Preminuo Danko Popovic

vracarac92 RSS / 08.08.2009. u 07:12

Beograd -- Posle kraće bolesti, sinoć je u Beogradu, u 81. godini, preminuo istaknuti književnik Danko Popović, autor kultne "Knjige o Milutinu".

Rođen je u Aranđelovcu 1928. godine, Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života i gde je i započeo književni rad. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat najširoj čitalačkoj publici po romanu "Knjiga o Milutinu". 

I pored toga, stalno se vraćao svojoj kući i imanju podno Bukulje, gde je nalazio inspiraciju za dela, inspirisana istorijom i tradicijom.

 slika-Knjiga-o-Milutinu-Danko-Popovi%C4%87-365332x400.jpg

Kratak sadrzaj romana "Knjiga o Milutinu"

 

POGINULA SU MU 2 BRATA U TURSKIM I BUGARSKIM RATOVIMA, A OTAC JE POGINUO U BUGARSKOJ NA SLIVNICI

ODLAZI U SKOLU I SLUSA UCITELJA KAKO HVALI ORGANIZACIJU “MLADA BOSNA”

PROTIV JE TOGA DA SRBIJA UDJE U RAT

IMA 3 DJECE KOJA SU UMRLA;ZENA ZIVANA JE BOLESNA

OPRASTA SE OD MAJKE I OD ZENE I ODLAZI U TRECI RAT

U CETI, RATU, BIJASE MLADEN JERINIC, SIN NAJBOGATIJEG GAZDE U KRAJU MARKA JERINICA

“VALJDA CE SVAKO SVOJU TURSKU DA RUSI”

CETA JE VIDJELA UBIJENO DIJETE I MAJKU

“DA LI SMO SE O TURKE OGRIJESILI”

MILUTINOV PRIJATELJ VOJISLAV MU DAJE U AMANET PEROREZ DA GA PREDA NJEGOVIM UKUCANIMA U SLUCAJU DA ON POGINE

VOJISLAV JE UMRO

VOJSKA SE POVLACI PREKO SAVE U SREM

VOJNICI NE ZNAJU DA PLIVAJU MNOGO NJIH SE PODAVILO

BITKA NA STRAMOVU

MILUTIN JE SKINUO CIZMU SA NEPRIJATELJSKOG VOJNIKA, MEDJUTIM ON SE POMJERIO I POVIKAO DA JKE BOSANAC

HARA TIFUS I KOLERA

PAVLE I MILUTIN IDU U POSJETU POZNANIKU MILOVANU U BOLNICU

1915. NAROD I VOJSKA SE POVLACI PREKO KOSOVA

BUGARI SU IM PRESJEKLI PUT TAKO DA SU SE MORALI PREKO ALBANIJE POVLACITI

PRELAZE PREKO ALBANIJE

NA TAJ DAN SU SVETI OCI

DJECA OD 14 DO 15 GODINA SE POVLACE

PUKOVNIK LAZE DJECU GOVORECI IM DA IMA SLATKISA I VOCA NA MORU

MILUTIN DAJE JEDAN KROMPIR DJECI NISTA DRUGO NEMA

“STA TI ZNACI DA DOBIJES RAT, A DA SATRES NAROD”

U SNIJEGU JE UBIJENO TRIDESETAK LJUDI

JEDNA DJEVOHCICA JE RANJENA

SUSTIGOSE IH IZBJEGLICE KOJI PRICAJU KAKO SU IH NAPALI ARNAUTI I POSKIDALI IM ODJECU

VLADA IM JE DODIJELILA OKO 70 VOLOVA

NAPALI SU IH ARNAUTI

NAPALI SU MILUTINA I PAVLA SESTORICA ARNAUTA

U DZEPOVIMA SU IM NASLI DRAGOCJENOSTI

NESTAO JE MLADEN I NASLI SU GA MRTVOG

PORUCNIK GARASANIN SE RAZBOLIO

DAO JE MILUTINU MEDALJON DA ODNESE NJEGOVOJ MAJCI U ARANDJELOVAC

UMRO JE

STIGLI SU DO MORA

OSVOJII SU KAJMAKCALAN

KAPITULACIJA BUGARSKE 1918.

DOSLI SU U BUGARSKO SELO

VOJSKA SE VOZOVIMA VRACA U BEOGRAD

VIDIO JE MAJKU I ZENU

OSTAO JE BEZ OKA

ZIVANA JE RODILE RADOJA

VLAST HOCE DA ODVEDE JUNICE, JER MILUTIN NIJE IZMIRIO POREZ

PISE KRALJU PISMO NA OPLENAC

DOLAZE DA GA VODE NACELNIKU

MAJKU JE UDARIO BIK I UMRLA JE

VASILIJE GA JE SPRIJECIO DA UBIJE BIKA

UBILI SU KRALJA ALEKSANDRA U FRANCUSKOJ

ODRZAVA SE PROSLAVA POVODOM POBJEDE NA TEKERISU

PAVLE IDE SA NJIM

POCETAK DRUGOG SVJETSKOG RATA

PAO JE BEOGRAD DOSLI NJEMCI U SUMADIJU

UPALA VOJSKA I TRAZI HRANU I STOKU

PARTIZANI SU HTELI DA PORUSE MOST ALI MILUTIN NIJE DAO

NAPALI SU NJEMCI SELO

DAO JE VOJNICIMA HLJEB SLANINU I RAKIJUI

SAKRIO JE NA TAVANU JEDNOG MLADICA

MLADIC JE RANJEN

TRAZILI SU MLADICA ALI GA NISU NASLI

RADOJE MORA U VOJSKU

MILUTIN JE ODLUCIO DA ZAMJENI RADOJA

KOMISIJA TO NIJE DOPUSTILA

RADOJE JE POGINUO

OTISAO JE DA TRAZI SINOV GROB

NASAO JE SINA U SREMU

PROSLO JE DVIJE GODINE OD OSLOBODJENJA

MILUTIN MORA U ZATVOR, JER NEMA DOVOLJNO ZITA

U ZATVORU SU GA PONIZAVALI

UMRO JE OD “CEBOVANJA”
 



Komentari (11)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

omega68 omega68 07:58 08.08.2009

Najveći

pripovedač o dramama koje su zadesile srpski narod.
PROTIV JE TOGA DA SRBIJA UDJE U RAT

IMA 3 DJECE KOJA SU UMRLA;ZENA ZIVANA JE BOLESNA

“STA TI ZNACI DA DOBIJES RAT, A DA SATRES NAROD”

VLAST HOCE DA ODVEDE JUNICE, JER MILUTIN NIJE IZMIRIO POREZ

OTISAO JE DA TRAZI SINOV GROB

MILUTIN MORA U ZATVOR, JER NEMA DOVOLJNO ZITA

U ZATVORU SU GA PONIZAVALI

Knjiga o Milutinu je otvorila mnoge oči ljudima u Šumadiji koji su bili zaslepljeni ''crvenim praskozorjima''
Meni je došla baš kad je trebala, pred vojsku.
Meni je bio šok kada sam čitao kako su ih ''dočekivala'' braća u krajevima za koje su mislili da oslobađaju.
Poslednji pozdrav Danku geniju
vracarac92 vracarac92 09:03 09.08.2009

Re: Najveći

Fantasticna knjiga.
Biljana 77 Biljana 77 10:37 08.08.2009

Najbolje knjige

o načinu na koji običan svet, seljaci pre svega doživljavaju rat i ono što on nosi su Knjiga o Milutunu i Ćopićev Gluvi barut i Prolom.. Jedan o Šumadiji, drugi o Bosni, napisali su fenomenalne redove o besmislu trijumfa smrti nad životom i ideologije nad zdravim razumom.
Neka mu je laka zemlja!



dunja73 dunja73 13:52 08.08.2009

Re: Najbolje knjige

Preminuo..Laka mu zemlja ..

Davnih dana citala ,secam se svih tih "prasína"
oko te knjige i komentara .. Cini mi se da nije bas bilo lako doci do nje ili mali
tiraz stampan??

Blade Runner Blade Runner 14:52 08.08.2009

Re: Najbolje knjige

Laka mu zemlja ..

omega68 omega68 16:55 08.08.2009

Re: Najbolje knjige

Blade Runner
Laka mu zemlja ..


Жао ми је што сам пропустио прилику да га упознам и да сарађујем са њим.
Контактирао је једног мог пријатеља и желео је да ми испричам своја искуства са ратишта '91.
Тај пријатељ , мислећи најбоље, није желео да ме излаже опасности да ме неко због тога прати или шта већ, јер је Данко био противник Власти.Без мог знања га је одбио.
Целог живота ми је криво због тога.
leopold_lady leopold_lady 19:48 08.08.2009

Nisam čitala ....

ali sam čula za tu knjigu ....

Neka mu je laka zemljica ....
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 21:41 08.08.2009

Vreme

kad je napisana i odjeke koje je imala, koliko se secam cak i zabranjivana, dosli smo do knjige "preko veze", sto je bilo neverovatno. Delovi iz knjige, kao i kraj u mnogome podseca na desavanja u mojoj porodici, sa tim sto je deda umesto zita i zatvaranja posle treceg odvodjenja u zatvor, oslobodiocima poklonio vocnjak i vinograd..... Knjiga o Milutinu, je saga o Sumadincima, ljubavi prema svojoj zemlji i noz u ledja istim tim Sumadincima kad nema rata, u miru su Sumadinci i najvise stradali, to im je hvala.
vracarac92 vracarac92 09:05 09.08.2009

Re: Vreme

Delovi iz knjige, kao i kraj u mnogome podseca na desavanja u mojoj porodici,

Gotova svaka srpska porodica je imala slicnu pricu.
margos margos 22:36 08.08.2009

*****

Spokoj mu duši.
Neuobičajeno je za naše pisce da dožive te godine - pojede ih tuga, jed, nepravda.
Kad se pomene Milutin ja čujem trubu, vidim debele čarape i osetim hladnoću u izmaglici nekog ratišta.:(
radojicic92 radojicic92 03:41 09.08.2009

...

ЈУТРОМ, ЗА РОСЕ

Е, и ово морам казивати.
Напасам ја стоку. Истеро сам је зором, да се напасе док не одјутри и не припече звезда:
по врућини стока не може да пасе, може само да ладује.
Милина једна. Свежина из траве, из лишћа. А тице певају, ко да није рат и окупација.
Кад, од Крстовића трла иду двојица и једна девојка у средини, она двојица придржавају девојку, видим рањена је. Девојка - па рањена, и то ти је новос у овом ратовању садашњем.
Засташе преда мном, а ја гледам, па ми жао девојке, тако рећи још је дете, мало је старија од мог Радоја.
Куд ћете је, побогу? - оћу ја да приђем девојци, вичан сам око рањеника. А један само домане руком:
Нема времена, каже, јуре нас, чича, четници космајски, од јуче, сад су за нама. Помози ако икако можеш.
Бежите према оним виноградима - покажем према Сувом Оглавку - ја ћу да лажем за вас.
А шта да кажем друго, дошло време да се само лажом може помоћи човеку.

Седнем на склад и чекам. Откуд Космајци да пређу овамо? И ко ли су ова деца, и ова рањена девојка? Сељачка нису, то се може ласно препознати, а не јуре њи да и’ престигну, него да и’ побију, ту сад човек не сме да затаји. И реч си дао, Милутине, говорим себи.

Стока се поплашила и поткочила, стоји и гледа. Отуд, иза врзине, изби строј. И право на мене. А ја, шта ћу, седим и гледам. Никог од њи не познајем, нису од ови наши што иду са капетаном Сретеном Чарапићем.
Да ли си, чича, видео “црвене”? - пријахује један на коњу, ваљда је официр.
Слабо ја видим, синовче - кажем официру и покажем на ово моје једно око - изгубио сам око у велико рату, па сад за ове ваше послове нисам погодан. Не могу му рећи да око нисам у великом рату изгубио да би се у овом рату бруко и потказиво, јер од потказивања нељудскијег посла нема, барем је тако некад било.
Јеси ли видео црвене? - поново ме пита официр са коња.
А ја: Видо сам. Два младића и једну девојку.
Рањену? - пита официр и, ваљда, даде знак да ме подигну.
Видо, кажем, помажу јој да иде, ваљда је рањена.
И куд одоше? - пита официр. Ја покажем баш на Суви Оглавак, сам ми бог тако рече да кажем истину, а онај на коњу окрете према Радановом пољу. Лаже чича, каже.

Одоше ко кишни пљусак, све супротно од Сувог Оглавка. Боже, мислим се, како сад мора да се лаже, толико смо се на лаж навикли, да више нико у истину не верује.
Боже, мислим се, ко се ваким временима надо, ко је мого помислити да ће вако штогод задесити човека који стоку напаса јутром, за росе, овде у нашој мирној и питомој Кошутици?!
Чудим се, синовче, дабоме! И никад нећу моћи да се начудим. Чуо сам, бре, за ту револуцију, ал не могу да се начудим шта ће она у Кошутици.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana