.2007

Re: The galaxy song :)

chewbacca!
pa, ako sada neću staviti ove sličice, a kada ću?! :))

u borbi protiv svekolikog zla

Radojicic 00:32 13.11.2007

Re: The galaxy song :)

gordanac
chewbacca!
pa, ako sada neću staviti ove sličice, a kada ću?! :))

u borbi protiv svekolikog zla

tacno tako
evo kako to rade Turci

gambit 05:20 13.11.2007

Re: evo nešto slično...

Black hole je jednostavno takav objakat cija je gravitaciona sila dovoljno velika da ne dozvoli svetlosti da se otisne od nje. Black hole ne emituje nista od sebe, zato se tako i zove.

Slobodno recite da sam prostak, ali ovo moram da ispricam. Davnih godina zagrebacki Start je imao seriju o neobicnim likovima (sa stilom iz bloga Gorana M. ili sa "stilom", svejedno). Jedan od junaka ove serije je bio i Sofronije iz Beograda, samozvani filozof i mislilac (namjerno izostavljeni navodnici). Pomenuti Sofronije je komentarisao i crne rupe: "Jedine crne rupe u koje verujem su one sa dlakama".

A sad ozbiljno. Stiven Hoking ima bestseler "A brief history of time", relativno popularno pisano, vjerujem da postoji i prevod na srpski. Preporucujem. Evo jednog primjera iz te knjige:

In order to understand what you would see if you were watching a star collapse to form a black hole, one has to remember that in the theory of relativity there is no absolute time. Each observer has his own measure of time. The time for someone on a star will be different from that for someone at a distance, because of the gravitational field of the star. Suppose an intrepid astronaut on the surface of the collapsing star, collapsing inward with it, sent a signal every second, according to his watch, to his spaceship orbiting about the star. At some time on his watch, say 11:00, the star would shrink below the critical radius at which the gravitational field becomes so strong nothing can escape, and his signals would no longer reach the spaceship. As 11:00 approached his companions watching from the spaceship would find the intervals between successive signals from the astronaut getting longer and longer, but this effect would be very small before 10:59:59. They would have to wait only very slightly more than a second between the astronaut?s 10:59:58 signal and the one that he sent when his watch read 10:59:59, but they would have to wait forever for the 11:00 signal. The light waves emitted from the surface of the star between 10:59:59 and 11:00, by the astronaut's watch, would be spread out over an infinite period of time, as seen from the spaceship. The time interval between the arrival of successive waves at the spaceship would get longer and longer, so the light from the star would appear redder and redder and fainter and fainter.

Kopirao sam sa http://www.geocities.com/picturesref/time.html, nije mi se dalo da prepisujem i prevodim iz knjige..

nsarski 06:09 13.11.2007

Re: evo nešto slično...

Postoji, takodje, i No-hair teorema, koja se prema recima A. Wheelera moze jednostavno izraziti kao: Black holes have no hair.
Tako da taj pametnjakovic sanja o necemu sto ne postoji.

oort 12:29 13.11.2007

kako je došlo to toga...

... da fizika predstavlja bauk? po svakoj logici ne bi trebalo da postoji lakši predmet. za svaku lekciju uvek i sigurno postoji jednostavan eksperiment.

nsarski 13:35 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

Ne mora samo eksperiment, mali oblace. Moze i pesnicki:

That the glass would melt in heat,
That the water would freeze in cold,
Shows that this object is merely a state,
One of many, between two poles. - Wallace Stevens

oort 13:42 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

uh, ne bih u stihovima... volter je govorio da ko ne zna ništa pametno da kaže, taj napiše pesmu...

))

nsarski 13:48 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

Dobro, ali Stevens je barem u pravu sa tacke gledista fizike:)

Bolje nego Veliki Bard:

Doubt thou the stars are fire;
Doubt that the sun doth move;
Doubt truth to be a liar;
But never doubt I love. (William Shakespeare)

Po njemu, Sunce se ipak okrece oko Zemlje, jer u njegovu ljubav se ne moze sumnjati.

oort 13:55 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

hm, da probam:

pošto nam je sila trenja još zdrava i živa,
iz kuće je na ulicu istrčao iva...

nsarski 14:11 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

Ma, veci majstori od nas dvojice su to vec uradili:))

Kvadrat nad hipotenuzom
to zna svako dete
...itd
(Nusic).

A, i ovaj tvoj primer gore nije poucan. Mozda ovako

Sila trenja stvari menja
Auto kliza, Iva padne
Sve dok se ne promeni koeficijent.

Dobro, moracu malo da poradim na ritmu i sliku:)

s56a 20:20 13.11.2007

Re: kako je došlo to toga...

oort
uh, ne bih u stihovima... volter je govorio da ko ne zna ništa pametno da kaže, taj napiše pesmu... ))

A onda smo dobili kompjutersku grafiku i tetris... Long live sudoku!

gordanac 14:34 13.11.2007

univerzum..

...jednog pesnika i slikara

nsarski 15:25 13.11.2007

Re: univerzum..

Kad se umori od stihova, gordanac pokusava deci da pomocu crteza objasni 11 dimenzionu supergravitaciju.

oort 15:31 13.11.2007

Re: univerzum..

super...
kad smo 11-dimenzionih zezalica, a sećajući se ajnštajnove tvrdnje da rešenje ne valja ako je duže od jednog inča, čini mi se da fizici trenutno treba jedan čovek koji će sve te stvari da jednostavno objasni...

nsarski 15:33 13.11.2007

Re: univerzum..

Ima i to:

oort 15:41 13.11.2007

Re: univerzum..

ili je možda pojednostavljenje u nazivu: nekad su je zvali teorija struna, a sad skratili na M-teorija ;-))

sashaNS 23:21 13.11.2007

Hvala gordanac,

na tekstu resavskom, ali slika je... bas nekako po mojoj meri :)
Mnogo mi se svidja! Taj put bih bas volela da predjem.

gordanac 07:12 14.11.2007

a vid` ovu...

....sličicu, "crtanu" u pesku :))
bilo mi žap što mi nije "stala" u tekst, a tebi fala što sada imam razloga da je stavim...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Quirks & Quarks

Jednom sam procitao negde

biće...

Re: problem

Re: biće...

CBC

CBC...

:)

JAXA

Primer

Re: Primer

Re: Primer

Re: Primer

deca

TurboC

Re: TurboC

Ajnštajn

Re: Ajnštajn

Re: Ajnštajn

Re: Ajnstajn

оцвега помало, засваког подоста

Re: оцвега помало, засваког подоста

страшимир засвагда

Uz izvinjenje domaćici

Divno

sad ću ...

Re: sad ću ...

evo nešto slično...

Re: evo nešto slično...

Re: evo nešto slično...

Re: evo nešto slično...

The galaxy song :)

Re: The galaxy song :)

Re: The galaxy song :)

Re: evo nešto slično...

Re: evo nešto slično...

kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

Re: kako je došlo to toga...

univerzum..

Re: univerzum..

Re: univerzum..

Re: univerzum..

Re: univerzum..

Hvala gordanac,

a vid` ovu...

gordanac

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana