A može i ovako...

Gost autor: Kengurica 556

Porodila sam se 9.6.2009. u Pančevu. Znači, sećanja su vrlo sveža.:-) Odmah na početku mogu da vam kažem da nije horor priča u pitanju, naprotiv.

Dok sam bila trudna išla sam nekoliko puta u obilazak porodilišta i već tada sam stekla utisak dobre organizovanosti i ljubaznosti osoblja. Iskreno, mislila sam da je sve to fol zbog nas trudnica i da kad dođemo na red da će biti sve suprotno, međutim... imam samo reči hvale.

Priča počinje ovako: vodenjak mi je pukao u 00:00h i za 30-ak min sam se stvorila u bolnici. Primila me je divna mlada babica Ivana, porazgovarala sa mnom i pružila reči podrške. I lekar koji me je pregledao je bio vrlo nežan i fin. Odveli su me u sobu za pripremu, gde sam imala pun komfor, mogla sam da se tuširam koliko puta sam htela (i gel za tuširanje je bio u kabini), da šetam, doneli su mi i novine i raznorazne članke o dojenju i sličnim stvarima da odvratim pažnju sa kontrakcija i, verujte, pomoglo je. Kada su kontrakcije postale sve jače i učestalije, babica me je često posećivala i podsećala na pravilno disanje. Hvala joj na tome.:-) I da, sve vreme me je oslovljavala imenom i persirala mi je.

U 6h je stigla smena, a moja babica je otišla kući. Pomislih "Šta li me sad čeka?", a doživela sam istu tu ljubaznost i posvećenost lekara, babica i sestara. Bila sam planirana za epidural, ali moj porođaj je tako lepo i brzo išao da nisam stigla do njega. Iskreno da vam kažem, mislila sam da će čekati 7h da dođu anesteziolozi i da me bocnu (ipak je to 10.000 din.), ali doktori su rekli da nema vremena i da će samo naškoditi bebi i meni ako se čeka. Tada su se svi rastrčali, smestili me na porođajni sto, pustili muziku i "čudo rađanja" je moglo da počne.

S obzirom da je i moj suprug trebalo da prisustvuje porođaju, dok nije došao, jedan od mladih lekara me je držao za ruku i pričao mi kako napreduje porođaj tj. da se ne napinjem nego da se koncentrišem na disanje. I, naravno, govorio da sve ide po planu, da sam sjajna i da ću brzo ugledati svog dečaka. Slušala sam ga bez pogovora. Kao i ostalo osoblje.

Kada je suprug došao, dali su mu par gazica natopljenih vodom da mi kvasi lice i usta i govorili mu šta da radi i gde da stane da bi mi najbolje pomogao. Dok bebina glavica jos nije izašla, načelnik odeljenja (koji me je porađao) je rekao mirnim glasom: "Moramo malo da vas secnemo", i tako i bi. Drago mi je što me je upozorio tj. što sam znala šta će mi raditi. To je fer. Verujte, ništa nisam osetila. Naravno, predhodno mi je data lokalna anestezija, ali opet...

Svog bebca sam ugledala u 7:20h, tata je presekao pupčanu vrpcu, i odmah su mi ga stavili na grudi. Onda su ga sredili i odneli u boks. I tati su dozvolili da uđe u boks i napravi prve fotografije svog mališe. Za 10-ak min. su poceli da me šiju, i ponovo su svi bili oko mene, uključujuci i supruga, naravno sa rečima podrške. Šivenje je boluckalo, doktor koji je to radio je zaista bio vrlo pažljiv i koncentrisan i strpljiv. Nakon šivenja su mi doneli kesicu sa ledom i stavili na predeo međice (o tome sam čitala samo u američkim knjigama o porođaju).

Ostavili su me sa suprugom u sali naredna 2h i obilazili na svakih 15-ak min. Nakon tog vremena su me prebacili u sobu i ostavili da se odmaram. Posle par sati je jedna sestra došla da me pita da li mogu da ustanem i da se istuširam, uz njenu pomoć, naravno. Pošto sam dosta iskrvarila na porođaju, bila je vrlo pažljiva i oprezna kada me je vodila do kupatila. I u tuš kabini me je držala za ruku i stalno pitala "Kako ste?" Odlično sam.:-)) Što se kupatila i wc-a tiče, svaka pohvala za higijenu. Spremačice su non-stop vilenile po hodnicima i nešto briskale, pomerale, spremale... Sobe su čiste, kreveti sa čvrstim dušecima (bez većih problema se ustaje i seda), posteljina se menja svakodnevno, a bebe su pored nas.

Nisam imala problema sa dojenjem, jer su mi pokazali kako se to radi. I rekle da budemo strpljive, sve će doći na svoje posle par dana. Bebu su mi doneli posle 24h na moj zahtev, jer sam bila isuviše iscrpljena da se bavim njime taj dan i noć po porođaju. Inače, zbog velikog gubitka krvi sam zamalo pala u nesvest, pa otud i ta moja molba da mi donesu dete sutradan. Poseta je mogla da vidi bebu kad god je htela, sem ako nisu isuviše dosadni. Što je razumljivo.

Iz bolnice sam izašla nakon 72h preporođena i porođena:-), sa uputstvima za negu bebe i mene same.

Sve u svemu, nosim jako lepe utiske iz pančevackog porodilišta. Sve pohvale i jedno VELIKO HVALA svom osoblju!!!

Vidimo se za 2-3 godine, Bože zdravlja.:-)) 

Nisam rekla da se prisustvo oca ništa ne plaća i niko mi nije tražio ni dinara za bilo šta, ili kakav poklon.