Ljubomora ....

je osobina koja je po meni najjgora ....

U životu sam se trudila da nikad ne budem ljubomorna....  Možda jesam malo zavidna,ali ljubomorna ne.... Reći ćete da je zavidnost gori greh od ljubomore - možda.... Možda i jeste.... Mada,nisam nikad zavidna u negativnom smislu....

Kako objasniti u najjlakšem primeru ??? Pa ovako.... Moja drugarica (jedna od nekoliko koliko imam) je uspešna...Radi u nekoj državnoj firmi (iako meni priča kako radi kod privatnika koji je izrabljuje).... Radi kao glavna sekretarica (iako meni priča kako je šef projekata za enterijer).... Odavno se nešto posebno ne družimo,vidimo se s vremena na vreme....Živimo u istoj ulici - pa se i vidimo,ko zna kada bi se stvarno i videle,da nismo blizu..... Moja sestra živi u istom ulazu u kojem ona živi(od sestre znam podatke u zagradama).... Udata je neko vreme,ima devojčicu od 10-tak godina.... Muža joj nikad nisam upoznala,brata jesam,ali ne sećam se kako izgleda (neke ljude jednostavno ne zapamtim).... Njena devojčica mi se do skora javljala,znala da kaže - Ćao...Od skora ni to....Ali,dobro - nije mi toliko to ni važno.... Da ne govorim kako me stalno laže da ćamo ići na kafu,da ćemo izaći,da ovo,da ono....  Nikad ništa.Uvek pod izgovorom da nema vremena...Što možda jeste,možda nije istina....  Ne ulazim u to....

Zavidna sam jer je se udala mlada,jer je rodila dete,jer ima dobar posao,jer vozi kola,jer je u kompjuterima bolja od mene.... Ne želim da joj se nešto loše desi,drago mi je da sve to ona ima....I da je uspešna i da je sve kako treba (Hvala Bogu).... Samo što i ja želim to.... Ali,mi ne ide.... Iako se trudim (na svim poljima) - negde i previše,negde i premalo.... Ali,zaista se trudim i zaista želim.... I nekad mi bude krivo što ne uspevam.... Nije mi krivo što ona uspeva - već - što meni ne ide.... 

Nisam osoba koja lako prihvata tuđu pomoć i nikad sama ne bi tražila da mi neko za nešto pomogne.... Da mi nađe posao,da mi nađe dečka ili nešto slično....Ali,volela bi ponekad da čujem tu pažnju.... Tu želju da neko pomogne...Da misli na mene....I ne mora od toga biti ništa.... Ne moram naći posao - ali,eto samo da znam da joj je stalo.... I da me ne laže više.... Reci tako kako je - ja te volim i drugarica sam ti - voleću te ,bez obzira na sve .... Ali,istina mi je draža....

Post jeste o ljubomori.... Ja ne mogu da shvatim zašto su ljudi ljubomorni na mene.... Nemam ništa,osim dugog jezika,otvorenog stava,poštenja i čestitosti.... Umem da budem zajebana,gruba,mnogi me ne vole - zbog tog.... Direktna sam,otvorena,što moj otac kaže - bacam luk u oči....  Umem da budem neprijatna i nezgodna do bola.... Al,pravedna i istinoljubiva...  I priznajem svoje mane i greške.... Kad preteram i znam da sam pogrešila ne libim se da se izvinem.... Jer mislim da svi greše,a samo iskreni ljudi mogu da shvate svoju grešku,da se iskreno izvinu i da pokušaju da promene nešto  ... Ne kažem da uvek zaslužujem da mi se oprosti - ima stvari koje se ne opraštaju - i to razumem.... Samo - želim da znam to... Ne volim da mi se jebeno ćuti i da me neko kulira.... Ako imaš problem - reci mi,ako sam napravila sranje,a da ga nisam svesna - reci mi,ako jebeno nećeš da budemo u kontaktu - reci mi.... Ako neko može da shvati i razume - mogu ja.... Ne ćuti mi kao pička i ne kuliraj me,dokle misliš da možeš da me kuliraš - a kad ti zatrebam - zoveš i očekuješ da se ja odmah nacrtam tu.... 

I,kad ste još ponešto saznali o meni - hajde recite mi - ko ima i potrebe i razloga da bude ikada ljubomoran na stvorenje kao što sam ja !!!