Brale...

Eh, vraćam se noćas iz Zrenjanina...Bio poslom, lepo sam se proveo...Bio sa prijateljem, sreli još neke drage ljude, obavio posao...Dan potpuno ispunjen.Na kraju, Zoki i ja bili u Ečkoj, u kafani uz put,  na srnetini.Pili lepi roze iz podruma Aleksandrović. Na žalost samo jednu bocu....Zoki nije dao da naručimo drugu..Vozio i izvlačio se na odgovornost.Rekao, uzmi ti, ali ja neću više ni kapi. Kakvog je smisla imala druga boca ako piješ sam. I nisam hteo. Naručio baklave za kraj. A i sad mislim da smo trebali popiti još jednu bocu rozea.. Ali to mogu sutra reći Zokiju. U ostalom, i sutra ćemo u Zrenjanin.Možemo popraviti.

I kad smo bili pred Beogradom, negde oko Kovilova,pre Borče, a poswle PKB-a, zvoni mi mobilni...Pogledah u polumraku onako svezan.Ne volim to, ali šta ću, poštujem zakon. Učinilo mi se da me zove sin koji je jutros u četiri, poslom otputovao u Mali Lošinj, na neki skup o regionalnoj bezbednosti. Rekoh, očinski pre nego me iko išta upitao...

- Đe si sine....

- Koji ti je kurac....Nikola je i "kolko" znam ja sam ti brat a ne sin...

- Izvini, Marko ima broj jako sličan tvome..Mislio sam da je on...

- Nije Marko, ja sam...Đe se trenutno nalaziš...

- Putujem...Dolazim kući za manje od pola sata...

- Ok..oću da te vidim...Ajde prije nego odeš kući i prije nego te vidi i onemogući snaja, dođi kod mene...Važno je...

- Kad je tako brale, dolazim pa da je sto poslova..

- E, važno je, dođi, ne zajebavam se...

Nisam znao zašto me zove moj brat. On me nikada ne zove a da ne postoji neki jak i jasan razlog.

Ostavio me Zoki na Lionu, u Rakićevoj, pred zgradom gde moj burazer živi. Idem, rekao je,- ti i tako od njega ne možeš za kratko vrijeme...Vidimo se sutra, kad se ispričate...I pozdravi ga...

Uđoh kod brata. Otvorio mi on lično. Jedini dokon i kod kuće.To se događa samo tada, kad je sam. Sva ostala čeljad na poslu.Da su kod kuće, otvorili bi ili Nada ili Vlado. Brale bi me dočeko sjedeći ledeno miran. I tek kad bih ušao, video bih ono što neuspešnmo krije. Da mu je drago..da mu je to draže od bilo čega...Znam čoveka...

- E, tako živi pravi "čoek". Cijelu familiju uputi na posao, a on uživa i gleda kako Srbija tuče Ruse...zadirkujem ga u startu i ne znam tačno je li baš previše radostan što smo dobili Ruse u košraci. Putinova slika stajala je u predsoblju direktno nasuprot vrata koja mi je otvorio. Ogromnih, nepristojnih dimenzija. Verujem veća nego u Kremlju.Velika, da bog sačuva.

- Jebeš to..treba druge da bijemo...Kad bi kako mogli Hrvate ili Turke Bilo bi puno slađe..Nego, uđi da se ispričamo..

Uđem, sjedošmo, i on izvadi vino koje sam mu ja iz Dalmacije donio prije desetak, petnaest dana, Pun bokal..A vidim da je dumijana nedirnuta. Jest pletena rakitom, ali vidim po načinu kako je drži.

- Još imaš to....pitam ga..

- Imam, nisam ga ni dotakao...Imam još za pet ljudi.Ne dolaziš, a sa kim drugim ja ovo mogu piti?

Oćutah ovu bratovu primjedbu koja je više ličila na stršljenov ubod nego na šta drugo.Bila je zamjerka prije nego nešto drugo..Gledam ga. Ozbiljan je i nekako odlučan.

- Šta te muči, rekoh...

- Ha....ništa...veli...i na licu mu se javi nešto slično smješku...

Vidim nije loše, vidim da me ne zove za nešto što njemu ne treba..ili nešto gde ćemo se parničiti.

- Šta je - opet ću ja...

Gleda me i već mu je osmeh osrednji...i tako smešeći se pilji u mene...

- Šta je, ne zajebavaj..što si me zvao...

I dalje se smeši samo šta mu osmeh polako klizi i nestaje, ali hvata čašu i kaže..

- Ajde da nazdravimo...Tako je najbolje početi..

- Ajde, zdrav, nego nemam pojma što me zoveš, đe je zapelo?

- More mi se brale...Mogu te zvati kad oću..zato imam, brata.Aj ne dođi kad te zovnem.. E vidi ćio sam te nešto pitati, nešto što me brine...

- Pitaj, rekoh, ne znajući šta će...

- Kad je onaj "pedera bal"...

- Dvadesetoga, rekoh, ali što to mene pitaš...

- A koga ću...u tom slučaju si mi samo ti briga...

- Što ja, rekoh...

- Zato što si lud, i što znam da mi ne kažeš, da ćeš ti ići na to sranje...

- Oću, pogodio si...

- Pa zna sam i zato sam te zva...

- E, zato, pa njesam ja dijete...šta oćeš...

- Oću da idem stobom...

- Ti, pa kud ti tamo, ne seri...

- Ja, ja...zbog tebe...

- Što zbog mene...

- Da te branim..

- Što mene da braniš, ko će mene napasti..Nisam gej, a neću se šareno obući...Pa nijesam ni jučešnji..Znaš da ja sebe znam braniti...

- E, jebi ti to..Biće gusto..

- Kako gusto, pravim se nevješt...

- Lijepo brale...Bar desetak budalaša iz kraja đe ja živim najavilo je meni da će tamo ići, naoštreni da biju pedere..

- Kakve to veze ima samnom...

- Nikave, ali j ti ćeš biti na onoj strani, braniti tu bagru..i ja bih volio da budem uz tebe...

- Tiii..pa šta će ti reći ovi tvoji ratnici ako te vide..i što ti kad misliš da su bagra..

- Jebe me se...ja brinem za tebe..Meni neće biti ništa...Nego vidi, nabavio sam dvije bejzbol palice...jedna tebi, jedna meni...kad ih uzmemo i okrenemo jedan drugome leđa ne može nam ništa NATO pakt..

- Pa neće nas tamo dirati NATO pakt....ja bi se više bojao "navijača" i ekipe koja obožava tvoga Putina...boja bi se i ovih šta ti za njih glasaš..

- Ne seri...Tamo bez mene ne idi..A ja nosim priručna sredstva zbog mogućnosti lakšega dijaloga...

To je moj posa..Ti podržavaš pedere i lezbejke, a ja tebe..pošteno...

- Čekaj brale, ti mene zezaš..Ti ćeš dakle ići samnom da podržiš pederbal...

- Ne, ja ću tamo ići da pazim na tebe..Nemam sto braće..Dužan sam to..Šta bi rekla mater da se vratiš sa modricama, a ja sjedio kod kuće...Ne..idem stobom pa šta mi bog da..Neće to biti prvo sranje u koje sam zbog tebe upao..Šlus, više ni jedne u kontru....

- Ništa nisi dužan..Meni tamo ne trebaš, a znam da nećeš doći da to ometaš...To je meni dosta...

- Ti si stvarno pederčina...Pa ja hoću da to podržim, a ne znam kako bih ti drukčije kazao. Hoću da me tamo vodiš. I hoću da imamo nešto u ruci ako bude potrebno...

- E, svaka ti čast...Možeš samnom, brale...ali te molim da ništa ne nosiš...

- E, dobro..neću ako se u međuvremenu ne predomislim oko nošenja..Nije to tvoja briga..Eto me kod tebe ujutro na kafu, a onda idem zajedno na Trg...Važi..

- Važi..

- I ne pričaj ovo nikome..

- Neću, samo ću napisati blog, a to i tako ne čita niko od tvojih...To čitaju ovi što hoćeš da ih podržiš.

- Peeederčinooooo....aj živio... I napišeš li i jednu riješ...ponijeću dvije palice...

I smejao se moj brat. Znasm ga. Ne voli one što prete. Ne voli ni gej priču, ali znam, zvao me je što stvarno želi da pomogne ugroženoj grupi. Video je to...I teškom mukom je ono što oseća saopštio meni. A jedino predamnom nema tajni. Baš tako je kazao "sto puta"...

I otišao sam kući ponosan na brata...Baš...