Gospodar Musica

 

  Prvo smo osetili turbulencije.Kada smo pogledali kroz prozore aviona znali smo da je nas avion upao u vremensku oluju.Kroz prozorcice videli smo kako pored nas proticu scene i prizori iz nase slavne Istorije(u izdanju Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva).Po kolicini krvi,patnje i nepotrebnih zrtava znali smo da je u pitanju upravo nasa slavna istorija,a ne tamo nekih naroda bez istorije,Zavoda za udzbenike i Radosa Ljusica.

   Ustreptali smo zbog neizvesnosti.Ne zbog neizvesnosti nase buducnosti,jer u vremenskoj oluji nase istorije nikada nije bilo mesta za tamo neke belosvetske buducnosti.

   Uzbudjenost je poticala iz neizvesnosti vremena u kome mozemo da se nadjemo posle izlaska iz oluje.

   Ova intelektualna erekcija je dozivela svoj neslavni kraj u impotenciji zelje za saznanjem u trenutku kada se nas avion srusio.

   Ljubav prema plivanju u ove kasne vecernje olujne sate ugasila je svoj plam kada smo doplivali do obale jednog malenog otoka.

   Nije to bio Goli otok uprkos mocnoj imaginaciji naseg predsednika.Otok je bio pun Palmi,malih Pacica i  sedamnaest  jarica i Rasima Ljajica.Samo nije bilo traga od Mladica.

   Ostrvo je prosto bujalo od egzoticnih zivotinja,toliko raznovrsnih,da smo se osecali kao da smo na snimanju neka znamenite decije emisije  nase nacionalne televizije,poput Zooteke ili Drugog Dnevnika.

   Ta egzotika nije smetala nasem predsedniku.Naprotiv-prijala mu je.U jednu Palmu se zaljubio na prvi celavi kokos koji mu je pao na mudru glavu.

   Ljubav je samo bujala u dusi naseg predsednika.Zavoleo je on i Pacice i sedamnaest jarica i Rasima Ljajica.Samo nije bilo traga od Mladica.

   I ziveo je tako nas predsednik u ljubavi,ali i od ljubavi.

   Ali mi,ostali ostrvski zivalj,nismo mogli da zivimo samo od ljubavi i brige koju je isijavao nas presednik "za sve nase ljude".

   Bili smo sve gladniji,odeca,koju smo imali na sebi prilikom pada,sve se vise cepala,zedni,imali smo stambenih problema jer nije svaka pecina stroga bila useljiva,sibali su nas vetrovi sa svih strana,imali smo problema sa velikom nezaposlenoscu,ostrvskom korupcijom,kriminalom,sa obrtnim kapitalom...Problema je bilo sve vise i vise.Sve nas je vise pomisljalo na suicid ili odlazak sa ostrva kao bolje resenje od zivota na njemu."Teska vremena,a u predsednikovoj glavi klip...",kako je to duhovito otpevao ostrvski trubadur.

   U cilju poboljsanja zivotnog standarda,poslali smo malu,ali homenovsku delegaciju nasem predsedniku.

   Nas predsednik je saslusao sta smo imali da mu kazemo,pokusao je da razmisli o tome, i dosao do resenja.

   Predsednik je skinuo svoje velicanstvene pantalone,zatim i slip bokesrice.Spreda ga nismo videli,ali od pozadi je sijao predsednikov koalicioni potencijal u svoj njegovoj supljikavosti.

   I bese tisina.A zatim predsednik prdnu!A iz predsednikovog prda nastade Gospodar Musica.

   Gospodar Musica je bio lep,mali i debeljuskast.Imao je smesne krmece okice,glupe naocari na vrhu svog nosica i razdeljak medju zubima.

   Kako vreme prolazi,kako se oko nas talozi otpad i djubre,kako se sve nepodnosljivije zivi,Gospodar Musica mirise sve lepse i lepse!