Pivo za jednakije

U kom kaficu?

ovakve stvari dizu pritisak!!!
mamu joj njenu ....%#@^#($&&$*

istrajte i budite uporni. moje srce je uz vas


za neke ljude batina je iz raja izasla. ograniceni, poluretardiran, self-centered people...ohhhh...nema pravde na ovom svetu..i svako od nas mora da se guzi za mesto pod suncem. samo nemojte se pokolebati, ne uzimajte im za zlo, niti dozivljavajte licno jer ti ljudi NE ZNAJU....i budite uporni. naucice.

...izrazi “diskriminacija” i “diskriminatorsko postupanje” označavaju svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom;

Povreda načela jednakih prava i obaveza

Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji:
1.ako se diskriminisanom isključivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti ili razloga u vezi sa njom neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi;
2.ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, i
3.ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Jasno je da ljude treba edukovati o ovim i sličnim stvarima, vezano za sve vrste diskriminacije i to što više preko medija jer je to čini mi se najefikasniji način. JEDNAKE MOGUĆNOSTI ZA SVE zagarantovane su i Ustavom samo sve to treba sprovesti u delo. Na žalost, stvari se neće promeniti preko noći, ali ostaje nada da će se desiti u bliskoj budućnosti.

Elem ja sam U Majami Bicu i cesto sam u diskotekama, po opisu posla. Ne samo diskoteka, svaka radnja, ustanova, bioskop, skola,... je prilagodjena u potpunosti da ne otezava zivot hendikepiranim osobama.

Dakle subota vece, najposecenija diskoteka u gradu, guzva kao za opkladu, dva tipa sa kolicima sede za svojim stolom i piju pice sa drustvom. Kad god se krecu kroz guzvu, obezbedjenje im pravi koridor, kao sto politicarima to radi obezbedjenje. Civilizacija!

Samo jedna preporuka?

Ili još nisu stigle?

Gorane i ostali iz USH - dobrodošli na blog.

Pošto pretpostavljam da je poenta pisanja bloga dvosmernost, tj. komentari, evo prilažem svoj. Neće baš biti u superlativima - molim vas, nemojte to smatrati obeshrabrujućim ili zlonamernim - radim ovo u uverenju da će vam ovaj komentar biti korisniji nego neiskreno tapšanje po ramenu.

Čitajući tekst, imao sam neprijatan osećaj inkongruencije teksta, da iskoristim malo blažu reč od reči "kontradiktornost". Da se razumemo, počevši da čitam tekst, nisam odmah znao šta je USH, što je uticalo na razumevanje cele stvari.

Prva rečenica je bila da se u Kraljevu desila diskriminacija. Kad sam je pročitao, počeo sam da se psihički pripremam za nešto gnusno. Druga rečenica - da to u Srbiji nije ništa neobično, zvučala mi je malkice generališuće, ali pošto takvih generalizacija ovde na blogu ima dosta, pretrčao sam preko nje, pokušavajući da nađem šta se to ružno desilo. Kad sam došao do toga (popio, platio, "zamoljen", pitao sam se u čemu je problem - prvo što mi je palo na pamet je bilo da je piva bilo malo više, pa je čovek zamoljen da ode jer je bio pijan. Slovenska antiteza koja je sledila je nabila dodatnu tenziju i onda se odjednom iz ničega stvoriše kolica. Iza toga je krenula paljba u kojoj sam pokušao da se snađem da li pisac mrzi ljude sa hendikepom, da li je on pio to pivo, ili šta je već u pitanju.

Onda nova kontraverza - ono što je na početku obeleženo, na neki način, kao izuzetak (zbog koga se piše ovaj blog), prekvalifikovano je u nešto što se dešava svakodnevno. Pa sledeće iznenađenje - zbog toga što se dešava svakodnevno, čovek je napravio konferenciju za štampu. Pa onda informacija da zakona ima, a onda iza toga informacija da zakona nema. Onda odjednom istrčaše na teren homoseksualci koji ne mogu da daju krv, Romi koji idu u specijalne škole...

Gorane, ja shvatam da je iza ovoga teksta frustracija svakodnevnim problemima koji ljudi sa hendikepom doživljavaju. Ali ovakav tekst zaista, uz najbolju volju, ništa ne pomaže, samo zbunjuje, najblaže rečeno.

Ja sam siguran da je život gorak onima koji su vezani za kolica - bez obzira da li su paraplegičari, ili bebe i njihovi roditelji. Forsiranje zgrade bez lifta, ili sa ulaznim stepenicama, a bez "rampi", trotoara zakrčenih kolima, autobusa koji nisu niskopodni, restorana i uopšte javnih prostora koji su napravljeni samo za hodajuće, kao i pomenuto nerazumevanje i bezosećajnost sugrađana, sve to stvara frustraciju i osećaj odbačenosti od društva. Računam da ovo razumem, posebno posle nekolicine godina provedenih u Danskoj, u kojoj su razvijenost mera dostupnosti (ili kako se već prevodi accessibility u ovom kontekstu) i svesti o ovim problemima jedne od najvećih u Evropi. Takođe, moja supruga već godinama radi na biomedicinskim istraživanjima, uključujući i ona koja se tiču podizanja kvaliteta života osoba sa povredama kičmene moždine. Znači smatram sebe "nešto" iznad srpskog "proseka" po pitanju informisanosti. Ali posle ovog teksta mi je trebalo par minuta da povratim veru u vašu organizaciju kao korisnog činioca u prevazilaženju ovih problema.

Jasno mi je da vi želite da promenite stvari. Ali ovaj "aktivistički" pristup, na ovaj način izveden, ništa ne pomaže, bar tako meni izgleda. Shvatam da je ovo blog, ali ipak - prvi tekst... očekivao bih da se prvo predstavite, a onda da nas smlatite statistikama, poređenjima sa razvijenim zemljama a onda i okolnim zemljama, sa brojem osoba sa posebnim potrebama, sa njihovim prioritetima (recimo, profesor Dejan Popović mi je u nekoliko rečenica razbio trivijalnu predrasudu da je na prvom mestu želja paraplegičara da ponovo hodaju; koliko se sećam, hodanje je bilo tek na četvrtom mestu, a na prvim mestima je bilo potomstvo i... da ostavim to ipak vama).

Hvala što ste sa nama i želim vam da efikasnije iskoristite ovaj novi komunikacioni kanal. A pivo ćemo piti negde, kad se vidimo uživo.

Dobrodošao na blog i hvala na sjajnom tekstu!
Čitajući komentare, upravo mi je pala na pamet vest da će svaki poslanik dobiti po laptop, koji mu inače uopšte ne treba. Eto kako mazimo poslanike, siročad jednu, a kad će nekom pasti na pamet da recimo baš invalidima, koji su često vezani za svoj dom, pokloni kompjutere i priključke na internet? Verovatno nikada, gde su oni u odnosu na poslanike... E...