A da nađeš sebi neki drugi problem? Recimo, kupovina makaza

Stižem na aerodrom sat vremena pre leta. Trebalo bi da je dovoljno. Aerodrom je mali i nema mnogo letova. 

Po ulasku u zgradu shvatam da radi samo jedan šalter za čekiranje oko koga je neopisiv nered i gužva. Ne postoji mesto gde mogu da stanem u red, odnosno red je u svim pravcima ka šalteru. Stajem slučajno bilo gde. Red, onakav kakav je, ide neopisivo sporo. Veliki broj putnika se dugo i srčano ubeđuje sa službenikom, koji nimalo ne žuri i vaspitava putnike nekim svojim lekcijama o pravilnom radu i još pravilnijem pristupu. 

- Ne nemam previše prtljaga, ...

- zašto nisi skinuo nalepnice sa prošlog leta, ...

- ne dete nije starije od 12 godina, ...

- znaš li da ti tako prtljag može zalutati, 

- ne rezervacija mi nije za sutra, ...

- uvek moraš skinuti stare nalepnice, ...

- ne pasoš mi nije istekao, ... 

- znaš li da ti se tako može desiti da ti pošalju prtljag nazad ovde, ... 

Ubrzo postaje nepodnošljivo zagušljivo. Znojim se u gomili. Jedna žena posustaje i pada među kufere i torbe. Prskaju je malo vodom da dođe sebi. 

Uopšte nisam vičan i jako sporo prilazim šalteru. Veštiji ljudi gurnu kufer ispred mene, a zatim se i sami uguraju. Dok sam stigao na red moj let je već zatvoren. Sutra, dođi sutra, kaže mi službenik, ali proveri prvo u agenciji da li će biti voljni da ti preprave kartu. Slabo ga razumem u onoj gužvi i galami.  

Odlazim do bifea da popijem kafu i kiselu vodu i da se saberem malo. Posle posle pola sata je sva gužva raščišćena. Prilazim da se natenane raspitam i da razumem ono oko agencije. Na korak od šaltera jedan čovek mi seče put i uskoro počinje da se živo raspravlja sa službenikom. 

- Nije tačno! Kako to misliš da sam zakasnio? Ma nemoj da me zajebavaš, let je u devet, ima još pet minuta. Eno aviona, vidim ga, eno, još je tu, a, što se praviš lud? 

* * *

Sutradan stižem na aerodrom dva sata pre leta. Nema nikoga na šalteru. Stajem uz šalter i čekam. Posle nekog vremena se skuplja ogromna gužva oko šaltera i uskoro sam malo odgurnut u stranu, ali ipak ne veoma daleko. Oko sat i deset pre leta dolazi službenica na šalter i počinje da otaljava svoj posao. Gleda u moju kartu. 

- Ovo ne može ovako. Vi letite za Milano, a na karti vam je dozvoljeno da čekirate dve velike torbe. Ovo ne može ovako. Ovo vam je neko uradio preko veze. Vi ne letite preko okeana. Ovo ne može ovako. Za Evropu samo jedna torba. Ovo vam je neko uradio preko veze. 

Pokušavam da objasnim da je tačno da danas letim samo za Milano, ali i da za par dana produžavam za Ameriku i da se verovatno sve računa kao jedan put, pa mi je valjda zato i karta takva. 

- Ne, ne, ne, ne može ovako, ovo vam je neko uradio preko veze, morate da platite za drugu torbu do Milana. 

U tom trenutku prolazi iza šaltera stariji gospodin. Službenica se okreće ka njemu i sa ponosom prijavljuje slučaj.  

- Vidite šefe koliko su bezobrazni ovi iz agencije, preko veze su mu označili na karti da mu je dozvoljeno da čekira dve velike torbe, a leti samo za Milano. 

Čovek staje, baca letimičan pogled, i samo odmahne rukom. 

- Ako na karti piše dve torbe, onda su dve torbe. 

Pogled joj je leden dok mi čekira obe torbe. Nadam se do Milana. 

= = = = beleške = = = =  

 su u prvom komentaru