Vreme za Nobela

Niels Bohr, Aage Bohr i Thomas Bohr (navedeni po starosti) pred tablom.

Ovih dana se, kao i svake godine od 1901., dodeljuje Nobelova nagrada (NN). Nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, knjizevnost i ekonomiju se dodeljuju u Švedskoj, dok se nagrada za mir dodeljuje u Norveškoj.

Ove godine, nagrada je već najavljena za medicinu i fiziku, sutra (10.10.2007) , ili danas - već zavisi od toga gde ste sada - se dodeljuje za hemiju, 11.10. za knjizevnost, 12.10 za mir, a 15.10. za ekonomiju. O istorijatu Nobelove nagrade, laureatima, kao i druge informacije mogu da se nadju na sajtu Nobelove fondacije. O tehničkm detaljima, statistikama, itd., vezanim za Nobelovu nagradu se manje više sve zna, ili se moze pronaći, i zato o tome neće biti reči ovde. Mene više zanima sada osnovni koncept i njegova praktična primena. Ja cu se najvise koncentrisati na fiziku, jer mi je to najblize.

Da kazem na samom početku: ja mislim da je cela ideja Nobelove nagrade sjajna. Štaviše, ne znam da li bih mogao da zamislim današnji svet u kome NN, ili nešto slično njoj, ne postoji. Jednostavno, to je deo ove civilizacije, kao, recimo, doček Nove godine. Svake jeseni, nagradjuje se najuspešnije dostignuće u naučnoj/umetničkoj aktivnosti ljudi na planeti. Nešto kao Olimpijada, samo što se ovo radi jednom godišnje, a opet je ozbiljnija nego, primerice, dodela Oskara, barem po mom mišljenju.

U tom smislu, NN ima i pedagošku ulogu popularizacije onih vrsta aktivosti na koje čovečanstvo moze samo da bude ponosno - a mi zaista imamo malo stvari na koje se mozemo ponositi. Razume se NN, i ceo ceremonijal i postupak oko nje nije savršen, i ima ljudi koji smatraju da je koncept prevazidjen, da NN počinje da postaje sama sebi svrha, itd. Ovi argumenti nisu sasvim bez osnova, mislim, posebno kad je o nekim nobelovskim oblastima reč. Ali o tome kasnije.

Nobelova nagrada za fiziku je ove godine dodeljna Albertu Fertu i Peteru Grinbergu za otkriće gigantske magnetootpornosti (GMR). Ovo je fizička pojava na kojoj se zasniva rad hard diskova ili iPod-a, dakle nešto što je mnogima od koristi. U tom smislu, Nobelov komitet je ostao veran svojoj tradiciji. Najveći broj nagrada iz fizike je dodeljen za prakticna otkrića - recimo Ajnštajn je najpoznatiji po otkriću Teorije Relativnosti, ali mu je NN dodeljena za objašnjenje foto-električnog efekta. Foto-električni efekat je fizička pojava na kojoj se zasniva rad televizora.

NN iz fizike su takodje dobijali ljudi i za teorijska dotignuća, ali Nobelov komitet, s pravom po mom mišljenju, više "naginje" ka praktičnim, eksperimentalno utvrdjenim i potvrdjenim pojavama nego teorijskim konstruktima, koliko god ti konstrukti bili uverljivi. Konkretno NN je odeljena za ekperimentalno otkriće pozadinskog zračenja u kosmosu - dakle, eksperimentalnom otkriću zaostale "vatre" posle Velikog Praska, ali za teoriju Velikog Praska kao takvu još nije dodeljena.

Slična situacija je i sa fizikom elementarnih česticam - najveći broj nagrada je otišao ekperimentalnim fizičarima koji su konkretne elementarne čestice otkrili, a redje onima koji su ih teorijski predvideli. Recimo, W. Pauli je dobio 1945 NN za tzv. Paulijev princip - sasvim zasluzeno, jer pomoću tog principa razumemo zašto je materija koju oko sebe vidimo ovakve veličine i strukture - ali ne i za predvidjanje (1933) da postoji čestica zvana neutrino, od čijih osobina danas zavisi naše razumevanje kosmosa. NN za detekciju solarnih neutrina (onih koje emituju nuklearne reakcije u centru Sunca) je dodeljena tek 2002.

Dakle, u jednom opštem smislu, NN a fiziku je dodeljivana za "čvrsta" otkrića, u nešto manjoj meri za teorijska dostignuća, ali nekih većih "nobelovskih nepravdi" u fizici nema; barem ja tako mislim. Postoje prituzbe da su nagrade dodeljivane ljudima koji su više administratori nego naučnici (najupadljiviji primer C. Rubbia, direktor CERN instituta), i neke od njih zaista stoje. Ali, rekao bih, da su najveća i najvaznija otkrića u fizici, od nastanka NN, manje više pravedno nagradjena.

Još jedna od prituzbi je da je švedska akademija pristrasna prema oblastima u fizici kojima se najviše bave Švedjani (nisu sve oblasti u fizici svugde podjednako zastupljene - neke zemlje se više orientišu na jednu ili drugu stranu). Recimo, nesrazmerno veliki broj nagrada je dodeljen u oblastima kao što su elementarne čestice. S druge strane, ta oblast je decenijama na samom frontu istrazivanja u fizici i nije čudno da je onda i NN za tu vrstu istrazivanja češće dodeljivana. Ipak, jedna anegdota je ovde poučna.

Ja sam relativno dobro poznavao Per Bak-a, danskog fizičara, koji je danas najpoznatiji po otkriću samo-organizovanih sistema i teoriji koja je u vezi s tim razvijena (Per je podlegao bolesti pre tačno 5 godina) - bili smo nekoliko puta zajedno na letnjim školama, sretali smo se na seminarima, konferencijama, itd. U vreme kad smo se malo duze druzili, on je imao posao Kopenhagenu, ali se spremao da se preseli u Ameriku. On je tu svoju nameru objasnio time što je "jedini student vredan paznje u Danskoj Thomas Bohr", a on je odlučio da promeni oblast istrazivanja u fizici. Tomas Bohr je inače sin Aage Bohra koji je dobio NN 1975. za otkrića u nuklearnoj fizici, a Aage je sin Nielsa Bohr-a koji je 1922. dobio NN za objašnjenje strukture atoma.

Dakle, budući da je deda Niels, pa tata Aage, dobitnik, red bi bio i da unuk Thomas bude dobitnik kako bi odrzao porodicnu tradiciju (kakvo opterećenje samim rodjenjem!). I Thomas je zaista naučnik tog kapaciteta. Medjutim, on je došao do zaključka da članovi švedskog komiteta "ne vole" oblast fizike kojom je on počeo da se bavi pod mentorsvom P. Bak-a, i time mu se smanjuju šanse da dobije NN, te je odlučio da promeni oblast. Per Bak je zato odlučio da u Danskoj vise nema šta da trazi, i otišao u USA.

Jedna od ozbiljnijih "Nobelovskih nepravdi" koja se često navodi je i ne-dodeljivanje NN Stivenu Hokingu. Njegovo se ime najčesće vezuje za crne rupe (black holes). Medjutim, čini mi se da i u ovom slučaju nobelovska komisja ostaje verna svojoj tradiciji - oni se radije opredeljuju za eksperimentalno potvrdjena otkrića. Bez obzira koliko concept crnih rupa raspaljuje našu maštu (a raspaljuje je svakako!), za sada sve ostaje kao uverljiva teorija, a ne kao eksperimentalno, čvrsto potvrdjena pojava. Moguće da će za neku deceniju, kao u slučaju neutrina i Paulija, biti dodeljana NN nekom timu budućih istrazivača koji su direktno detektovali crnu rupu, a počeli su da se interesuju za fiziku čitajući Hokingove knjige. I to je, mozda, neka vrsta kosmičke pravde. Mozda nije.

Dakle, što se fizike tiče, NN nije neka idilična la-la zemlja idealne, andjeoske pravde, ali mislim da joj se ne moze ni mnogo zameriti.

Kad su druge oblasti u pitanju, primedbi ima mnogo više. O medicini hemiji ne mogu da sudim - prosto, suviše malo znam o tome. Ima mišljenja, na primer, da je R. Franklin nepravedno isključena iz NN za otkriće DNK - nagrada je dodeljena Watsonu i Crick-u, recimo. Po mom misljenju, ovde je zaista nacinjiena nepravda. Slicnih primera, verujem, ima jos.

Ali mnogi tvrde da je nagrada iz knjizevnosti i nagrada za mir "političke prirode", i da su tu "drugi interesi" osim idealne objektivnosti (stagod to značilo!) "u igri". Primera ima i da se potkrepi i da se obori ta tvrdnja.

Kad je o NN za knjizevnosti reč, tu moze da bude u pitanju ukus - ovaj termin koristim u nedostatku boljeg. Ja, na primer, mislim da je "Nobelovska nepravda" učinjena prema Kafki ili Borhesu, koji Nobelovu nagradu, neshvatljivo, nikad nisu dobili -a drugi će već naći svoje primere. Recimo, ima mesta primedbi da su pisci koji pisu na "malim" jezicima na poseban nacin "diskriminisani". To je mozda tacno - NN za knjizevnost je u pocetku nesrazmerno cesto dodeljivana piscima koji su pisali na skandinavskim jezicima, ali, mislim, da je sada ta "nepravda" sve manje prisutna.

O NN za mir, što manje rečeno tim bolje. Dovoljno je samo setiti se da su jedne godine i William Jefferson Clinton i Slobodan Milošević bili za nju istovemeno predlozeni. Ali, to je već drugi svet - tu nisu čiste stvari.

Nedelja dodele Nobelovih nagrada za 2007. je u toku. Uzivajte!

Koja je vasa novelovska pravda/nepravda?