Gradski život, kako za koga …

Ovih vrelih letnjih meseci, moj komšija svako veče sedi sa ženom i decom ispred zgrade.

- Što ne prošetate sa decom malo do Dunava, na Štrand? - pitam ga ja juče.

- Ne bih ti se ja nikad okupao u toj vodi, fuj!

- Pa, ne kažem ja da se kupate u Dunavu, nego da odete malo prošetati, znaš kako je lepo uređeno.

- Ne podosim vrućinu.

- Ma kakvu vrućinu, ima hladovine koliko god hoćeš. Prijatnije je pored vode, nego ovde, ispred zgrade. Decu pustiš u pesak da se igraju, a vas dvoje uživate u hladovini. Imaš i igrališta za decu, ljuljaške, tobogane, baš je lepo.

- Ne znam, nisam nikad bio i nemam nameru. Znaš li ti da sam ja u Novom Sadu, sad će evo peta godina. I za svo to vreme sam dva puta bio u centru grada. Šta ću tamo? Nemaš gde ni parkirati.

- Nemaš, kad ne znaš gde ideš.

- Jest, da parkiram kilometar od centra...

- E moj komšija, ti tako možeš bilo gde živeti.

- Ja, vala, mogu!