Get Stupid

AleXandar Lambros

Nije mi običaj da bistrim dnevno-političke teme. Prosto, nema se šta reći. Muk je jedini mogući komentar. Hiperinflacija besmisla učinila je da svaka reakcija bude tek samo tužan jauk ugnjetenih koji zamire i pre nego se otme. Lišen svake oštrice i težine i mogućnosti bilo kakve relevantnosti, može da posvedoči samo o bezizlaznosti situacije. Ne pomaže ni ležanje po prugama, ni samosakaćenje, ni to što su Srbi sami sebe osudili na kolektivno samoubistvo odlukom da se više ne razmnožavaju. Kapsulirajte se u sopstveni svet, to je sve što možete da uradite, ovde je očajanje metastaziralo toliko da sve vonja na trulež i smrt. Kao i reke nam po kojima se belasaju prevrnuta telesa crknute ribe a priobalna flora se guši u nanosima plastike i smeća.

Doduše, na TV-u stvari izgledaju dosta bolje. Na nacionalnom servisu rekordne gluposti spikeri koji se upiru da zvuče ubedljivo onoliko koliko je to moguće (uzgred, za harač koji skupljaju mislim da je stvar elementarne pristojnosti da konačno nabave valjanog stilistu! Karnerići, volančići, tufnice, mislim stvarno ....) i tonom optimizma bez pokrića pročitaju sve same fine vesti. Žetva ovde, berba onde, setva u jeku, zasadi u toku, oživljavanje turizma ovde, doniran kombi onde, tu i tamo izveze se po koja metla ili stolica, zakrpi po koja rupa na putu i tako, da je sjajno nije ali nije ni tako loše, ne treba biti nerealan.

Upicanjeni predsednik će glasom lažne autoritativnosti i tobožnje zabrinutosti, odglumljenim tako loše da je neprijatno gledati, s vremena na vreme održati slovo o neophodnosti ovoga i onoga, principijelnosti ovoga i onoga i lično se zauzeti za kakva god da vas nevolja u datom trenutku muči. Premijer će tu i tamo pročitati kakav prigodan govor (na nivou dramske sekcije za četvrti razred osnovne) obično povodom kakve bitke gde smo izginuli ko žuti, što je, razume se, dokaz da smo obezbedili mesto u Evropi još iha otkad, treba se još samo malo usaglasiti, dosadni su, šta ćeš, ali eto mora se, i čim se usaglasimo odma ima da apliciramo. A možda i pre tog roka.

Ministri će, svaki u svom resoru, obići već neku čuku i najaviti nove investicije i otvaranje novih 12 do 15 radnih mesta, te zakone u pripremi i proceduri, sve po ubrzanom postupku, reforme su to ... A gde su reforme tu su eksperti i agencije, izrada plana za izradu plana, akcioni za operativni, operativni za izvršni, trogodišnji za petogodišnji ... Problema ima, ali, u to možete biti sigurni, svi su mapirani, kako se to ekspertski kaže, i vlada je oformila agenciju koja će da ih reši.

Borba protiv kriminala skoro da je pri kraju, malo malo pa se privede neki profesor koji je iznudio 15 evra od đaka, i, naravski, neće se stati dok se ne pohapse svi kriminalci, niko neće ostati zaštićen pred zakonom. Investicije čekaju, dok se smislimo koga ćemo pustiti da uloži milijarde, kao ozbiljna država ne možemo da pustimo baš svaku šušumigu kojoj padne na pamet da ulaže. A zainteresovan je i Bil Gejts, lepo mu rekosmo da pripremi dokumentaciju pa ćemo da vidimo.

I, čemu taj pesimizam? Potencijalni su brojni, treba raditi na njihovom aktiviranju. Lista šta bi sve mogli kad bi hteli, praktično je beskonačna. Moglo bi se čak i od Beograda do Novog Sada za sedam minuta. Ali, ne. Vama je draže da kukumavčite, tražite da vam se uplati penziono, isplate plate iz 2004., da se ispitaju afere i ponište tenderi, stignete na rendgen pre nego umrete. E, pa, ko vam kriv.

Ali, TV rekordne gluposti, uvek ima lepih vesti. Kako ružno obučeni spikeri imaju običaj da kažu, lepe vesti stižu nam iz Leskovca - "Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, uručio je učenici iz Leskovca, Mariji Dimitrijević, milioniti biometrijski pasoš".

Wow. News indeed! E, sad istu ovu vest zamislite na, recimo, nemačkoj nacionalnoj televiziji. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke uručio je milioniti biometrijski pasoš učenici Helgi Šauc iz Dortmunda. Helga će sa svojim novim pasošem otići sa školom na ekskurziju u Varšavu. Ako dobije vizu.

Rekordni jad.