Bend
Desetoro plus Karlos Santana. Tri bubnjara, bas i prateća gitara, dva duvača, klavijature, dva vokala. Svi sasvim dobri osim vokala. Jedan sa rap kretanjem i odgovarajućiim glasovnim sposobnostima, a drugi glasovno bolji, ali bez umeća da pokrene publiku. Karlos komunicira sa publikom skoro isključivo preko muzike, što je u redu, ali bendu jako nedostaje neko ko će povesti stvari u dobru žurku.
Сцена
Градски Стадион у Скопљу, петак увече, 10. јул. Цена карте за јужну трибину 1500 македонских денара (нешто мање од 25 еура). За мало више се могло скакати испред саме бине на атлетској стази. Моја потпуно лаичка процена је 8-9 хиљада присутних, свих могућих узраста, стилова облачења, и музичког укуса.
Сцена у облику кутије, са отвореном предњом и задњом страном, покривена, бочне стране затворене неком полупровидном завесом. У пракси ово значи да, ако нисте сели директно испред сцене, не видите добар део исте. Са места на којем сам седео (које и није било тако лоше) нисам видео два од три бубњара јер је угао био такав да ми је око једне четвртине сцене било сакривено бочном завесом. Не патим за великим и компликованим сценама, пола концерта сам ионако провео жмурећи и слушајући, али ми је ово ипак сметало. Није ми ни јасно чему је служила та завеса (осим можда да натера људе да се, за бољу и приснију атмосферу, добро збију према центру и, истоверемено, сакрије празне делове трибине од бенда).
Озвучење је било лоше. Једва за двојку. Гласови потпуно неразговетни. Дувачи готово нечујни.
Свирка
9:03 Почетак.
Концерт је био заказан за 9:00. Долазе комбијем на атлетску стазу на супротној страни стадиона иза бине, претрчавају терен (Карлос је јако низак) и почињу да свирају без речи. Практично нема паузе између песама, нема празног хода, нити усиљеног пренемагања са публиком. Платили сте за свирку, ево вам свирка.
9:30 Maria Maria
Прва песма коју препознајем. Надао сам се да неће претерати са песмама са Supernatural. На срећу и нису (ја сам препознао укупно 3). Прве речи упућене публици. Нисам ништа разумео. Озвучење је, како рекох, прилично лоше. Обраћање је било кратко, ваљда нешто у стилу “good evening Detroit”.
9:45 Samba Pa Ti
У ово време је већ потпун мрак. Скоро пун месец се појављује ниско на небу десно од сцене. Летњи ветрић пирка у лице. Веома је пријатно. Карлосова Samba Pa Ti је идеална музика за идеални плес. Руке на њеним боковима, њена глава на грудима, мирис њене косе тик уз ноздрве, њене руке око врата, лагано извијање тела уз сталну припијеност, бесконачно споро кретање, ватра у стомаку. Незахтевност скоро потпуног недостатка израженог ритма на самом почетку омогућава свакоме да подједнако ужива у тихом електрицитету који овај дуг и нежан загрљај носи. Незграпни и уздржани се уз музику и додир ослободе, док они ужурбанији и нервозниији добијају неопходно успоравање и опуштање. Усклађеност постигнутог лаганог њихања се нарушава негде баш око средине песме због збуњујуће промене (могло би се рећи и коначног увођења) ритма, али до овог времена пар је толико далеко у лепом и присном да више ништа не смета и није важно. Корак два смушености и онда понован међусобни склад, неретко у раскораку са уведеним ритмом. И док се пар милује, Карлос гитаром, у песми без иједне речи, пева за обоје.
10:00 You've Got To Change Your Evil Ways
10:15 Мали говор
Минут два. Нешто као “peace is possible in our lifetime … me and you can change the world … hippies, love and peace … there is a difference between power of love and love of power”. Помало неубедљиво.
Учинило ми се да је мало после овога уследило нешто од Хендрикса. Нисам сигуран. Мало сам се изгубио. И позаборављао. Али звучало је као Хендрикс.
10:30 Соло бас
У суштини, бенд је узео малу паузу, склонио се са бине и оставио басисту да нас забавља. Рекох да свирају без прекида између песама па је ова пауза разумљива. Уосталом, волим бас тако да ми прекиди оваквог типа пријају. На почетку басисту прати један од бубњара али и он убрзо нестаје, а соло на крају прелази у Ленонов
који публика прихвата и покушава да прати.
10:45-11:00 Black Magic Woman, Oye Como Va, Smooth (Or Else Forget About It)
Наравно, Карлос је велики мајстор свог инструмента. Има лаку, неусиљену руку, велику јасноћу звука, и веома је креативан и богат (ништа бесконачно дрндање, ништа испразна виртуозност). Све је то тако очигледно, да никада нисам мислио да ми може постати очигледније. А постало ми је пре око годину дана кад смо добили Guitar Hero III за наш Wii. Guitar Hero је био поклоњен деци, али признајем да сам ја, бар донедавно, био једини који је глумио да на њему свира (одскора се и ћерка мало опустила па почела и она). Ја помало (и по умећу и по учесталости) свирам и праву гитару и замишљам да се помало разумем у умеће које људи као Карлос имају. Необично звучи, али покушај да се прати њихово свирање на игрици као Guitar Hero изискује додатну концентрацију и ниво слушања онога што они заправо раде и даје додатно разумевање. Black Magic Woman у овој игрици ми је помогла да дубље и потпуније схватим какав је Карлос Сантана музички бисер.
11:00 Крај концерта.
Наравно, није крај, сва публика је (коначно) устала на ноге, звижди, аплаудира, диже буку на све могуће начине. Бенд се враћа и непрестано свира још око 25 минута, а публика не седа до краја, игра и не престаје да пљешће. Коначно добра атмосфера. Штета што тако касно почиње. Концерт завршава представљањем чланова бенда уз
и дубоким наклоном Карлоса Сантане публици (он остаје непредстављен). За разлику од претходног ”краја” концерта, сви чланови бенда одмах трче преко терена назад у комби, који махом нестаје испод стадиона.
11:25 Стварно крај.
Безмало два и по сата добре свирке. Хвала!
Blogovi autora
- Разлаз, нема се ту шта видети (152)
- Tri naprsline: MLADA (67)
- Petak, 13. (59)
- Imagine all the people (70)
- Бес се увек некако стиша (91)
- Tri naprsline: CRNA (135)
- The Museum of Modern Art, NY: Toward a Concrete Utopia (201)
- Dobro smo mi i prošli (47)
- Сир < Мачка (219)
- Pravi ljudi i pravi jezik, u dva-tri reda (179)
- Muzika je u suštini beskorisna, kao život sam (80)
- Svemu ima vreme ... (119)
- Знао сам те људе (38)
- Fašisti svih zemalja, ne ujedinjujte se! (351)
- Duvani -- žuti otrovi! (80)
- Zar ima nečeg što ne znaš, Maksime? (75)
- Vremena se menjaju, a s njima i ambicije (79)
- Dočekaću konačno i ja svoju radnu sobu! (94)
- Samo jedna od ovih triju priča je vic (227)
- Moja reč menja vas! (Dobro, dobro, ne baš svaka) (97)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
- Život (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org