Petak, dan za ......

pa da zvizdali amerima , ovacije rusima i irancima

sportisitma i to studentima

ne politicarima

Vi se mnogo svemu čudite kao da ste spali s Marsa i ne živite u Srbiji. Ovde je sve nenormalno normano i normalno nenormalno.

ma znam, al sve kao ajd da bar povremeno reagujem, mozda neka vajda bude

od cuvara mostova do cuvara srpske kulture, do saveta cuvara revolucije.....

tnx

360 stepeni i za politiku. konfuzija.

da ne ponavljam, odes budes volonter da zvizdis sportistima studentima! hello

preferiram ih

koga, gejeve, zene, druge stranke, druge vere...makar kod kuce...

uglavnom ove.

slazem se

ipak je bolje od da

shvatila si da je sve u seksi naslovu.

uh, nekad bilo u seksu samom

Pajom, Mikijem i ostalim junacima.

pervertitu

pa ko ovde crta gole zene

zveštaj projekta Stop zaboravu
Zataškavanje zločina
Snežana Čongradin
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA/RADE PRELIC-TANJUG

Šta je zajedničko zločinačkom režimu Slobodana Miloševića, vladi Vojislava Koštunice i aktuelnoj vlasti Borisa Tadića, a kako trenutno stvari stoje, i budućoj vladi Tomislava Nikolića? Prikrivanje i pokušaj zataškavanja ne samo ratnih zločina počinjenih prema drugim narodima, već i činjenice da su građani Srbije brutalno žrtvovani zbog ostvarenja političko-propagandnih ciljeva.

Miloševićev SPS podmetnuo je direktno pod bombe živote 16 zaposlenih u zgradi RTS, u cilju opstanka na vlasti. Koštunica je zbog svoje zaostale i primitivne nacionalističke politike konfrotacije sa zapadnim zemljama, vezao još čvršće uz državne bezbednosne i vojne službe učesnike u tom gnusnom zločinu iz devedesetih. Tadić ne samo da je nastavio tradiciju nerazračunavanja s prošlošću, već je učinio i korak dalje. Uveo je začetnike spirale zločina iz devedesetih u novo doba srpske istorije, i to na sam tron vlasti.

Kada je napravljen taj veliki korak u smeru „pomirenja“ sa glasnogovornikom osvedočenih ubica i dokazanih kradljivaca iz mračne prošlosti, Dačićem na Ivici i zagovaračem puštanja Dragoljuba Milanovića iz zatvora „pre roka“ - Milutinom Mrkonjićem – istaknut kao precizni prorok ubistva premijera Đinđića, a čuven po funkciji zamenika vojvode Šešelja u propagandi „klanja Hrvata i Muslimana zarđalom kašikom“ - Tomislav Nikolić ne predstavlja nikakvo čudo koje je naglo iskočilo na evropski put Srbije.

Građani su zbog njega, i njemu sličnih, dugo vremena, nepoželjni bez viza, u celoj Evropi. Međutim, Dačić na Ivici devedesetih, sada radi za nas – ističe se u procesu liberalizacije viznog režima. Hvale ga sa svih strana. Tomislav Nikolić se druži sa Oli Renom. U Briselu.

Kao legitimni politički protivnik Borisa Tadića, kako ga je predsednik države sam nazvao, postao je, sada je izvesno, i legitimni predstavnik Srbije u prijateljskom zagrljaju čelnika Evropske unije. Ekonomske teme preovladavale su u razgovorima između Velike Srbije i Evropske unije, uprkos činjenici da Nikolić stoji i dalje na čelu organizacije čuvenog mitinga u najavi, za podršku Ratku Mladiću, ukoliko bi ovaj zaista bio uhapšen i isporučen Haškom tribunalu.
I Srbija i Evropa: Tomislav Nikolić
Photo: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ

Uslov svih uslova – hapšenje i isporučenje Ratka Mladića? Izgleda da se dogodio obrt - biznis pre svega!

Kakve posledice takvog ponašanja „demokratskih vlasti“, uz tolerisanje međunarodne, zajednice trpe građani Srbije, i kakva ih budućnost u takvom sistemu vrednosti očekuje, još nije društveno osvešćeno, a time i predmet žaljenja, ili osujećenosti. Zbog toga, problem porodica tragično nastradalih vojnika tokom 2004. i 2005. godine, u vojnoj pošti Leskovac i objektu Karaš na Topčideru, kao i porodice poginulih radnica i radnika RTS-a, tokom NATO bombardovanja, mora biti i problem čitavog društva.

Učešće države najpre u lažiranju, a potom prikrivanju i zataškavanju okolnosti pod kojima su u mirnodobskim uslovima poginuli vojnici, kao i pokušaj okončanja ispitivanja okolnosti pogibije radnika RTS bez utvrđivanja pune istine o tom slučaju, predstavlja zločin tolikih razmera da je, s aspekta njegovih predvodnika i učesnika, čini se ,poželjan što jači napad javnosti zbog finansijskih korupcija, kako bi skrenuo pažnju s mnogo strašnijih grehova.

Centar za evroatlanske studije u okviru projekta Stop zaboravu, uz pomoć Roditelja u crnom i uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, objavio je izveštaj pod nazivom - “Društveno politička i pravna analiza slučajeva poginulih radnika RTS, vojnika nastradalih u Topčideru i Leskovcu i slučaj vojnika Milana Matića“.

O ulozi međunarodne zajednice u navedenim primerima, u Izveštaju piše: „Zapadna međunarodna zajednica i njihova podrška trendu političke, a time, u pojedinim slučajevima, verovatno, i krivične, amnestije svih iz sadašnjih redova SNS i SPS, koji su imali istaknute uloge u društvu i državi, pogotovo u vreme bombardovanja RTS, svesno ili ne, otežava njihovo rasvetljavanje“, upozorava Milić.

Uvidom u izveštaj projekta Stop zaboravu, stiče se poražavajući utisak o ulogama nosioca vlasti od 2000. godine, pa sve do danas. Autori izveštaja Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije i advokat Dragoljub Todorović, ističu da je sva tri slučaja potrebno objediniti u isti društveno-politički kontekst. Ujedno, identifikovali su Ministarstvo odbrane kao nadležni državni organ, koji odbija da učini dostupnim relevantna dokumenta. U opstrukciji procesa utvrđivanja pune istine, prema navodima iz Izveštaja, Republičko javno tužilaštvo je, takođe, na samom vrhu odgovornosti.


U vreme pogibije vojnika u Leskovcu, ko je bio vozač komandanta Prištinskog korpusa (sadašnjeg zamenika načelnika Generalštaba VS) Mladena Ćirkovića, ratnog saborca Pavkovića i Lazarevića, osuđenih u Hagu zbog ratnih zločina počinjenih krajem devedesetih na Kosovu - i da li mu je Ratko Mladić, ponekada „pravio društvo“ u vožnji


Izveštaj projekta Stop zaboravu traga za uzrocima, zataškavanja slučaja nastradalih vojnika Ivanovića, Kostića i Žarkovića, u objektima VP Leskovac, u periodu od godinu dana (avgust 2004 - avgust 2005). Milić i Todorović podsećaju da su istražne radnje, kao na primer ekshumacija, preduzete sa znatnim zakašnjenjem, što se, logično, „ozbiljno odražava na kvalitet preduzete radnje“.

„Bez veštačenja preko Komisije veštaka za sudsku medicinu i eventualnog veštačenja Komisije za DNK-a analizu, zapisnici o obdukciji i ekshumaciji u slučajevima: Žarković, Kostić i Ivanović, to jest u slučaju Leskovac, su neupotrebljivi“, ocenjuju autori izveštaja. „Slučaj Leskovac“, piše u Izveštaju projekta Stop zaboravu, indikativan je i po tome što ni vlast, ni NGO sektor, pa ni mediji, nikad nisu posmatrali uporedo tri navodna samoubistva vojnika u periodu od godinu dana u istoj VP, od ranije poznatoj po indicijama o švercu oružija i drugim nedopuštenim radnjama.

„U sva tri slučaja karakteristično je i to da su istrage i rezultati obdukcija nesumnjivo davali povoda da se rasvetli veliki broj dodatnih okolnosti, a da to u ova tri slučaja nadležni državni organi nikad nisu naredili, a opravdanim zahtevima punomoćnika ne izlaze u susret. Sva tri navodna samoubistva desila su se kada je komandant Prištinskog korupusa, kome pripada VP Leskovac, bio sadašnji zamenik načelnika GŠ VS, Mladen Ćirković. Izjave aktuelnog ministra odbrane, Dragana Šutavnoca, date u neformalnom razgovoru sa autorom ovog dela Izveštaja, da poginuli vojnik Ivanović nikad nije vozio generala Ćirkovića, ne poklapaju se sa više puta javno ponovljenim izjavama oca poginulog, Milorada Ivanovića, da mu je sin vozio i Ćirkovića i Mladića. Zvanično, razlog smrti vojnika Ivanovića je trovanje heroinom. Interesantno je da se navodno trovanje desilo zadnjeg dana vojnog roka. Ako su tvrdnje oca Ivanovića tačne, kako to da je jedan heroinski zavisnik uopšte poslat na odsluženje redovnog vojnog roka, te da mu je povereno da bude vozač starešina. Otac pokojnog Ivanovića je u javnosti, kao što je već navedeno, više puta ponovio i da je Srđan Ivanović u nekoliko navrata vozio haškog optuženika Ratka Mladića. I pored javno više puta ponavljanih izjava da državni organi čine sve da se locira Ratko Mladić, niko od nadležnih organa ili onih zaduženih za proveravanje da li se Mladić nalazi na teritoriji Srbije, nije našao za shodno da direktno i javno, ili sudski, oca Ivanovića ispita na ove okolnosti“, navodi se u Izveštaju projekta Stop zaboravu.

Budući da nadležni sud u slučaju Kostić i Žarković, ali ni vojska interno, nikad nisu pokrenuli istragu oko toga otkud na telu spomenutih vojnika veliki broj povreda nanešenih tupinom predmeta, i to na način na koji je to teško učiniti samom sebi, činjenica da su kao uzrok smrti u oba slučaja navedene povrede vatrenim oružijem, nameće pitanje koje je teško izbeći – ko je odgovoran za takve propuste?

Slike iz mrtvačnice pokojog Radomana Žarkovića, VP 4445-7 Leskovac, koji je nađen mrtav 30. juna 2005. na osmatračnici "Devojkin kamen", a koju je tajno mobilnim telefonom napravio Bojan Žarković, brat Radomana Žarkovića, traže odgovor na to pitanje.

„Porodice nastradalih vojnika i civila bezbroj su puta tražile sastanke sa predstavnicima državnog vrha i vojske svih vlada od 1999, naovamo. U većini slučajeva, pokazuje se, radilo se o praznim obećanjima koje su dobijali, ako bi do susreta uopšte i došlo, a kojima je jedini cilj bio da se porodice pacifikuju. Umesto punih istina, porodicama su nuđena, nekad i prihvatna, zapošljenja rođaka i druge 'pogodnosti'“.



Indikativnost nedavno ozvaničenog partnerstva između vladajućeg DS-a i stranke DHSS Vladana Batića, koji je punomoćnik porodica vojnika ubijenih u Topčideru i dvojice od trojce vojnika nastradalih u „slučaju Leskovac"


Jelena Milić ističe da neki od sadašnjih punomoćnika u slučajevima “Leskovac” i “Matić” „slučajeve navodno vode pro bono“. „Mada je to hvale vredno“, nastavlja Milić, „dužina trajanja i traljavost istražnih radnji koje bi mogle ukazati na krivicu drugih, čime bi se demantovalo da su u pitanju navodna ubistva pa samoubistva ili navodna samoubistva, otvara i pitanje ažurnosti pravnih zastupnika u spomenutim slučajevima, koji medijski nisu toliko atraktivni koliko i slučaj Topčider, ili njihove moći da sami vode ove slučajeve“.
Photo: Dragan Kujundžić

Autorka Izveštaja prenosi utisak da se pravni tim Vladana Batića u spomenutim slučajevima, a pogotovu u „slučaju Leskovac“, sa kojima se dovodi u vezu i aktuelni zamenik načelnika Generalštaba VS, Mladen Ćirković, „više angažuje na predmetima koji se tiču nadoknade štete porodicama, nego na insistiranju da se istraže sve kontroverze iz obdukcionih nalaza i eventulano dokaže da postoji kriivca NN lica u slučaju smrti ovih vojnika." Kao indikativno u vezi sa angažovanjem Batića, Milić podseća da je Batić istovremeno i aktivan političar. "Treba imati u vidu da je njegov DHSS nedavno postao partner DS, koji drži minstasrtvo odbrane i ministarstvo pravosuđa i ima uticaja u imenovanjima tužilaca, pa I v.d. republičkog javnog tužioca. Advokat Todorović identifikovao je upravo RJT kao organ koji sprovodi opstrukciju slučaja Topčider", ocenjuje Jelena Milić.

Reagujući na navode Milićeve, Vladan Batić je rekao je da je cela javnost upoznata s njegovim angažmanom u slučajevim pogibije vojnika, osim novinara koji mu se obratio, pa „on nema potrebe da to ponavlja i odgovara na besmislene optužbe“. Batić pritom nije naveo kojim ciljevima bi neko bio motivisan da ga neosnovano optužuje.


Iako sa činom generala koji dobio tokom NATO bombardovanja, bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, tokom suđenja za delo koje je počinio, smatran civilom. Krsman Ilić, danas zamenik republičkog javnog tužioca, bio je nadležni tužilac u procesu suđenja za „slučaj RTS” i odgovoran je za pogrešno pravno kvalifikovanje krivičnog delo, a u korist optuženog Dragoljuba Milanovića.


U izveštaju se naglašava da je RTS tokom NATO bombardovanja, a pre nego što je zgrada pogođena, proglašen „za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje“, a u ratnim uslovima bio je pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane SRJ. Dragoljub Milanović, tadašnji glavni i odgovorni urednik RTS, koji je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora, tokom suđenja tretiran je kao pojedinac, a ne kao deo sistema u lancu komande, iako je tokom ratnog stanja dobio čin generala.

Advokat Todorović naglašava da je tadašnji nadležni tužilac Krsman Ilić pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo za koje je osuđen Milanović. Ilić je danas na funkciji zamenika republičkog javnog tužioca. Todorović naglašava da je upravo Republičko javno tužilaštvo državni organ koji opstruiše slučaj Topčider. Ovaj advokat ističe da su, pored Dragoljuba Milanovića i drugih bivših čelnika RTS-a, odgovorni i funkcioneri Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane, s obzirom na to da je državna RTV proglašena za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje u ratu. „Da bi se utvrdila ta vrsta odgovornosti neophodno je da se sva lica za koja je istražni sudija tražio, oslobode čuvanja službene, državne i vojne tajne. To je prvi uslov da bi se utvrdila eventualna odgovornost funkcionera iz Ministarstva odbrane, kao i eventualna odgovornost drugih funkcionera iz tog ministarstva, koji su svojevremeno odbili zahtev istražnog sudije za oslobađanje od čuvanja tajne“, kaže Todorović u izveštaju.

On podseća na, kako kaže, „neprimeren način na koji su nadležni u ministastvu odbrane reagovali na izjave penzionisanog vojnog lica, pukovnika Lakića Đorovića, o tome da su vojska i Ministarstvo odbrane znali da će do bombardovanja zgrade RTS doći, govori i da je, deset godina posle tragedije, pitanje smrti 16 radnika RTS za vojsku i Ministarstvo odbrane vrlo neuralgična tačaka“.

Todorović piše da aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac nastavlja da „opstruiše rasvetljavanje slučaja budući da ne dozvoljava punomoćnicima porodica da lično vide pojedine spise, već sam objašnjava šta u njima ima i šta u njima piše“. Autori izveštaja projekta „Stop zaboravu“ izražavaju sumnju da se krije činjenica koliko je tačno lica poginulo te noći u zgradi RTS, a kao povod navode okolnost da ne postoji zapisnik Vojiske s mesta tragedije.

Inače, porodice su još 2006. godine Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal predale knjigu Tišina u Aberdarevoj sa dokazima koje prethodni sud nije procesuirao. U zahtevu se, navode autori Izveštaja, traži i da se preispita mogućnost krivične odgovornosti Milana Topalovića, tadašnjeg tehničkog direktora RTS-a, i pukovnika Petra Pajčina iz Ministarstva odbrane, zaduženog u Sektoru civilne odbrane za odbranu RTS-a. „Njegova odgovornost se ogleda u tome što je Radio-televizija Srbije proglašena za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje i u ratnim uslovima je bila pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane. Takođe, traženo je da se ispita odgovornost Dušana Vojvodića, koji je bio zamenik glavnog urednika informativnog programa. Potrebno je utvrditi i odgovornost Milorada Komrakova, glavnog i odgovornog urednika RTS-a u vreme posmatranog događaja“, piše u izveštaju projekta Stop zaboravu.


Photo: Milica Jovanović


Umesto podizanja optužnice protiv NN lica za ubistvo dvojice gardista u Topčideru, ponovo suočavanje dokazano neistinitog i dokazano istinitog izveštaja o njihovoj pogibiji u cilju odugovlačenja procesa


Razmatrajući slučaj Topčider, gde je kao potpuno nesporno utvrđeno da je dvojicu gardista ubilo treće lice, advokat Todorović ocenjuje da je sada neophodno da tužilac stavi zahtev istražnom sudiji za sprovođenje istražnih radnji protiv NN počinioca. Tokom sprovođenja istražnih radnji, smatra Todorović, neophodno je saslušati velikih broj lica iz Gardijske brigade, iz Vojne policije, Vojno bezbednosne agencije, Vojno obaveštajne agencije i Bezbednosno informativne agencije.

Da bi, pošto se već nisu prijavili sami, trebalo saslušati i članove Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, pre svih Rasima Ljajića i Vladimira Vukčevića, jasno je i laičkoj javnosti.

„Njih dvojica su više puta istupali u javnosti i isticali da imaju određene podatke koje ne smeju javno da iznesu zbog operativnog rada na lociranju i hapšenju Ratka Mladića. Više puta su izjavljivali da znaju gde se u određenim vremenskim periodima nalazio Ratko Mladić, ali da to ne mogu javno da obelodane. Međutim, s obzirom na to da je pitanje ubistva dvojice gardista izuzetno bitna stvar, moglo bi se reći stvar od državnog značaja, članovi Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom morali bi sva svoja saznanja da saopšte istražnom sudiji, a ta saslušanja pred istražnim sudijom bila bi proglašena tajnom i zatvorena za javnost sve dok se ne dođe do podataka bitnih za istragu o ubistvu vojnika. Nalazim da bi istražni sudija mogao da se obrati i istražiteljima Haškog tribunala sa zahtevom da mu dostave svoja saznanja o kretanju i skrivanju Ratka Mladića, jer bi i to doprinelo utvrđivanju istine o ubistvu dva vojnika. Da bi se rasvetlilo ubistvo dvojice gardista, Haški tribunal bi takođe morao da sarađuje sa istražnim sudijom, bez obzira na tajnost podataka kojima raspolaže“, kaže Dragoljub Todorović.

Umesto toga, tnastavlja Todorović, tužilac Aleksandar Stojev, tražio je da istražni sudija pozove veštake iz istražne komisije, koju je formirao istražni sudija Vuk Tufedgžić, i Državne komisije, da bi usaglasili mišljenja. „Budući da je istražni sudija Tufedgžić napravio neistinit izveštaj u kojem se navodi da su dvojica gardista stradala nakon što je jedan ubio drugog a potom izvršio samoubistvo, kao i da je to zvanično potvrđeno, ovakav predlog tužioca Stojeva, kao i dosadašnji kompletan angažman u ovom predmetu, navodi na sumnju da tužiocu nije cilj rasvetljavanje ovog zločina niti utvrđivanje ko ga je počinio, već nepotrebno prolongiranje i odugovlačenje postupka“, zaključuje Todorović.

Inače, Vuk Tufedgžić trenutno obavlja istu funkciju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu koji je nastao kao posledica transformacije vojnihu civilne sudove. On i članovi njegovog tima nikada nisu smenjeni niti pozvani na odgovornost zbog evidentnih propusta.


Nakon nacionalnog, internacionalno pomirenje – Dačić i NATO


U izvršnom rezimeu izveštaja, Jelena Milić ocenjuje da se „Srbija ni posle deset godina nije otarasila Miloševićeve metodologije vladanja, koja zarad ostanka na vlasti, realizacije svojih ciljeva ili zaštite svojih interesa, nije prezala od ubistava svojih građana ili od razaranja samih temelja države-razdvojenosti pojedinih grana vlasti. Vojnici u Topčideru i Leskovcu možda nisu direktno žrtvovani u političko propagandne svrhe, kao što je to vrlo verovatno slučaj sa radnicima RTS, ali način na koji se vode ovi slučajevi govori i da su post petooktobarske vlasti, ili bar njeni nekontrolisani i neformalni delovi koji još uvek kontrolišu vlast, takođe spremeni da diskredituju druge, da drastično krše krše procedure da bi sakrile svoju odgovornost za eventulane propuste, pa sve dotle da, možda, eliminšu svedoke svojih kriminalnih radnji“.

„Podeljena“ krivica NATO i tadašnjih državnih organa i političke elite Srbije, možda bi i bila u interesu DS, koji je otvoreniji od DSS prema saradnji sa NATO, zajedniča politika u funkciji „očuvanja Kosova“ je vrlo verovatno ono što i sadašnju vladu, isto kao i Koštuničinu, čini nezainteresovanom da se „slučaj RTS“ u potpunosti rasvetli. Najnovija izjava šefa SPS, Ivice Dačića, da u pregovorima o formirnaju vlasti u Zemunu SPS neće pregovarati o predlogu da sa se raspiše referendum protiv ulaska Srbije u NATO, govori u prilog sumnji da su DS i SPS možda napravili neku vrstu dogovora koji podrazumeva da se ne insisitira na odgovornosti tadašnjeg političkog i državnog vrha u „slučaju RTS“, a da se zauzvrat sadašnji SPS, čiji su funkcioneri i tada imali visoke položaje, ne protivi ulasku Srbije u NATO“, zaključuje Milić.

Kritikujući inertnost medija i ulogu civilnog društvu u rasvetljavanju ovih slučajeva, Milićeva ukazuje da „ubistvo premijera Đinđića nije bio poslednji brutalni udarac moćnih udova režima koji još uvek guše naše društvo“. „I slučaj Topčider i slučaj Leskovac desili su se posle atentata na premijera“, zaključuje se u Izveštaju projekta Stop zaboravu.


star

to ja da ilustrujem posledice politike koju pljujem

al ne Ceca Arkana koja slavi, to nije pitanje ukusa muzičkog. To je već politika

ja cekam 11, pa 23, pa....

vec videla

samo cekam sns argumente za

kako rece dacic, prvo zemun pa nato