Poruke Srbima na Kosovu"Ne izađite,izađite na izbore"

Srbija je trebala zauzeti odlučniji stav

Komplikovano pitanje šta je odlučniji stav, pre bi trebalo da zauzme jasan stav ali iz mnogo razloga to očito nije moguće, čak ni videti realnost.

Po meni, ne izlaziti. Ne davati legitimitet.

po meni izlaziti na sve lokalne i uzimati i držati vlast na lokalu, a legitimitetu i legalitetu ionako oni ne odlučuju.Ne treba zaboraviti da je Putin rekao da nova država ima međunarodni legitimitet čim je makar i jedna država prizna, a Rusija je priznala J.Osetiju.Ovde je doduše ta njegova logika pojačana jer se radi o 63 države.
Treba da vode račluna o svojim interesima a ne da ih drugi koriste za svoje.

Kakve to veze ima sa izborima?

Pa eto vidite kakve ima.

Inace, Srbi bi uvek trebalo da izlaze na kosovske izbore jer zive na toj teritoriji.

Sa tim se potpuno slažem i to i jeste poenta.

wukadin

Има везе, јера ако је НАТО творевина нелегална, онда избори одржани тамо не могу бити легални и легитимни.

Pravo je pitanje da li Srbi u Gračanici imaju vlast koju su sami izabrali oni koji dole žive ili ne.

Otkad moja država ne pokušava da naplati porez od stanovnika Kosova. A meni ga naplaćuje.

i otkad naši ministri ne mogu da odu na Kosovo bez dozvole UNMIK-a ili sada EULEX-a koji prethodno pribavi odobrenje Prištine.
A od tog poreza vidite da funkcionišu sve institucije naše Južne pokrajine van pokrajine i nešto paralelnih. Ministar Bogdanović sam reče da se na platnom spisku Srbije nalazi preko 80.000 lica na i sa Koaova.

Dr Mebius

wukadin

Од кад је то Косово ван Србије?Којом мировном конференцијом или одлуком Уједињених Нација?!?

I ja mislim da nije. Dokle god ima isti pozivni znak. Sve ostalo je nebitno....

i dok MSP ne donese odluku.
Inače, Srbija neće priznati Kosovo kao nezavisno ali, nažalost, to neće uticati na to da ono bude nezavisno.

Од кад је то Косово ван Србије?

Ми кажемо да није а они да јесте и то им потврде 63 државе.
Да не буде забуне, ја нисам тиме уопште одушевљен, мислим да је штета и да је могло другачије да се реши и да Косово буде у Србији у обострано прихватљивој форми.

Nažalost, to je posledica izrazitog decenijskog kolektivizma koji bi, sasvim ogoljeno i savršeno jasno, bilo bolje zvati čoporativizam.

Ја мислим да ће пре бити последица национализма који утерује и редовно води у чопоративизам. У том процесу националисти су прво као паметни , па паметнији па најпаметнији , па најпаметнији у п.... м......, кад све тамо и оде.

btw. petparacke price o duploj plati su takodje izmisljotina.

Postoji odluka vlade o tome.

mariopan

i otkad naši ministri ne mogu da odu na Kosovo bez dozvole UNMIK-a ili sada EULEX-a koji prethodno pribavi odobrenje Prištine.

Pa otkada je Kosovo okupirano, naravno da okupator koji je jači diktira uslove. Vi mislite da okupatoru treba poljubiti ruku?

Nisam baš od tebe očekivao da mi spočitaš to oko rukoljuba.
Prvo, Kosovo nije okupirano jer smo mi potpisali Kumanovski sporazum i priohvatili R1244, pa smo se saglasili i oko dolaska EULEX-a. Jedino što se ne možemo dogovoriti koliko brzo šta zaboravljamo.
Razmišljanje o Kosovu u relacijama okupacija i oslobođenje je i dovelo to ovakvog stanja, jedni se pozivaju na istorijsko i mitsko a oni drugi na faktičko stanje.Po toj logici tiha okupacija Kosova, ako se smatra da su Albanci okupatori, traje vekovima i šta sada. Nacionalistička logika manjine i većine umesto ravnopravnih građana je i dovela do vraćanja u istoriju nerslaganja,obračuna, sukoba, i sada kada je srpska zajednica svedena na 5% neko bi da ignoriše da ignoriše onih 95%, koje i ne smatramo svojim građanima jer im se niko i ne obraća.
U situaciji kakva je za Srbe tamo bi tek bilo katastrofalno da se KFOR i EULEX povuku.
A biću slobodan da ovde citiram šta sam napisao za "Danas" još 2007.godine, jer mislim da je uglavnom pogođeno šta je kako i zašto je tako. Evo:
"Devet tačaka za realistično sagledavanje kosovskog problema
Sve ukazuje da će rešenje biti nametnuto
02.06.2007
Milan Karagaća
Najnovija inicijativa Vlade Srbije o otpočinjanju direktnih pregovora je dobar diplomatski potez, samo je pitanje zašto naša strana nije ispoljavala i imala inicijativu od početka pregovaračkog procesa i tako obezbeđivala bolju pregovaračku poziciju. Umesto toga, suviše vremena je izgubljeno na nepotrebna sukobljavanja sa Ahtisarijem i "dezavuisanje još jedne antisrpske zavere". U svakom slučaju, inicijativa je nagoveštaj svežih vetrova u našoj diplomatiji, što je dobro jer će biti potrebno mnogo napora da se ubedi Zapad da izvrši pritisak na albansku stranu za nastavak pregovora. Problem Kosova je suviše kompleksan i predugo zapušten, te je iluzorno očekivati potpuno prihvatljivo rešenje.
1. Naša sadašnja politička elita ima nezahvalnu ulogu da rešava problem Kosova koji je posledica komplikovanih istorijskih okolnosti, aktuelne konstelacije međunarodnih odnosa i grešaka prethodnih političkih elita. Elita je pred velikim problemom - ako ništa ne uradi, smatraće je nesposobnom, a sve što uradi smatraće se nedovoljnim. Zato je korektnije pokazati razumevanje za objektivno tešku poziciju u kojoj se nalazi, nego je apriori kritikovati. Drugo je pitanje da li je elita spremna da ide na objektivno moguće rešenje i rizikuje da bude optužena za nacionalnu izdaju, tim pre što je sada objektivno moguće samo najmanje loše rešenje, ako i za to nije već kasno.
2. Kosovski problem leži između mitskog i realnog, u dubokoj razvalini između daleke i bliže prošlosti, s jedne i budućnosti, s druge strane.
Mitsko je pojačano frustracijama u poslednjih 20 godina, doziranim uz podršku medija, crkve i nacionalističku retoriku, što održava visok stepen tenzija javnog mnjenja na mitskom fonu. Agresija NATO 1999. godine - nesumnjivo neopravdan potez Zapada - dalje pojačava sumnju u dobronamernost SAD i Evrope.
Realnost je bolna i teško za nas prihvatljiva, jer je Kosovo - čak i po odredbama Rezolucije 1244 na čijoj doslednoj primeni naša strana insistira - faktički nezavisno od Srbije. Na našoj strani je međunarodno pravo ali, nažalost, sve više pravna fikcija, jer su stvarnost i politička realnost drugačije. Skoro dva miliona Albanaca više ne žele suživot sa nama, ni mi ne bismo rado sa njima, ali smo isuviše emotivno vezani za Kosovo.
Međunarodna zajednica nema potpuno jasan i čvrst stav o nezavisnosti Kosova, jer se suočava sa bezbednosnim izazovom - stvaranjem nefunkcionalne i nesposobne državne tvorevine. Međutim, da niko više ne računa da će Kosovo biti u sastavu Srbije govori i činjenica da je veliki broj zemalja, uključujući i Rusiju, već davno otvorio svoja pseudodiplomatska predstavništva u Prištini.
3. Rusija, i Putin lično, insistiraju na nastavku pregovora, ističući da će podržati rešenje o kome se dogovore Beograd i Priština. Protivi se nametanju rešenja koje obe strane ne prihvataju, znači i onoga koje ne prihvata Priština.
Međutim, pozicije Beograda i Prištine su ušančene na suprotnim stranama, nijedna ne želi da popusti u maksimalističkim zahtevima i, što je najgore, nisu želele da direktno razgovaraju. Nijedna strana ne uvažava realnost - Beograd činjenicu da tamo žive ljudi koje ne smatra svojim građanima, niti nudi model njihove integracije u suverenu državu Srbiju, a Priština, opsednuta nacionalističkom i prikrivenom ili otvorenom velikoalbanskom idejom, ne priznaje državu Srbiju i stoji na pozicijama nezavisnosti po svaku cenu.
Ako se nastave pregovori, biće dobro, a najgora varijanta za Srbiju je da Rusija stavi veto, a Zapad počne sa unilateralnim priznavanjem nezavisnog Kosova. Ništa manje loša varijanta je da se nastavi konfrontacija Rusije i Zapada oko, za njih krupnijih, interesa.
4. Srbija je suviše dugo ignorisala realnost da je na Kosovu sukob identiteta dveju etnokratija. Prisustvom policije na Kosovu stvarala je privid suverenosti, nije htela da vidi izrastanje autonomnih paralelnih institucija, pa ni vojnih formacija Albanaca. Pri tome, Srbija nije ništa činila da traži političko rešenje zajedno sa Albancima. Hapšenje Vlasija bio je dan kada se Srbija odrekla traženja kooperativnih među Albancima i okrenula se iluziji da se može držati teritorija, a ignorisati stanovništvo.
5. Na Kosovu se desio rat, što ni Srbi ni Albanci ne mogu lako da zaborave, ali nijedna strana neće da prizna svoje greške, odgovornost i zločine. Za jednu stranu to je bila genocidna represija srpskog režima, a za drugu genocid šiptarsko-terorističkih snaga.
6. Ako se rešenje nalazi između međunarodnog prava i suvereniteta, s jedne, i
prava na samoopredeljenje s druge strane, arbitar može biti samo OUN.
Pre toga morale bi se spustiti tenzije i maksimalistički zahtevi obeju strana i naći rešenje bez pobednika i pobeđenih. Uslov za to je prethodna katarza obeju strana, da obe strane shvate da su bile gubitnici i da su onoj drugoj nanele gubitke, uključujući i priznanje, procesuiranje i jasno distanciranje od zločina.
Svaka strana gradi poziciju na tome da je samo ona stradala, ili , što je još gore, da se stradanje druge strane smatra prihvatljivim ("što su tražili to su dobili". Zato bi trebalo da se istovremeno javno predoče ljudski i materijalni gubici obeju strana na Kosovu. Dakle, koliko je nestalih, poginulih i proteranih na obe strane, koliko je porušeno verskih objekata jedne i druge strane, koliko kuća itd.
7. Ukoliko obe strane žele evropsku perspektivu, onda to moraju pokazati upravo evropskim pristupom u rešavanju međusobnog problema.
Isticanje privrženosti evropskim vrednostima i Evropi bez granica nije baš kompatibilno sa zalaganjem za nezavisnu državu Kosovo, gde su porušena groblja i nema elementarne sigurnosti za nealbance.
Isto tako, insistiranje na formalnom suverenitetu nad Kosovom a javno isticanje da Srbi ne žele i neće zajedno sa Šiptarima, da neće u kosovske institucije i da žele da budu direktno vezani za Beograd, nije ništa drugo već konkretan argumenat Albancima da odbijaju svaku vrstu veze Prištine sa Beogradom.
8. Pregovaračke pozicije i Beograda i Prištine međunarodna zajednica smatra nedovoljno iskrenim i nerealnim.
Srpsku poziciju opterećuju sledeće okolnosti:
- nije se nikada jasno distancirala od politike iz perioda 1989-1999. godine;
- ostavlja utisak da je interesuje samo teritorija ali ne i albansko stanovništvo, građani;
- ostavlja utisak da su kosovski problem i makar i formalni suverenitet važni prvenstveno za unutrašnju političku upotrebu;
- utisak da se manipuliše Srbima sa Kosova;
- suviše nacionalističke retorike koja pogoršava položaj srpske manjine preostale na Kosovu, a Albancima služi kao alibi, naročito velikoalbanskim nacionalistima;
- ako se Kosovu nudi maksimalna, suštinska, do sada neviđena autonomija, a istovremeno Vojvodini osporava bilo kakva, onda se sumnja u iskrenost ponude;
- odsustvo realne analize šta Srbija dobija zadržavanjem statusa kvo, šta zadržavanjem Kosova protivno volji većinskog stanovništva, a šta odvajanjem Kosova;
Albanska većina od preko 90 odsto na Kosovu i događaji poslednjih 20 godina su nesumnjiva pregovaračka prednost Prištine, ali je i njihova pozicija opterećena sledećim:
- nespremnost na bilo kakvo rešenje osim nezavisnosti;
- opsednutost državnom idejom na nacionalističkim osnovama i bez kapaciteta da je realizuju;
- neizgrađenost intelektualne elite i njena potisnutost od strane ratno-profiterskih i kriminalnih klanova;
- nespremnost za iskreno ostvarenje evropskih vrednosti, neshvatanje realnosti;
- odnos prema Srbima koji žive na Kosovu i Srbima uopšte je necivilizacijski;
- porušena groblja i napadi na verske objekte demantuju izjave kosovske "elite" o spremnosti i mogućnosti da garantuju multietičnost i evropske vrednosti;
9. Dosadašnji tok pregovora, pozicije dveju strana i pozicija međunarodne zajednice govore u prilog da će rešenje biti nametnuto i da nijedna strana neće biti potpuno zadovoljna. Biće to rešenje koje ne rešava problem, što znači potencijalni izvor nestabilnosti.
Jedino održivo rešenje može biti ono koje bi Beograd i Priština našli u direktnim i neposrednim pregovorima. Nažalost, do sada toga nije bilo i zato je najnovija inicijativa vlade Srbije za direktne pregovore dobra, ali možda već suviše zakasnela.
Sve ukazuje na to da je, za sada, ipak realnije da će rešenje, sa eventualnim odugovlačenjem, biti nametnuto i da će se ostvariti prognoza jednog zapadnog diplomate koji je još1998. godine rekao da će "Srbija ostati bez Kosova, a Kosovo bez Srba"."

Ribozom

Ova cifra Bogdanoovica od 80000 na platnom spisku Srbije jednostavno nije tacna. Ukupno je na Kosovu ostalo oko 130000 Srba i nealbanaca. Radno sposobnih ima oko 50000. Srbija placa skolstvo i zdravstvo i ne verujem da je broj uposljenih veci od 5000-10000.
On koji zive u Srbiji placa drzava ako rade, tj. zive kao i ostali gradjani Srbije. (i tu izuzimam radnike u elektroprivredi i sluzbama), koje su opet u mnogo manjem od navedenog broja.
btw. petparacke price o duploj plati su takodje izmisljotina.

pa on je ministar , valjda najbolje zna.

Uvek ću podržati svaku borbu moje zemlje protiv tog okupatora jer činjenica je da bi Albanci pregovarali a ne pravili cirkus da nisu imali iza sebe NATO armadu koja ima sopstvene interese i diktira ih u uvo "pregovaračima."

od te podrške mnogi Srbi van Srbije su nadrljali.
Nije NATO bio ni u priči kada je Srbija još 1989.godine rasčistila sa Albancima na Kosovu dozvolivšim im stvaranje paralelne vlasti, nije im naplaćivala porez, čak ih nije poivala ni na služenje vojnog roka. Sve kasnije je došlo kasnije.
A mitsko je to da je Kosovo naše da su tamo sve sami Srbi, da drugih nema, eto pročitaj moj tekst iz 2007.

Misliš da to ne znaju Srbi sa Kosova?

znaju oni mnogo više nego ti i ja i ova putujuća grupa zajedno, pa ih zato treba pustiti da samoi odluče.
Interesantno je da su penzioneri i oni stariji koje ne kači ni jedna vrsta vojne obaveze toliko borbeni da bi odmah na rečima sutra krenuli u novi sveti rat, ili još bolje da to rade nečija tuđa deca.

mariopan

Po toj logici tiha okupacija Kosova, ako se smatra da su Albanci okupatori,

Okupacija podrazumeva tuđu vojsku na nekoj teritoriji koja je tu došla silom. Stanovnici neke teritorije ne mogu biti njeni okupatori - ne vidim da sam to negde rekla?
To je NATO na Kosovu, sada i EULEKS. Ne znam kako možeš da pobrkaš ta dva pojma? Ili misliš da ja mislim da su oni okupatori? Na osnovu čega to misliš?

Uz svo uvažavanje tvojih stavova, mislim da nema svrhe da se raspravljamo, ja napisah šta napisah , ti napisa šta napisa i OK.

A sto se tice peticije, ima u njoj jedan deo gde se pominje slucaj Srba u Hrvatskoj, sto se moze tumaciti i kao otvorena predtnja Srbima sa KiM

Ne bih rekao da je pretnja već potsećanje da budu i ostanu svoji na svome, a bilo je prilike i da Srbi u Hrvatskoj prihvate onaj Z-4 i imaju lokalnu vlast, čak i autonomiju.
Ne treba pitanje statusa Kosova rešavati preko leđa Srba koji su dole ostali, neka oni imaju lokalnu vlast, neka se obezbedi povratak u čemu treba da pomogne država Srbija, a pitanje statusa je već i našom voljom preneto na međunarodno pravni nivo.

I sada vi kažete da će tamo neko njih da štiti, da će tu sigurnost da reše sami ovim lokalim izborima?

ako izađu osvojiće vlast na lokalu, biće njihova vlast tamo gde su većina a proporcionalno tamo gde nisu. A ko to reče Srbima da se vrate u KPS posle skoro godinu dana, da li su time priznali nezavisnbost Kosova i oni i oni koji su im rekli da napuste pa onda opet da se vrate.

Kako? Šta će da dobiju? Kako ih je do sada "čuvala" vlast na Kosovu ili NATO vojska to znamo.

već odgovoreno šta će dobiti, a to kako ih je čuvala i čuva NATO vojska oni znaju bolje od mene i tebe, kao što znaju i da je KFOR zaustavio pogrom 17. marta.
Ja razumem tvoje emocije jer su za tebe emocije činjenice. Nažalost činjenice nisu uvek emocije već se moraju uzimati kao surova stvarnost koja zahteva razum a ne samo emocije.
Lepo je iz Beograda pričati da je Kosovo srce Srbije, ali je pitanje gde je razum Srbije,osnosno da li tom parolom o srcu išta rešava osim što podgreva iluzije.
Srbija ne treba da se odrekne Kosova ali je odricanje od iluzija najbolji put da nešto od njega sačuva, pa makar to bilo i da se obezbedi slobodan odlazak i obilazak manastira i slobodan život onih koji su ostali.