"cogito ergo sum"...

topcat

pa da...

Pa naravno


lepa pesma za tebe
( nije baš, hteo sam da promenim ali se nešto dešava sa youtube, možda zbog ove hladnoće. Ovde je trenutno 5 stepeni. (ledara.Kako je tamo kod tebe?

topcat

trener92

lepa pesma za tebe
( nije baš, hteo sam da promenim ali se nešto dešava sa youtube, možda zbog ove hladnoće. Ovde je trenutno 5 stepeni. (ledara.Kako je tamo kod tebe?

Hvala. ; )

Ovdje u danu proljeće, noću isto tako 4-5 stupnjeva.
Ne bunim se jer volim kad lišće mjenja boju i krene onaj vjetar.
Grad je hebeno romantičan u ovo doba godine.

Uživaj kad je tako , uz takav opis samo ovako nešto


p.s. Ono što sam napisao je ozbiljno, nisam se šalio

marco_de.manccini

да кликнем на онај линк с девојком, ко зна шта си тамо подметнуо испод, да ми спржи зиро.

Hajde klikni ovde ako smeš ...

marco_de.manccini

чекај мало, можда и кликнем али да питам прво нешто максу, максооо, има ли зиро на меку?

Pa zar nisi radoznao ? Mislim...propustio bi , a baš je nešto za tebe!

maksa83

чекај мало, можда и кликнем али да питам прво нешто максу, максооо, има ли зиро на меку?

Vi'š kako si ti promišljen, ja kad sam video ... naslovnu sliku, kliknuh bez razmišljanja.

Normalno! Zar bi moglo drugačije ,u ovom slučaji ? Iskušenje je preveliko

BebaOdLonchara

marco_de.manccini

чекај мало, можда и кликнем али да питам прво нешто максу, максооо, има ли зиро на меку?

i Marco je na Mac-u

Pa naravno da jeste!
("proveriti šta je to" - Mac-a" - "MNA"

marco_de.manccini

пази стварно за мене. хвала лепо.

(ето, пусти човечанство, видиш да има људи).

Rekao sam ti. Da li ti veruješ meni ili svojim očima?

rapunzel

jaaaaao, Matt Bianco

isto reagovala!

Onda i za tebe

BebaOdLonchara

jaaaaao, Matt Bianco! al smi me vratio u neko vreme sad....uh!

Ovde ga nismo slušali, a mislim da je odličan za , ...dobru atmosferu

vratio te možda u ....

mara92

Ха, каква заблуда!
...
Него, гледе те бакље олимпијске...не отварам бре инвитејшн ни од рођене сестре...ич ме не занима...те тројанци, па црви, увек има колачића, сад бакља...шта је следеће? да ми је да доватим те што праве вирусе...како би копали канале...али рукама и прстићима којима куцкају тастатуре и праве зло по нету...

Zato sam tako i napisao.

Jednostavno, nema tu velike filozofije, j ubeđen sam da to prave isti likovi , koji nam posle prodaju programe za zaštitu ( nisam ni otkrio toplu vodu kad je potpuno logično !)

Hvala ti za komentar , jedna pesma za tebe

ИНТЕРМЕЦО: Ово о човечанству...Homo homini lupus est?

mara92

Moguće....Šta ti misliš?

Još malo dobre muzike,

uživajte , ko može,

mara92

ubeđen sam da to prave isti likovi , koji nam posle prodaju programe za zaštitu ( nisam ni otkrio toplu vodu kad je potpuno logično !)

...сасвим извесно, а размишљање је примењиво и на људске вирусе (обољења). Знам, звучим као једна од оних са теоријама завере, али неке ми се појаве превише преклапају (примера ради, прошле и претпрошле зиме био је птичији грип, сада мексички - чија клиничка слика није посебно компликована и тешка уколико се лечи на време; но, семе глобалне панике је посејано и државе су поручиле вакцину, за коју се и не зна да ли је адекватна...а вредност акција фармацеутских компанија расте, ли расте...знаш шта значи кад држава реда величине САД поручи неколико десетина милиона доза?)...но, да не тролујем овде...
...
Хвала за музички прилог...признајем, нисам чула раније, али Сузан опасно свира...

Ne troluješ, taman posla, logično si povezala i ja nisam sklon razmišljanju da se nešto dešava slučajno. Slučajnosti ne postoje ,

Blade Runner

Homo homini lupus est

Homo homini homo est
Trenutno je -2C
Ovo sam skoro negde kačio, al mi baš leži u poslednje vreme

"Ljudska bića su jedine životinje , kojih se potpuno i jedno plašim - Š."

nešto ovako malo , nije se slušalo ovde

mara92

trener92

ИНТЕРМЕЦО: Ово о човечанству...Homo homini lupus est?

mara92

Moguće....Šta ti misliš?

Знаш,
Идем из крајности у крајност: понекад сам идеалиста реда величине романтичара 18. века, а понекад сам толико сурово реална да би Ото фон Бизмарк био мало дете за мене.
Можда је све ствар перцепције стварности: о лошим стварима причамо више, чујемо више, анализирамо више; добре појаве не.

edi-va je pisala dobar blog o tome,
ako nisi pročitala ,

Да ли је људско биће у својој суштини добро или зло? То је питање свих питања. Ја верујем у доброту већине (наивно,а?)

Pa na ovo bi moglo da se nadoveže da je lepa stvar čovek kad je čovek ".
A ima i ovako
"Čovek nije ni anđeo ni životinja i nesreća je u tome
što onaj deo koji želi da postanje anđeo postaje životinja. -P

maksa83

Jednostavno, nema tu velike filozofije, j ubeđen sam da to prave isti likovi , koji nam posle prodaju programe za zaštitu ( nisam ni otkrio toplu vodu kad je potpuno logično !)

Lično sam sklon da odbacim ovu teoriju, i koliko znam te stvari prave otpr. 2 vrste likova: oni koji to rade iz čiste razonode (zapravo nema neke velike razlike između njih i pavijana koji skaču i biju po ulici) i oni koji posle "prodaju" (tj. iznajmljuju drugima) zaražene kompjutere kao botnetove (za masovno napadanje drugih kompjutera) ili spam relayeve i/ili kradu i preprodaju sa njih informacije (brojeve kreditnih kartica, identity thefts, itsl. na ličnim kompjuterima, ili industrijska i međudržavna špijunaža po kompjuterima po firmama i državnim agencijama). Ovih prvih koji to rade iz "čiste razonode" je sasvim dosta, antivirus firme uopšte ne moraju da se angažuju oko pravljenja virusa.

Tako ti ja otpr. mislim.

Šta, sad mora i neka muzika?

Milion godina stara pesma koja mi je skoro isplivala. Meni su bili ekstra simpa u to vreme.

Radoznalos' Ubila Macu:

Razmišljanje ti je ok , i mogao bih i sa tim da se saglasim (ali ne odbacujem ono što sam napisao)
Moguće , sve je moguće ,a muzika uvek ... zar može bez muzike?

maksa83

Да ли је људско биће у својој суштини добро или зло? То је питање свих питања.

Ništa nije uvek, i sve je ponekad, bi bio odgovor svih odgovora.

Znaš za onu staru izreku
"Svako je kovač svoje sreće, a mala Mira je bolničarka u Šapcu " - M.I"

Zapravo je mislim u pitanju lični odnos i interakcija sa "spoljnim svetom" (ono van tebe) - jedni žele da budu voljeni i prihvaćeni (od strane sebe i sveta) i zato stvaraju i daju, a i ovi drugi žele da budu voljeni i prihvaćeni, ali im se ne da, pa onda odbacuju svet kroz tu besmislenu destrukciju ("Sa' će vidite šta ću da vam uradim..." ). Otpr. tako nekako. Samo još jedan outlet psihopatologije. Isto kao što policija ne mora da fabrikuje ubice i silovatelje da sebi obezbedi svrhu.

maksa83

Zaslužio si da ti otkrijem odakle je došla "ona " kako kaže marko "lepa devojka"

Unfuckable

jedni žele da budu voljeni i prihvaćeni (od strane sebe i sveta) i zato stvaraju i daju, a i ovi drugi žele da budu voljeni i prihvaćeni, ali im se ne da, pa onda odbacuju svet kroz tu besmislenu destrukciju ("Sa' će vidite šta ću da vam uradim..." )

Uf, kako je ovo lepo i jednostavno rečeno!
I, koliko još stvari - osim izrade softvera - definiše

Nisam ni sumnjao nije maksa tamo neki trećerazredni programer ili šta već, čovek kapira stvari ,jednostavno .
Za tebe unf---nešto ovako ,malo dobro ritma i ...

krkar

Dok nam je coito ergo sum uglavnom nam nije primarno cogito... Potonjeg se setimo kad primetimo da nam preostaje isuviše vremena od onog prvog.

Odlično zapažanje, saglasan sam s tobom ! u to ime jedna pesma ovako

AlexDunja

predji na linux!

Misliš da je dobar ?
Verovatno si ga slušala, nešto ovako da promenimo

AlexDunja

Misliš da je dobar ?

ja sam poslednjih godinu dana
presla sasvim na pc linux
imam instaliran win ali ne pamtim kada sam usla tamo.

u linuxu je udobno i bezbrizno,
a ima sad varijanti koje su prilicno intuitivne za win korisnike.

Ne znam, neki se žale , neki ga hvale , verovatno stvar navike.
Možda i probam, da vidim kako izgleda .Hvala ti.

miloradkakmar

Nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

.. i ne znam kako se beži , samo tumaram.

U ime dobrih" tumaranja ...

4krofnica

"Šta možemo da uradimo?

nista, gasimo svi komp i idemo na kosutnjak da pustamo zmajeve (dobar vetar ovih dana...!)

ako neko nije video ovo, evo da se nasmeje

Dobro jutro!

Dobro jutro i tebi ! Odlično rešenje i video je fenomenalan !



i jedna dobra pesma za tebe

bocvena

what's goin' on with the world, I don't even know what's goin' on in myself..

"Da li ću ikada biti dovoljno mudar i upućen u rastvaranje prepreka?

Kad budem ravan vodi, koja bez ikakvog oslonca drži na plećima brodove natovarene nebom, možda ću to razumeti.
Kad budem ravan nebu, koje bez ikakvih eksera zakiva zvezde u prazno, možda ću to razumeti.
Kad budem ravan vetru, koji bez kičme i kostiju nosi težinu ptica, možda ću to razumeti.

Kad budem ravan sebi, možda ću to razumeti.
Vreme je da
odrastem bar do sopstvenog temena."

"Pećine"

Mika Antić"

I malo muzike

bocvena

Kad budem ravan sebi, možda ću to razumeti.
Vreme je da
odrastem bar do sopstvenog temena."

Ih, kako je ovo dobro rečeno.
I tako teško za sprovesti u delo.

Hvala, Treneru!
4Krofnice,

Hvala tebi , bocvena

Rip Kirbi

Rip Kirbi

P. S. Izostavio sam teška mesta.

Edit:
I laka, takođe.

"Ja sam još uvijek sjedio. Onda uzeh pero i zabilježih gotovo stenografski u svojoj bilježnici:
Instinkt (dno: domovina) Kultura (širina, svijet)
seksualna iperestezija seksualna anestezija
osjećaji osjetljivost
uživanje upoznavanje
aktivnost u osjećajima pasivnost u -
fanatizam u idejama toleransa u -
fakta u životu, jer se bez fakta u životu, jer
podaje: iperbulija rasuđuje: abulija
vlaga, mekota, magla, suhar, tvrdoća,
alkohol, bujnost, meso - duvan, kosturnost
ko bdijenje uz čašu vina, ko bdjenje uz cigaretu,
pjano - t. j. izgubiti noć trijezno t. j. izgubiti
u orgiji i besvjestici noć u svijesti i besanici
trenje autoanaliza
ljudi osama
manija fobija
+ nabujalo srce + istančani nervi
________________ _______________
= psihoza = nevrosa
I odmah sam bacio pero. Uvidio sam, da bih mogao još dodavati pribrojnike i da bi zbroj rastao za - ništice...
Mračilo se. Kućerina je bila zacijelo prazna; ja sam jedini bio u njoj i osjetih osamljenost, sušu i krcanje kao da presušiše suze i krv... Samo mi ruke bijahu znojne i hladne... A sumrak osjećah na ušesima, nozdrvama i očima. One hladne, pomodrjele boje sutona i sobe, u koju ne dopire sunce i s koje se ne vide nebesa, pričiniše mi se ko podočnjaci jedne velike besanice bez prilega, boli, bez plača, teturanja bez pjanstva. I onda odmah - ko da sam ja bio ti podočnjaci na suhoj, isprljanoj atmosferi.
Pokušah izaći, ali se nijesam mogao pridići. Nenadano me uhvati uzrujanost, neduh i srsenje kao ono jedamput na suncu i ostah ovako zavaljen... I ovo me ležanje umori kao hodanje. Ja sam odsele često znao sjediti komotno i umarati se, zapuhavati i znojiti kao od žurbe, trčanja i uzbrdice.
"Ruke hladne i znojne... Zašto se zapuhavam od sjedenja kao od hoda?" Opet se pokušah dići, ali sam znao, da se pridići ne ću moći, da je moj organizam razrezan na komade, komadiće komada, atome, i da je sve to povezano koncem, a ne živom energijom i da je zato nemoguće uspraviti se, krenuti i htjeti.
"Što mi ostaje?"
Preda mnom izmicahu u neodređenim potezima i bojama ljudi, životi i fakta... I ovi bijahu zapuhani u bijegu kao ja u mirovanju. Gledah se sam, ostavljen, odbjegnut, i pomislih na trešnju, propadanje, ništavilo. "Nijesam li bacio bombu u hram ljudski, koji bijaše već prazan i ja ostah jedini posut ruševinama?"
"Što mi ostaje?"
Pogledah na svoj rukopis. I tu bijahu slova i riječi, ali slova ne bijahu povezana organski, čvrsto; bijahu naherena, neravna, razbacana, i rečenice bijahu isto tako nepotpune: manjkahu tu i tamo riječi, prelaz, stilistika. "Pisat ću brojevima. Ostaju mi brojevi. To je tako suha, poslovna stilistika; bez bujnosti, frazeologije, naprave... Formule... bez interpunkcija... Brojke!"
Sjetih se svojih pjesama, zamišljenih u orgijama i pisanih u mamurluku, kad su bile pune oči, grudi, glava, želudac... kad sam imao duboke snove i vlažna bdijenja. Mlake i glib. I kako bih zagazio u blato, tako se zamućivaše voda i propadahu noge. Bila je to jedna baruština, u kojoj se kote komarci, bacili, žabe i zmije... A sada je ta močvara bila presušena, prazna, tvrda i spržena... Tako se suše močvare i onud nastaju plodne poljane. Ali usjevi trebaju kiše...
"A ja?"...

Rip Kirbi

Edit:
I laka, takođe.

..."Odlučih izaći, ali se ne makoh. Postajah sve uzrujaniji i umorniji i nemirniji. Valjalo se dići, pomaći, rašetati i - umiriti. I najedamput žurno, strmoglavce, pođoh na šetnju. Prođoh kroz svijet i ko da zaredah mrtvačnicom kroz secirana tjelesa. Pođoh na obalu rijeke. Ko mrtvac, što ustaje iz groba. Ko ponoćna šetnja kostura.
"Što mi ostaje? I ko je živ? Ja ili oni? Ja sam kostur, dakako. Ali oni su za seciranje... sad ili mrtvi ljudi ili žive živine... Bijedne fraze, bijedni frazeru!"
Iščekivah noć. Sjedoh na kamen.
"Šta mi ostaje?" ponovih nekoliko puta i ta mi jednaka pitanja zadavahu takovu muku kao kad se ne možeš sjetiti kojeg imena ili ličnosti i bez prekida ih dozivaš i zamišljaš. A onda najedamput odahnuh kao da mi je to ime uzalud dozivane ličnosti netko rekao i izađoh iz jedne slučajne, nimalo duševno uvjetovane situacije.
"Šta mi ostaje? - Literatura."
"To jest... to jest." Išao sam na večeru; sutra sam imao putovati u Milan, za nekoliko tjedana u domovinu.
"To jest... to jest... sad bih se mogao i zaljubiti ko gimnazijalac, kad bih htio opisati gimnazijalsku ljubav... Mogao bih se i zaručiti i u crkvi vjenčati, kad bi mi bilo do toga, da opišem odnošaj muža i žene, što je literatura uostalom već obradila, izrabila i zaradila... Ma sve bih mogao! Poživjeti, eto! Poživjeti! I - upoznavati dalje - sebe! Danas drukčije pijem no nedavno još... Možda bih i drukčije živio, da poživim... Da uđem u kontakt s ljudima, u osjećaje, kao nekada, možda bih postao u tom životu onaj, koji sam bio, ali bih u tome životu vidio, čuo i opazio ono, čega ne vidjeh, ne čuh i ne zapazih... Vidjeti, čuti i zapažati kao sada i - osjećati kao prije... Biti osjećajan, i osjetljiv..." Ali ja sam slutio, da se ne ću zaljubiti, makar bih mogao...
Znao sam dapače, da bih mogao daleko više; da bih mogao primjerice u izjavi jednog opozicionalnog novinara, koji je rekao, kad je opozicija došla na vladu: "Sada nemaš volje ni pisati ni govoriti, jer moraš da hvališ; a mi smo se bili naučili na progone i grđenje..." da bih naime u tome mogao vidjeti formulu jednog ropskog naroda, koji je protiv vlade, jer vlada - i poeziju jednog ponosnog roba, koji je opjevao psovke, jer okovani, zatvoreni i sputani psuje, dok su okovi jači od mišica...
Uopće: ja sam ulazio, da sam htio, u život slobodan, bez veriga i teorija... Bio bih mogao jesti iz jedne zdjele sa detektivima, kucati se s vladarima i nuđati šnjofancem kanonike... Da sam htio... Mogao sam život učiniti knjigom, kako sam mogao knjigu učiniti živ tom.
"Sve bih mogao... Jedamput sam bio pao s konja na magarca; onda sam se stao naduvati ko žaba, da postanem kao bik... Sada bih pak mogao napraviti od muhe - vola."
Ali u tome me ugodnome raspoloženju stade hvatati slutnja, da ne ću moći ni dospjeti, da ću naime od romana napraviti stranicu, od knjige život, od jednoga vola tisuću muha i - od jednoga drhtaja milion trzavica.
I prvi put rekoh očajno, skrušeno i uvjereno:
- Pomozi, cigareto! "
"Crni Vitez Psovke"

...
"Hvala ti za komentar i posebno za muziku a za tebe ovako nešto

jasnaz

Kad promišljam pre nego pipnem
pipnem tek da proverim
Kad pipnem pre nego promislim
zapiše (mi) se

Kad napipam sredinu
znaću da sam stigla do kraja


(izostavila sam laka mesta

"... A sad me pusti da skupim svoju snagu,
da saberem svoje misli u jednu žižu,
da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja,
na nesavršenstvo sveta,
na mirijade života što se razdiru,
na zveri što se međusobno kolju,
na zmiju koja peči lane što preživa u hladu,
na vukove koji razdiru jagnjad,
na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake,
na pčele što umiru posle uboda,
na bol majki koje nas rađaju,
na slepe mačiće što ih deca bacaju u reku,
na užas riba u utrobi ulješure,
na užas ulješure kad se nasuče na obalu,
na tugu slona koji mre od starosti,
na kratkotrajnu radost leptira,
na varljivu lepotu cveta,
na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja,
na užas prolivenog semena,
na nemoć ostarelog tigra,
na trulež zuba u ustima,
na mirijade mrtvog lišća što se taloži u šumama,
na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnezda,
na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri,
na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca,
na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na rane, na bol slepaca..."
"Enciklopedija mrtvih"
Danilo Kiš

flowerofcarnage

u pitanju je hoax i to matori (pre 2-3 godine je bio aktuelan)

www.snopes.com/computer/virus/invitation.asp
i
www.hoax-slayer.com/olympic-torch-virus-hoax.html

Video sam i ja ovo što si postavio.Uglavnom zato sam i napisao gore u tekstu, kakoko odluči.
Provereno je , i kažu da nije isti virus u pitanju.
Sve po izboru , kao i muzika,
ali sada nešto po mom izboru

flowerofcarnage

trener92

Video sam i ja ovo što si postavio.Uglavnom zato sam i napisao gore u tekstu, kakoko odluči.
Provereno je , i kažu da nije isti virus u pitanju.
Sve po izboru , kao i muzika,
ali sada nešto po mom izboru

c.c.c.c ako je zaista tako, i ako je iskoristio to sto je bio pre hoax, onda je ovo najbolje plasiran virus ikada

Zbog toga sam i postavio blog, dobio sam takve informacije, a taj od koga sam dobio info. je prvo dobro proverio pre nego što je poslao informaciju.A ima i mogućnosti to da uradi.

Rip Kirbi

No, unatoč posvude prihvaćenom svetonazoru, novija istraživanja, kako znanstvene tako i naučna, pokazuju da sv(j)etsko-h/istorijski proces zahteva temeljnu preobrazbu Descartesova principa:


Cogito cogito, ergo cogito sum.

Mislim da mislim, dakle mislim da postojim.


(izvornik: Ambrose Bierce)

Kad smo već kod Dekarta , pisao je i ovako nešto

"Čovek je nesavršena stvar koja teži nečem boljem i većem od sebe

loader

Pozdrav svim korisnicima računara
koji ovih dana hrabro rizikuju uključujući svoje mašine :)

Pozdrav Mr.Loader . nešto o hrabrosti

Iceman

margos

''Čovek je biće koje može Boga da obraduje,
ali i đavola da postidi.''

Svaki.

"Postoji velika razlika između čoveka i životinje. Kod pasa , bokseri su najinteligentniji"A.B.

margos jedna lepa pesma , za tebe ,

margos

Hvala Coach:)

Hvala tebi,

jasnaz

U PRIČI O

fixxerus

fixxerus

Pone[to za tebe, mene ,
o slobodi ," farisejima" i mnogo čemu ...

"Dobro se sjećam one lijepo građene mlade mamice koja se sagnula k djetetu.Imala je usku, žutu suknju i pod njom ružičasta, obla bedra.Doduše , malo su mi zasmetale iskrivljene pete njezinih sandala.Ima li muža? Taj bi morao ukrasti par najljepših sandala ako nema novca,pas!Jupiter se pretvorio u onu zlatnu kišu da bi stigao do onoga čudesnog vrtića u krilu djevojke!
Ne podnosim lirske , impotentne , škrte,moralno ogorčene dobričine! Ne podnosim Danteove Beatrice!
Volim starog Lava Nikolajeviča Tolstoja, iako mi je dosadna moralnost njegovih spisa. A išao je on , kako Gorki piše u "Sjećanjima na suvremenike" , preko polja , na jednoj mu strani uboga dobričina Čehov, na drugoj nekadašnja skitnica Gorki, dok su na polju radile seljanke.Jedna je bila posebno lijepo nagnuta naprijed, , tako da su joj bliještala bedra ispod suknje.
I usred naklapanja o kulturi upitat će stari Lav sramežljivog Čehova: Jeste li mnogo fukali Antone Antonoviču ( ili kako se već zvaše)?
Nisam, skromno odgovori Čehov. " A ja jesam, job tvoju mat... uskliknuo je Lav Nikolajevič.....
I ja sam, a sada bog zna hoću li još, rekao sam sebi ,kad su me iskrcali u dvorištu vrlo ružne zgrade i odveli me kroz četvora željezna rešetkasta vrata.Gurnuli su me u uzak prostor ispod stepenica, gdje visok čovek nije mogao stajati uspravljen. Zapovjedio sam, dakle, sebi da sjednem na pod.Kad sam sjeo , osjetio sam da je to bio vrlo važan, vrlo slobodnouman čin, smiješno, zar ne?Potrudio sam se sjediti što udobnije.Samo sada ne razmišljati o onome što će biti.
Maglovito sam se sjećao pripovjesti o toj zlokobnoj zgradi.Da se ponekad iz nje čuju krici, glazba, i opet prigušeni krici.Da tu nestaju ljudi.Ne razmišljati o tome" Sada dolazi onaj major službe bezbednosti kojega sam udario u restoranu! Ne razmišljati o tome! Josip je bio tri mjeseca ovdje unutra – i kad je izašao , bio je promenjen.Šta se događalo – o tome nije nikome ni zucnuti.O čemu je šutio? Prognati takve misli!
Uhvatio sam se za ud i prisilo misliti o ženi u žutoj suknji .Svukao sam je . Da, imat ću je straga, da joj se vidi ispod jedre stražnjice , jer je noge u sandalama iskrivljenih potpetica držala kao patka, prema unutra.Takve Rusi obično zovu"karaljok" patkica.I više ih cijene nego one koje drže stopala razmaknuta i svoju malu nose sprijeda.Počeo mi se produživati- i brige su se zajedno sa priviđenjima povukle u pozadinu svijesti.Ista te stvar u različitim okolnostima može spasiti ili uništiti.. Don Žuana je ta stvar upropastila, i previše se vrtio oko vlastitog penisa.Kazanova je uistinu bio pravi obožavatelj ženskog spolovila, znao se i osloboditi ženske kad bi mu dosadila – ali mi se ne sviđa što ga je sve stajalo onoliko novca! Što je osiromašio i morao još kao prastari umirovljenik raditi honorarno kao bibliotekar u nekom češkom dvorcu , ako se ne varam .Fuj! No Don Žuan ni Kazanova ne mogu biti uzor. Vjerovatno treba jednostavno živjeti kao trava.Trava se tjera kad je vjetar. Upravo sam u mislima stigao do seksualnog života oblaka i rublja na konopcu, kad su se otvorila vrata. Bio je samo jedan čovjek, u civilu, čini mi se da mu je jedno oko bilo stakleno. Mahnuo mi je i odveo me u susednu sobicu u kojoj je bio ormar, stolić stolac ništa drugo, nikakav prozor – gorjelo je svetlo , jako, bez štitnika.Skidaj se, zapovjedio je grubim glasom.Počeo sam se svlačiti, odjeću stavljati na stolić o stolac, astao sam u kratkim donjim gaćama, a on je pregledavao moju odjeću, svaku krpu je i pošavovima opipao, stvari iz džepova je slagao na stol. "I gaće", rekao je usput .Dobro pa još i gaće. Sve je savjesno pregledao, a onda izvukao pojas iz hlača i vezice iz cipela.
Otvorio je ladicu , iz nje uzeo gumeni naprstak i navukao ga na srednji prst lijeve ruke.Već sam ranije opazio da je ljevak.." Okreni se " ...

fixxerus

Ponešto za tebe, mene ,
o slobodi ," farisejima" i mnogo čemu .

..
..."Nejasno sam shvatio o čemu je riječ.Sada je shvatio mogućnost da se počnem buniti ili da se pravim kao da je sve skupa obična rutina.Kao što prije nisam skočio kroz prozor, tako sam se sada prepustio rutini.Slušao sam već o takvom internom "zahvatu" na carini,. Ali izustio sam opasku"Pa nismo valjda buzuranti?"
Pravio se kao da nije čuo.
Ista stvar uistinu nije ista.
Kad mi je za vreme koitusa isto( samo bez naprstka, ali zato vrlo vješto, jagodicom prsta,ne noktom) učinila prelijepa talijanska kobila, ud mi se toliko napeo do krajnosti i bilo mi je tako čudno da mi se zamaglio pogled, kao da mi je sva krv zapljusnula mozak!
A ovdje me je jednak zahvat uvredio i ponizio.Uz to sam bio veoma znatiželjan, što bi bilo kad bih se zahvatu odupro.Dobro sam znao šta kaže mudri Lao Ce: treba biti kao voda koja se prilagođava terenu i poeđuje, krotko izbegava stenu- ali je s vremenom potkopava. A mi Evropljani miniramo stene i onda se čudimo kad nama, konkviskadorima, kamenje pada na glavu.
Mislim na onu talijansku vragolanku!
Oblačio sam se.A čovo mi uzeo većinu stvari, cigarete i šibice takođe.. Ostavio mi je samo maramicu. Na vratima se pojavio stasit momak u nekakvoj uniformi, verovatno od engleskih šinjela.Modre oči , jedri obrazi nikakva oružja, ali poštovanja vredan bikovski vrat.Do tada nisam video nijedne svetlomodre oči onako hladne.Preuzeo me je i vodio kroz još četvora rešetkasta vrata u dulji hodnik.
Zbogom moja Talijanko!
Ovako smo išli: pred vratima "stoj", on otključa, "naprijed" i "stoj!", zaključa, i "naprijed!".A taj glas nije trpio prigovora.Počeo sam nešto trabunjati o cigaretama, a on me odbio kratkom, oštrom zapovjedi "tišina"
Ćelije na obje strane. Ni šuma niotkud.Gurnuo me u ćeliju na lijevoj strani, zaključao i još pogledao kroz štijunku, zatim je vjerojatno otišao. Vjerojatno – jer se koraci nisu čuli....

Ovdje sjedim na usamljenom otoku,Robinzon i čekam da mi netko dođe praviti društvo .
Ali, fućkam ja na Petka.
Ne, nemam ništa protiv hompseksualaca.Naprotiv!
Prvo, to su čovjekoljubivi ljudi.Drugo, ljubav je ljubav.A rupa je rupa....
Osim toga homoseksualac koji zaista drži do sebe neće ti nikad preoteti žensku.I ,na posljetku,sasvim malen,sramežljiv buzurantić,duboko je skriven u svakom čovjeku, ponekad čak u podsvjesti.Prema tome, ne odbijam Petka načelno i moralno ogorčeno. Onaj kolega ,koga ćemo još sretati, smatrao je da bi homoseksualci morali dobiti svoju državu- te da bi bila najuređenija na svijetu i nikad ne bi bila u ratu.O lezbijkama nije rekao ništa – ali one imaju više mušku prirodu i ne znam da li bi štogod bilo od njihove države.
Dakle , Petka jednostavno ne, jer ga ne bih mogao prepraviti u žensku. A ja sam stostruki erotoman, jer nema mjesta na ženskom tijelu kojem se ne bih mogao diviti s pravim ushićenjem prvih hrišćana i ujedno osjetiti fluid cijeloga tijela.
Uistinu su mi u istrazi dokazali ( točka prva, nemoral, moralni lik svestranog pokvarenjaka – ili kako se događa da građanin padne tako nisko da vrši neprijateljsku propagandu, ogriješi se o zakon o narodu i državi, izda domovinu i postane špijun jedne od zapadnih sila) , dakle uistinu su mi dokazali da sam "bičevao" žene.
Vršili su pritisak na svaku za koju su saznali da je bila samnom- a ja sam prilično loš skrivač, a žene su cvrkutale.Ali nisu hteli ni čuti da se nijednoj sledećeg dana nije ništa vidjelo. U ono vrijeme ne bi im ni bog ni Marx zajedno dokazali šta je zapravo bilo.Kakav napor , kakav pokušaj prodiranja u psihu, u mladost u prva temeljna doživljavanja spolnosti – da bi sjedinjenje bilo bez duševnih zapreka koje cijeloga života zida civilizacija i sve više onemogućava potpuno sjedinjenje bića.Prodor u potpunu ispovjed, u podsvijestkrooz haos naučenoga i naviknutoga u čisti spoj. Jer – odbaciti odjeću i leći u postelju plodno je samo ako je i psiha potpuno gola, očišćena kompleksa i srama koji je prate.
Samo s velikim naporom , izvukao sam iz Renate da ju je u pubertetu silovao pijani otac. To još nije rekla živoj duši, a peklo ju je na svakom koraku. Sva se tresla kad sam je podredio sebi , oslobodio je i njezinu muku pretvorio u uživanje.
Dakle ,Petka ne! Ni , u sebe zatvorene malograđanke , također ne!
Dođi Talijanko, kojoj sam ja, svinja, zaboravio ime
Dođi na moj usamljeni otok ! Pazi , prokijumčari se pored ljudoždera!Žudnja pomaže izaći iz depresije.Tugujućoj udovici najprijeje potreban snažan ljubavnik, to je dokučio i Remarque u "Slavoluku pobjede"
....

fixxerus



Ponešto za tebe, mene ,
o slobodi ," farisejima" i mnogo čemu .

"Od maramice sam napravio čvor- lutku, navukao na prst i učio govoriti iz stomaka; lutka je kratko vreme bila lutka, oživela je kao Strožek, rekla da joj je ime Frina( kao onoj kurtizani u Atini koja je bila pred sudom zbog nemorala, u Sokratovo vreme, svukla se pred sucima – i bila oslobođena, a Sokrata su zatukli), posle smo vodili razgovore,spavala je sa mnom , dosadili bismo jedno drugome i opet se mirili , povađali se i opet zavoljeli.Bila je vrlo tvrdoglava i uzrokovala mi je mnogo neugodnosti.Ali ponekad sam joj se morao od srca nasmijati. Jednom sam se tako grogotom smijao usred ćelije , kad su se nečujno otvorila vrata, " Dajte to ovamo!" zapovjednički je rekao glas. Uplašio sam se. Nisam je ispuštao iz ruku. Objašnjavao sam onom tipu da je to maramica – i uistinu sam ga prevario.
Kad smo ostali sami, zaključili smo da ćemo biti oprezniji.
Silvio Pelico u svojoj knjizi "Moje tamnice" piše o kažnjeniku koji je ubio čuvara zato što mu je zgnječio s kojim je usamljenik razgovarao.

Tenk se ne boji deve
Templ je molitve hram
Trutovi fukaju pčele
Tarzan ga d..a sam" ...

fixxerus


Pone[to za tebe, mene ,
o slobodi ," farisejima" i mnogo čemu ...

""Poznavao sam vrlo poštovanu i religioznu gospođu – nezina sam sina podučavao matematiku.Jednom sin nije bio kod kuće- otišao je sa drugovima na skijanje-, a ona me nije pustila otići.Morao sam s njom piti čaj s rakijom ili bolje rakiju s čajem u kuhinji pod jakom žaruljom.Ispitivala me o mom stavu prema religiji.Nisam joj se želio previše zamjeriti –znao sam da svakog jutra ide na misu i pričest- pa sam se izvlačio kako sam znao i umio.Osjetila je da moja vjera baš nije tako čvrsta – i počela je misionariti.
Govorila mi je o bogu,o prekogrobnom životu, o raju i paklu, o Savlu koji se preobratio u Pavla i postao svetac, i na kraju o Hristu prema kojem se odnosila kao današnji fanovi prema svojim idolima.Smatrala ga je vrlo lijepim muškarcem, vrlo inteligentnim, koji je umio ovladati svakim društvom, muškarci i žene jednostavno su sjedili oko njega i gledali ga- ukratko, samo što nije rekla kakav je plejboj bio.To mi je smetalo.Nisam religiozan, ali mi je taj čovjek bio- kad sam sazreo i razmislio ostvarima – bilo da je uistinu živio ili nije – nekako bratski blizak.Da nisam bio razuzdan čovjek, huligan i svadljivac – volio bih biti kao on.Srednje me mogućnosti nisu zanimale.
Ubrzo sam zapazio da ženska ima planove u vezi samnom.Polako me počela zavoditi.Stavljala mi je ruku na rame, sad na ruku ,sad na bedro.A uz to mi je pripovijedala Kristov životopis.Znala je napamet i neke stihove svete Terezijede Jesus, koji govore o sjedinjenju s njim i to vrlo vatreno, šteta što ih ne znam ponoviti.
Frina se zanimala kakva je bila gospođa.Lijepa, nešto iznad tridesete, punih nogu, prerano obudovjela , a dupe je imala kao kobila.Takva bi je čovjek odmah poželio ,kad se ne bi bojao svih onih ceremonija u vezi s krštenjem šeste božije zapovjesti.Išla je posvijetu tako ozbiljnog i strogog lica, da bi odbila svakog ženskara koji ne bi namjeravao s njom izgubiti mnogo vremena i truda.
Vrag bapski, je utvrdio da je Krist u mlađim godinama vjerojatno bio ovakav kakav sam ja.
Morao sam gledati raspelo na zidu, na kojem je razapeti bio uistinu lijepa stasa, malo sam takvih vidio u svijetu.Pri tome- usporedbe radi- opipavala je moj stas, svukla mi kaput i razvezala kravatu, vjerojatno zato što u Kristovo doba Jude nisu nosile kravate.Košulju mi je raskopčala zbog vrućine.A poljubila me u usta zbog sve veće sličnosti između mene i njzina uzora.Mirno sam je uhvatio za stražnjicu, ali mi je polako odgurnula ruku.
"Hoćemo li se fukati?", upitao sam sasvim poslovno.Začepila mi je usta i šaputala na uho:
Bez takvih riječi ,dragi moj.Moraš biti dobar.Obećaj da ćeš biti dobar!
Nije čekala odgovor.Milovala me pod košuljom i dlan mi uvukla za pojas, a uz to sve vrijeme brbljala svete legende.Izula mi je cipele i čarape, jer je, navodno ,htjela usporediti noge, svukla mi je košulju majicu ni hlače – pa me ogrnula stolnjakom živih boja.
Vjerovatno sam bio vrlo smiješan dok sam ondje sjedio u kratkim gaćama, ogrnut stolnjakom, a ona govorila kao kiša i uporno gurala moje ruke od sebe, što nije utjecalo na njezino pripovijedanje.Kad je stigla dotle kako Hrista javno svlače, rekla je ...pred muškarcima i ženama!
Bila je sva zajapurena, nastavila je: ...kako je trpio, kad je bio onako sramežljiv...da su ga žene gledale sasvim gologs,...da se sve vidjelo ... sve,sve...i ono...sve ,sve...Kako za sramežljivačovjeka nema veće muke nego pokazati sve.I da i mi moramo trpjeti za njega.... I tako se, dašćući od uzbuđenja, svukla gola, zadržala je samo natikače s visokim potpeticama....Dakako, pri tome nije ni za trenutak zašutjela... Povukla je i meni gaćice niz noge, a pri tome se pretvarala kao da ne gleda moga divljaka, koji je digao glavu.Nislio sam – neka,napokon smo stigli. Ma kakvi!
Onda je Krist bičevan. A imi moramo trpjeti u njegovo ime. Pružila mi je platneni bič za pse( iako u kući nisu imali psa) i zategla dupe , usputglasno moleći.
Prilijepio sam joj jednu vruću na lijepo oblikovanu dvostruku polikuglu – a tada sam opazio da po leđima i po riti iam jedva vidljive ružičaste pruge od biča.
Postao sam znatiželjan ima li nekoga kome se pušta ili to čini sama.Predao sam joj bič i rekao: Hajde se sama! U početku se branila, a bila je gotovou histeričnom grču od očekivanja, suze su joj počele teći po licu, nazvala me kukavicom, čak mi je i antikrist rekla, ali onda je dohvatila bič – i da vidite kako čovjek može biti nemilosrdan prema sebi!Molila je jako glasno. Predala mi se na podu, ona je glasno molila litanije (smiluj nam se, moli za nas, i sve redom, pa " mi se jadnici tebi utičemo" , a ja sam glasno psovao i prostačio, nije čula kad sam je uvjeravao kakva je kurva fariuejska.Što sam više psovao, to življe je mrdala poda mnom – pa sam se dosjetio da joj psovke i prostote uzrokuju sličan sladak bol kao ono maloprije bič.Bio sam dakle , iskorišten do kraja.
Najzad je ustala i odnijela haljinu u kupaonicu, a ja sam se obukao u kuhinji.Kad se vratila, bila je počešljana i opet dostojanstvena gospođa, koja mi se obraćala sa vi i ubrzo spomenila da je već kasno.
Rijetko mi se koja žena ogadi – ali ova mi se jest.Prije svega, bio sam premlad za tako teške kušnje. Uz to sam već vrlo rano počeo prezirati farizeje – bogzna nisam li u njima možda nagonski osjetio svoje ljute protivnike u budućnosti?
Kod vrata me uljudno zamolila kadaću doći radi sljedeće instrukcije.
" Imaš perfektnu guzicu", rekao sam joj na rastanku, " ali bolje bi bilo da Krista pri kurvanju ostaviš na miru". Samo su joj oči suzile, i zatvorila je vrata za mnom"

"Jakob L."
V.Z.

bravar92

"cogito ergo sum"...

Sve redje mislim...
Da li to znaci da nestajem ?

Mada... ako cemo dekartovski...
pocinjem da sumnjam, a dok sumnjam opet mislim i...
tako stalno... u krug...
kroz neprekidnu smenu godisnjih doba...
dok ne sakupim snagu da nestanem skroz...

"Ako ideš u krug, možda imaš šansu da stigneš negde.
Tako je bolje,
Kendra je isuviše jednostavan. Njegove misli su adekvatne njegovim rečenicama, to nije postignuta ravnoteža, namerno, ne. To samo odražava njegove mogućnosti..
Sve izvan toga je nestvarno i izvan realnosti.
Kako da mu objasnim da greši?
Trebalo je da započne razgovor sa mnom, pa da mu uzvratim. Ja neću prvi.
Imam dosta razloga za to: nosi prugasto odelo, stvarnost mu je sasvim prihvatljiva i već priča s nekim. To su tri razloga, četvrti je to što ne volim prvi da postavljam pitanja.
Mogu da klimnem glavom prvi, to je u redu, često radim tako sa ljudima s kojima nemam šta da pričam.
Klimanje glavom pokazuje kako mi je sve jasno.
Ako posle toga postavim pitanje, ljudi će biti u nedoumici.
Naravno da sam klimao glavom i kada mi ništa nije bilo jasno, to su retki trenuci, ali, ipak ih je bilo."
"Metro"
Mika Oklop

[i]"OG(LED) O LEDU


Sve je već led. I misao o ledu kao transcedenci.
I kadionica na grobu, i tamnjan, i venci.

I zeba (ozebla), sletela na krst, sledila se u trenu:
prhnula, jednostavno, u svoju ptičju vaseljenu.

I sećanje na tebe, sledilo se:
postalo malo, malecko, manje od kapi rose.

I daždev, onaj naš, sa strašnim piskom, sledio se.
Sledile se pčele, stršljen hrabri, ose.

I naša bela kuća pred kojom krava pase.
I zvezda Danica iznad naše kuće sledila se.

Sleđen je vinograd, vino, u vinu zapečaćeni snovi.
I poezija je leda dopanula. I psalmi Davidovi.

Misao moja neporecivo mi ne da
da vidim išta drugo osim sveopšteg leda.

Tvorče, luđačka silo, genijalna euforijo!
I ti si led. I led je sve što si stvorio."





"Jeste dođu meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ćeš ti kao stara kučka
skapati jednom posle dobrog ručka

Jeste pošašave kadkad moji damari
jeste spopadnu me užasi i darmari
al
ti si za mene pročitana knjiga
i ko te sad čita baš je mene briga

Jeste mnogi pamte moje pijane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka

Jeste mene će anđeli od prakse
po nalogu zvezda zauvek da uhapse
al
tvoje srce biva sve lihtije
i život ti se menja u pihtije

Jeste jesam širio laži kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al
kao i uvek kad god sam to hteo
čim je svanulo ja sam oživeo

Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom
poručujem trista čajeva sa rumom
al to je samo slučajno (onako)
jeste
to je zato da ne bih zaplako

I moram ti reći već šenulim umom
dobra stvar ti čajevi sa rumom
još
da si ti tu
zveri
moja
davna
bila bi to čajanka
nepojmljiva
slavna!"


"Na pusto, Dunavo,
Odbačen,
ko gaće:
ribar riđe brade zadoji me pivom!
Taj svet što se rađa,
jednog dana,
znaće
rane koje otkrih
na tom starcu živom.

Riba avanturu završi na žaru.
Ko čovek.
Ko čovek.
Slavan po svojoj gladi.
Bela Ruska lađa uz tugu prastaru,
tegli iz Mađarske benzinske buradi.

Miriše starac na konja, na cvet.
Kutlačom pomaže vatri da čorbu skuva.
Tu se skrasio da okonča let.
O, starče,
neka te šakal iz Kenije cuva!
A bog nek ti kupuje cigare i brašno.
I sapun.
I tamjan.
I mrtvački veš.
Genijalni starče! – biće, proričem, strašno,
kad isus
s neba
siđe
da uzme
tvoj leš.

Neka ti sunce besplatno pere i kuva.
Slavuj nek ti peva umesto gramofona.
Vetar sa severa kroz oči nam duva,
kroz lobanju ko kroz vagon iz Londona.

Koristi nesreću ko čaj, ko energiju.
Prohujali život kao ribarsku mrežu
Tugu kao duvan, voće i rakiju.
Smrt iskoristi kao ravnotežu.
Zar se ne bojimo toga?
Iz beskrajnog beskraja,
nedokučivo, neuhvatljivo,
nešto, oko nas se spaja.
Nasmeši se, ispi čašu vina.
Daj ruku nekoj ruci,
i još jednu suzu našoj muci.
I zadnji drhtaj.
I zadnji osmeh.
I jedan tren vremena
se spaja sa nedokučivim
plavetnilom beskraja.
Nedokučivo plavo,
neuhvatljivo nešto,
iznad naših glava.
Ja drhtim, ja se tresem,
ja neću još bola, još smeha,
i još jedan stisak ruke.
Jedan je uveli listak
pao, nestao.
A sve je zeleno,
i ponovo buja,
i teče reka, i pesma slavuja.
Zadnji delić mog vremena
je prošao!
Ja drhtim, ja se smešim.
Beskrajno plavetnilo
sa mnom se spaja.
Još jedan život je nestao!

A gitara svira,

a gitara svira! ...





Brana P.

g.radicevic

"Na početku... pre nego što je početak počeo, mnogo pre toga, kada je svemir smatran samo snom ludog čoveka... postojao je samo Devojčin glas. Niko nije mogao da čuje Glas jer niko nije postojao. Trebalo je da se pojavi neki čovek, neko, ko će prvo otkriti svemir. Kada je najzad taj dan došao, kada je Devojčin Glas postao umoran od dozivanja, Jedan Čovek ga je čuo... To je bilo na samom početku. Išao je prema glasu, mada nije znao kome taj glas pripada, nije znao ni da postoji Devojka, neko ko se razlikovao od njega... I Čovek i Glas su se podjednako umarali. Niko ne zna koliko je godina moralo da prođe, dok se Jedan Čovek i Devojčin Glas nisu susreli. "

M.O.
CA Blues

bravar92

:)))
uh!

KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ

"Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
lepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sene
i obrisi naših figura.

S nogama sediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno - na svetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dete.

Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odveć tužan,
a reč naivna, umiljata.

Reč "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo ću ime naći lako,
za te ću sav svet preimenovat,
samo ako ti želiš tako.

Možda će čujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoči
i tvog srca bogatstvo sjajno?
Zašto li tugom mutiš oči? "

Boris Pasternak

bravar92

GR :)))
Samo malo, mrvu jednu... stih jedan... ali meni jako vredan:)))

"Knjigo moja sviju snova, evo roba!
Oko duše, zoro dana, boje zraka,
Ja sam tebe pronašao do svog groba
Da te gledam, da te volim iz svog mraka.

I dok stara ponoć nosi moje dane,
I dok lanac muka steže i okiva,
Bol, padanja i potresi da sarane -
Moja glava na tvom krilu nek počiva.

I dok dubi verna slutnja strah jezivi
I jedna pesma dok je još krik sova,
Moje srce, jadno srce, neka živi,
Nek još kuca, knjigo moja sviju snova.

Čelom mojim i danas je splet od bora.
Al' su oči ožarene uvek tobom;
Ti si izvor i slobode i odmora,
Izmirenje sa pustinjom i sa grobom.

Knjigo moja sviju snova, evo roba!
Oko duše, zoro dana, boje zraka,
Ja sam tebe pronašao do svog groba
Da te gledam, da te volim iz svog mraka.

Ti nikada možda nisi znala da je
Tvoja mladost meni život, moja snaga,
Što obilno pruža meni zagrljaje,
I zaborav i pijanstva tako draga.

Da li ti je kadgod na um mis'o pala,
Bujnu kosu kada prgavo sama splećeš,
Kad u vrtu berež ružu što je cvala,
Ružu bereš i na grudi svoje mećeš,

Kad haljinu svoju držiš s puno pošte,
I ti prsti, i te ruke - da l' si znala,
Kol'ku radost meni nose i milošte -
Da li ti je kadgod na um mis'o pala?

I dok imam ruke, grudi, usne tvoje,
I te oči pune sreće i neznanja,
Ja osećam kako diše leto moje
I moj suton u kome se toplo sanja.

Nebo mi je tvoja ljubav, tvoja soba,
Bera mi je tvoje lice bez oblaka -
Knjigo moja sviju snova, evo roba,
Da te grli, da te voli iz svog mraka."

Dis

Jelena Pavlović

"neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.

a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.

neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
odi vode."

elvir_music

Da li znaš koliko si nedostajala ...

elvir_music

"Tajanstva

Bukom te vreve i sredine tijesne
ja uho pružam za glasove tajne
i donose mi utjehe beskrajne,
ponavljaju mi pjesme urnebesne.

Uhodim kako moje misli bijesne
teku u gorke suze živodajne,
i slutim uru gdje će strašne tajne
gromadom crnom zgnječit noći nesne.

- Ko sam i što sam, što ću, koga volim, što tražim, kuda idem, za čim lutam? –
Uzalud nebo za odgovor molim,

uplašen sobom svoje suze gutam;
tajanstvo stvari i života zebe,
ne poznajem ništa, a najmanje sebe."

Tajanstva

II

I tako, neke noći, usred druma
preteku jezik, neke riječi kobne,
strah me je od njih, i strah me je zlobne
pomisli da sam, možda siš'o s uma.

Čemu sva borba, čemu bolna gluma?
Znam da su moje sânje sitne, drobne,
da neće smijenit sudbine zlokobne,
i da ću ići, ići do svog huma.

– Ljubljena ženo, 'ko si ti da jesi,
ludačku ljubav suvišno je kriti,
al' ja sam sitan za sjaj što te resi,

pa makar jesam ono što ću biti. –
Ljubljena ženo, silna ljubav mrvi,
i ja sam zadnji, makar bio prvi."

Tin