Njeno Veličanstvo: Reč

(Reč i More su isti.. )  

Ovladati rečima mogu samo istinski majstori,  oni sto izgovore, napisu malo, a kazu tako mnogo..Ili ne ovladati... (zashto knjige lazhu o svojoj velichini ? poneka tvrdi da ima pet stotina strana, a lazhe, jedva da ima deset.. dok ponekad, tomovi stanu u samo par strana) 

Razumeti Reč. Jer ona nije samo ono shto jeste svojim postojanjem. Sxvatiti izgovorenu i prochitanu reč je  podjednako vazhno.

Reč nije identifikovana sa bichem, ona u  odsustvu bicha obavlja njegove funkcije: ja kazhem "sunce" i reč svetli, ja kazhem "golub" i reč leti..

drzim te za reč. povuci reč. reč visi u vazduhu. bujica reči. bez reči. nedorečen. zhiva reč. igra reči.reči mrzhnje. reči ljubavi. reč po reč. uteshna reč. nadahnuta reč. u pochetku beshe reč. dati reč. pogaziti reč. prejaka reč koja ubije (Branka). nezhna reč. reč koja za srce ujeda. topla reč. rečiti trenutak. reč istine, lazhna reč, kljucna reč. neizgovorena reč.. (kao ona iz Shniclerove "novele o snu".. a usne tanke kao od mnogih neizgovorenih reči".. ) 

Biti oprezan, jako oprezan sa Rečju, a narochito sa onima koje se upuchuju deci..

Ponekad u dechiju dushu padne neka Reč, neki utisak, koji jedva imaju sjaja, toplote ili smisla, ali ipak uhvate korena u dushi, razgranaju se i odrede smer kolebljivom toku sudbine. Od nesvarenih sichushnih semenki u guanou shto ga je ispustila neka nepoznata ptica letechi nad pustim prostorima, chesto su u proshlosti nastajale chitave prashume.. 

Reči kao kalemarska kleshta.. zaustavljaju staro, i odredjuju pravac novom. (i ne samo kod dece)..

U Reč mozhe da se uranja kao u patnju ili radost, ili, kao shto se ulazi u ledeno More, korak po korak.

Reč mozhe sve. I nishta.

Reči su iskracale. Iznosene. I krpljene. Mereno od pre
vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao
cudo svih vidjenja.

Reč moze biti otrov koji ubija odmah, ili sa odlozenim delovanjem.. ali isto tako, Reč mozhe da izleči, da ublazhi bol, da ozhivi, da daa snagu, spokoj.

Bos i gorak potucash se od reči do reči.  

Čovek, taj privremeni raspored molekula, od iskona istim Rečima pokushava da izrazi jedno isto. A toliko je mnogo Reči izgovorenih i napisanih da se sve te silne generacije izraze, objasne, nadmudre; i onda , neminovno dolazi do ponavljanja istih...  Palimpsest.

Jedna od njegovih definicija: svi mi pishemo, izgovaramo i smishljamo Reči preko vec milijardu napisanih, izgovorenih i vec smishljenih Reči u proshlosti i teshko da tu mozhemo biti posebno originalni. Mi naprosto plagiramo manifestacije misli i osechanja u davno otkrivenim formama a da toga nismo ni svesni. 

Ali... ko mozhe da nas ubedi da je josh neko pre nas TAKO osechao, mislio ?Zashto jedan stih ili pesma mogu da ostave tako snazhan utisak na nas, chak i da nam izbace vazduh iz grudi ? Valjda je to zapanjenost, shto je neko pre nas osechao isto shto i mi, i ne samo da je osechao, nego je i uspeo da to izrazi, i to istim onim Rečima kojima i mi, teorijski ali ne i praktichno, raspolazhemo... (reč postoji uprkos pesniku)

Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeca. Nije vazno sta nosis , nego kako ti stoji. Prekini sa oblacenjem, moda je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nesto glasno izgovaras, sanjaru nad sanjarima. Govor je umetnost budnih.   

Poezija, koja za orudje ima Reč,  je mozhda nemochna da definishe teorije matematike (mada je omiljeni mi Miljkovich tvrdio da se sve mozhe pesmom izrazitii), ali joj nema premca u prenoshenju preciznih informacija o sasvim "obichnim" telesnim i emotivnim senzacijama, neraskidivo vezanim za magichno stanje ljudskog duha... A koliko je samo Reči "potrosheno" da se ta stanja objasne.. Najvishe na ljubav.

Volim onaj trenutak u ljubavi kada prestaju reči...

 Ni o jednom "predmetu" se nije toliko govorilo u zhivotnim prichama -  a ni u knjizhevnom korpusu koji su nam ostavili -  kao o ljubavi.Izgleda da nijedan predmet nije toliko zaokupljao ljude, jer, sve satisfakcije zadobijene slavom, borbom, novcem,  gube na dramatichnoj snazi u ljudskim zhivotnim prichama, u poredjenju s ljubavlju. Valjda zbog toga shto Ona predstavlja vrhunac i nemoguchnost, tugu i i pomilovanje, centralnu tachku u kojoj mogu da se koncentrishu sva patnja i sva radost.  

 Idem od jedne ruke do druge    Gde si    Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost     Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina    Usne mi lice rastrgle    Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi    Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam    Idem od jedne slepoocnice do druge    Gde si    Ko je prvi rekao "Volim te" ? I kako, kojim rečima ?