In memoriam

mom dragom osmehu.... Osobi koju je voleo celi život i sa kojom ima dvoje zlatne dece - moj najjbolji profesor Vasilije Isajev....

Jelena,znam da sam verovala da ćete ozdraviti....Vi ste osoba koju sam cenila - i pre nego što sam je ikad videla....Znam da Vas Vaš Vasilije obožavao...I obožavaće Vas dok bude živ.

Vest da ste umrli mi je tek juče stigla...Sramota za sve ljude sa Šumarskog fakulteta - koji su imali tu informaciju,a nisu nam rekli....Bolelo bi i onda,kao što boli i sada.Možda čak i više.Ali,Jelena ispratili bismo Vas - to je najjmanje što smo mogli da učinimo za takvu osobu kao što ste Vi bili....Najjmanje što smo mogli da učinimo za Vašu porodicu.

Ne znam kako će Vasilije bez Vas.Ali,znam ga i znam mu dušu,znam mu osmeh i znam da će živeti iako će ga bol razdirati....Da će vašu decu učiti da budu i dalje onakvi ljudi kakvima ste ih vaspitali i odgajali.... Dobri,čestiti,vredni,radni,kulturni.... 

Zbogom Jelena ...Mirno spavaj u svom najjdužem snu - zaslužila si.... Više te ne boli.... Sad boli sve nas.... Što te nema....