Aseksualnost, čemu?

No sex, please!

                                                                                   How can you tell an asexual designed a street? The "Not enter" signs are at all intersections.

Da li slučajno poznajete nekoga ko je u svojim najboljim godinama (recimo od dvadesete do četrdeset i pete), ali  kome do seksa nije stalo ni koliko do lanjskog snega? Ič.

Ili ste, možda, čuli da takva osoba uopšte postoji - osoba koja ne samo da seks smatra «životinjskim i odvratnim», već jednostavno nema nikakve stavove po tom pitanju osim što zna da je seks ni u kojoj formi ne - interesuje?

Nisu ovo neozbiljna pitanja, mada smo u mesecu julu, letnjem vremenu u kome se uglavnom izbegavaju preozbiljne teme.

Zapravo, ovo jeste ozbiljno pitanje. Jer, kažu, da postoje osobe koje su aseksualne.

Da se razumemo: ovde se ne radi o sporadičnim situacijama, kada čoveku nije stalo ni do čega, pa ni do seksa. Jer se smatra da se mnogi ljudi, povremeno, nadju u takvim situacijama. Ovde se radi o trajnim situacijama, u kojima jedna osoba živi i radi bez ikakve želje za seksom. Ni sa kim, ni u koje vreme.  I sebe, s pravom, smatra normalnom. Takve osobe, medju onima koji se ne kriju, često nose majice sa natpisima u stilu: "Ponosan sam što sam aseksualan" ("Asexual and proud", "Glad to be asexual"), i majice lepo izgledaju.

Time se proširuje stereotipna šema čovekove seksualnosti. Pored većinske heteroseksualnosti (muško-žensko) i manjinske homoseksualnosti (muško-muško, žensko-žensko), te biseksualnosti (istovremena seksualna privlačnost prema osobama oba pola), postoji i - aseksualnost. S tim u vezi, aseksualci sve više dižu glas širom sveta, od Novog Zelanda do Kanade i šire, da im se prizna status "seksualne orijentacije", odnosno da budu priznati na način kako su to homoseksualci i biseksualci (valjda po onome rezonu da «i nemanje stava o nečemu jeste - stav»).

A naučnici istražuju i istražuju. Nedavno je ugledni američki "The Journal of Sex Research" objavio istraživanje Antonija Bogarta (Anthony Bogaert), psihologa i eksperta za ljudsku seksualnost na jednom kanadskom univerzitetu, da oko jednog procenta odraslih apsolutno nema interesa za seks (About one percent of adults have absolutely no interest in sex, according to a new study, and that distinction is becoming one of pride among many asexuals). To je kasnije preneo još ugledniji "New Scientist", tako da je tema aseksualnosti dobila na značaju.  Prema tome, ako su homoseksualci i biseksualci u manjini u odnosu na heteroseksualce, aseksualci su u još većoj (ili manjoj) manjini. Tek jedna osoba na 100. Ali - postoje.  

Da li aseksualci mogu da vole? Svakako. Romantična privlačnost se odvaja od seksualne privlačnosti. U njihovom slučaju bliskost sa nekom osobom nije, dakle, bazirana  na seksualnoj privlačnosti, već na želji da se ima veza sa nekim. Onako - platonski. I to može biti solidna veza.

Mnogim ljudima nije jasno kako jedna veza može da funkcioniše bez seksa, jer seks vide i kao izraz, odnosno potvrdu ljubavi. Za aseksualce seks nikako nije izraz ljubavi, te im je takvo shvatanje strano (cinični aseksualci kažu ako bi se seksanje smatralo "izrazom ljubavi" onda bi prostitutke bile najvoljenija bića na svetu). Jer, kao što se može imati seks bez ljubavi, tako se može imati ljubav - bez seksa.

Ako hoćemo da budemo realni, moramo reći i ovo: ako je neko aseksualac, to ne mora da znači da nikada nije ni sa kim imao seks; aseksualnost samo znači da takve osobe ne privlače druge osobe na "onaj uobičajeni način". Naime, neki aseksualci su, ipak, probali seks, pa su shvatili da im to nije ništa značilo. I umesto da zamere partneru "što ih nije oborio s nogu", uvidjaju da je stvar u njima samima, te da ih niko ne može seksualno uzbuditi. Medjutim, kod nekih se povremeno javlja odredjena seksualna želja, pa tada masturbiraju, ali ne žele da "idu do kraja", odnosno upuste se u seksualni odnos sa nekom drugom osobom, bilo muškom bilo ženskom. A oni koji (eventualno) probaju, bivaju razočarani, dok je onima tvrdokornima, svaka pomisao na seksanje potpuno odbojna i grozna.

A kako stoji stvar sa aseksualcima i institucijom braka? Najpre, neki kažu da ima brakova u kojima seks, posle nekoliko godina, prestaje. Neverovatno, ali je tako. Naime, seksolozi tvrde da postoje osobe koje se seksaju jedno odredjeno vreme, skoro reda radi, a onda prestanu, jer shvate da ih samo seksanje ne privlači, da im dolazi čak kao veliki teret. Nepotrebno akanje. Ali te osobe ne traže (obavezno) da žive same. Zato ima ne mali broj veza u kojima je jednoj osobi stalo do druge, ali se seks ne praktikuje. Ima i slučajeva da aseksualci ulaze u bračnu vezu zato što žele da imaju dece. Problem za takve je u tome što ne vole redovno praktikovanje seksa, pa to može zasmetati bračnom partneru, ukoliko nije tolerantan, i dovesti do teškoća i prekida braka.

S druge strane, treba razlikovati aseksualce  i od onih koji ne žele da udju u bračne vode, jer celibat je stvar izbora,  a aseksualnost nije.

Naime, aseksualci tvrde da aseksualnost nikako nije stvar izbora (baš kao što isto tvrde i homoseksualci), već da se oni radjaju takvim. Prema tome, ideja da aseksualce treba lečiti je besmislena. (Uzgred budi rečeno, pakosnici ukazuju da je san mnogih gejeva da naidju baš na aseksualne žene; onda mogu i hoće da se vežu sa njima, jer im je stalo do braka, ali zele da imaju punu slobodu da izvan te veze rade šta hoće i s kim hoće).

Naravno, tvrdnja da postoje aseksualci stvara nelagodnost kod nekih, koji smatraju da su "sva ljudska bića - seksualna bića", odnosno da je seksualnost prirodna osobina ljudskog bića. Stoga, skoro sve religije seks vide kao «dar od Boga», jer služi za prokreaciju. Neke od njih, recimo, otvoreno se protive ideji da čovek ne želi da ima decu, pa to smatraju grehom. Zato nemaju razumevanja za aseksualce baš kao što nemaju razumevanja ni za homoseksualce.  

Imajući u vidu da se već u drugoj polovini prošlog veka svetsko javno mnjenje umnogome promenilo u odnosu na ljudsku seksualnost, u smislu veće tolerancije različitosti, ima izgleda da će i aseksualci, s protekom vremena,  sve više biti uvažavani.

Medju poznatim ličnostima bilo je aseksualaca. Zapravo, o njima se spekulisalo da su bili aseksualci, mada ima glasina da su neki od njih bili biseksualci/gejevi:

Isaac Newton (1643-1727), fizičar

Immanuel Kant (1724-1804), filozof

Nikola Tesla (1856-1943), pronalazač

Frederic Chopin (1810-1849), kompozitor

Maurice Ravel (1875-1937), kompozitor

Erik Satie (1866-1925, kompozitor

Antonio de Oliveira Salazar (1889-1970), političar

Salvador Dali (1904-1989), slikar

Hans Christian Andersen (1805-1875) pisac

H. P. Lovecraft (1890-1937), pisac

John Ruskin (1819-1900), kritičar

Emily Brontë (1818-1848), pisac,

Jorge Luis Borges (1899-1986), pisac

Florence Nightingale (1820-1910), aktivista

Ralph Nader (1934-), aktivista

Simone Weil (1909-1943), filozof

Otto Warburg (1883-1970), naučnik

Pál  Erdős (1913-1996), matematičar

Karl Lagerfeld (1933-), modni dizajner

Cliff Richard (1940-), pevač

Steven Patrick Morrissey (1959-), pevač

Naravno, ova lista se može proširivati.

Ako znate nekoga, dodajte ga. Makar i ne bio slavan. Važno je da ga znate, ili da znate za njega.  Ne mora biti 100 posto tačno, jer u životu ionako ništa nikada nije stoprocentno tačno.