blues-koan 4.

Poslovni sastanak sa ukusom kisele vode i rebrastog čipsa...
Potpisujem ugovor ispisanom hemiskom...
Penzionisani IRB6 želi da mi čestita, a ja ne želim da završim kao on - muzejski eksponat...mada to i nije tako loše...
Opeklom rukom posežem ka rebrastom čipsu, ali posuda je prazna ne posuđuje više čips. Kome sam ja to prodao dušu?
Teška ruka kapitaliste tapše me po ramenu, a ja joj opraštam jer me muči prdež koji drži monopol nad mojim rektumom.