kao kakao

/ 24.06.2009. u 08:45

Komentari: 5
Čitanost: 7015
/
Preporuke: 2640
/

"Ovaj postupak je jedna pravna nakaza, ovo je jedno zagađenje pravnog ambijenta, a uzrok tome je jedna idealna kombinacija između nekompetencije i poslušnosti. I to je slika i prilika tužilaštva danas. Mogu da kažem ne tužilaštva, nego v.d. tužilaštva." Sead Spahović ,branilac Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca, kome u četvrtak 25. juna počinje suđenje, u intervju udanašnjoj Borbi

U na kraju ovog posta je tekst iz današnje Borbe, intervju sa Seadom Spahovićem braniocem Radeta Terzica, bivšeg okružnog tužioca. Ogroman cover page, bombastična obrada teksta. Malo indikativno,ali ajde. Sadržaj intervjua je zanimljiv. Preporučujem ga.

Meni je bio posebno zanimljiv zbog afere Topčider i uloge republičkog Tužilaštva u istoj, jer je i u ovom intervjuu solidno prstom ukazano baš na RJT. Ono je i do sada bilo identifikovano kao mesto odakle je prolongirano, pa očito nepotrebno prolongirano obavljanje bitnih istražnih radnji i u aferi Topčider. Najnovija "ideja" Tužilaštva je da se suoče članovi Tufergdžićeve i Državne komsije, pošto je upravo na insistiranje Tužilaštva, u više navrata nesporno dokazano da je valjan nalaz druge a sraman nalaz prve spomenute komisije.Umesto da se neko ispita i eventulano tuži za tako bedan nalaz Tufegdžićeve komisije, predlaže se suočavanje! Mediji su se nastavkom suđenja i ovom novim potezom RJT bavili tačno dvadesetak sekundi. I onda će 5.oktobra da se sjate u Topčider, Batić če da priča, roditelji će da ponove da žele istinu i nikom ništa. Novinsko istraživački. Aktivistički. Na to mislim. Ništa Insajderi, ništa.......A Batićsa DS, a DS drži vojsku. A....da ne spominjem suptilnije stvari koje mnogi previđaju i kad počnu površno i u svoje promotivne svrhe, a ne u svrhu saszavanja svih okolnosti, da o Topčideru pričaju. U toj tkz Nezavisnoj komisiji čiji rad hvalimo je pola tadašnjeg državnog vrha bilo, koji pljujemo za neke druge stvari, Bulatović, Jočić..... Ne govri li i to da u vojsci i službama i dalje nema jednog lanca hijerarhije, da posotjoi više centara a da možda i Rasim i Šutanovac sad mogu da tvrde da se ubiše od traganja al SAMO SA DELOM EKIPE u stvari. Sitnica.

Ovaj intervju me je podstakao i da sa vama ovde podelim još nešto. Tretirajte to kako hoćete, kao implicitno priznanje neuspeha, kao jed, kao ljubomoru, kao šta god.....Pogledajte kako je u slučaju Terzić branilac dao jednu šitu sliku konkteksta, a jedne novine tome posvetile solidnu pažnju. Verujem da će tek biti i medijske pažnje, i ocena i stavljanja u kontekst celog slučaja i od strane potpisnika apela, imena koja fale, druge Srbije, prve Srbije, NGO Srbije.....

A u slučaju Leskovac baš "nema" zanimljivih momenata, inspiracije za detaljnije bavljenje, stavljanje slike u širi kotekst, reklo bi se po interesovanju za slučaj. Aktuelni zamenik načelnika GŠ, tri "samoubistva" u jednoj V.P. za samo godinu dana, a komandant armijske oblasti kojoj pripada i ta V.P, Leskovac naravno, je sadašnji zamenik načelnika G.Š. Otac jednog od nastradalih vojnika, za koga je ustanovljeno obdukcijom da se otrovao heroinom, zadnji dan služenja roka btw, tvrdi da mu je sin bio vozač starešina iz kasarne u Leskovcu, uključujući i Ćirkovića sadašnjeg zamenika načelnika GŠ.

Vojska to ne demantuje, umesto toga se udara Lazanjski spin tipa šta ima NGO da imaju stav o vojsci i kadrovima, i od izražavanja bojzni u jednom saopštenju za javnost to javnosti predstavi, zaokruži kao neosnovan napad i osporavanje naimenovanja.

Kako može heroinski zavisnik da bude redovan vojnik i vozač starešina. Verziju da je bio heroinski zavisnik, BTW, ne širim ja ili otac pokojnog, već starešine u mnogobrojnim izjavama medijima ueposredno posle tragedije. A‚da, tako je i obdukcija rekla. Samo nigde niko da reaguje, sud u Leskovcu pogotovu, na mnogobrojne opravdane zahteve da se izvrši ekshumacija i urade dodatne analize. Dalje, isti taj Ćirković je odlazio na groblje i u kuće porodica druga dva vojnika nastradala u V.P. Leskovac, Žarkovića i Kostića, u godinu dana, i rekao im da su "mnoge starešine odgovorne za smrt njihove dece." I! I posle očitih dilema koje ostavlja obdukcioni zapisnik jednog od "samoubijenog" Žarkovića, sud ne pokreće nikave dodatne istražne radnje. Još nešto, pokojni Srđan Ivanović, za koga njegov otac tvrdi da je vozio i Ratka Mladića, što niko nikad nije istražno-sudski hteo da proveri, da oca sasluša na tu okolnost, bio je član sportskog kluba čudnog naziva "Škorpioni." Hoću reći, nekako je on delovao po prirodi stvari prikladije da bude vozač takvoj ekipi, nego recimo ja.

Ne mogu da shvatim kako niko drugi neće ili ne može da shvati širu sliku, kontekst u kome se dešavaju priče o Leskovcu. O implikacija da ne govorim, toliko pokušavam da kažem sad već godinama.Jle treba još tagva. Kopnena zona bezbednosti, jug Srbije, šverc oružija, Trnovo, Podujevo, Škorpioni....

Kako ubijeni mora da se preziva u ovoj zemlji da bi bile interesantne-značajne sve okolnosti pod kojima je ubijen, koje struke mora da bude! Novinari su solidno držali temu Stambolić i neka su,i temu Ćuruvije pa i Pantića donekle, prvi je bio blizak ekipi oko Danasa i NGO sektora kao političar, drugi kome sve ne. Jel to esnafska solidarnost ili istraživačko novinarstvo bilo.

Rade Terzić je solo u optužnici koji vodi organ nadležan za "organizovani kriminal" a ovde, slučaju Leskovac, toliko povezanih stvari i indicija da je u pitanju organizovano zataškavanje i organizovan niz propusta i nikom ništa. Ni branioci porodica vojnika pobijenih u Leskovcu nisu baš glasni i medijski eksponirani kao nekim drugim slučajevima. Zašto. Sve je mutno, sve je kao kakao.

Evo spomenutog intervjua.

Republički tužilac nikada neće biti izabran, poslušnog Radovanovića vlasti drže za uši

23.06.2009.

Sead Spahović, branilac bivšeg tužioca kaže da je postupak protiv Radeta Terzića pravna nakaza

Suđenje bivšem okružnom javnom tužiocu u Beogradu Radetu Terziću, optuženom za zloupotrebu službenog položaja, počinje u četvrtak, 25. juna u Opštinskom sudu u Smederevu. Terzić je optužen da je, kao beogradski okružni tužilac, krajem 2001. godine uticao da iz pritvora budu puštene vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković.

Branilac optuženog Sead Spahović, u intervjuu za "Borbu", govori o tome da je postupak protiv Terzića montiran i da je reč o političkom procesu kojim se prikriva prava politička pozadina ubistva Zorana Đinđića.

Zbog čega mislite da je proces protiv Terzića montiran?

Ovo je u suštini jedan paradigmatičan primer montiranog procesa, ovde je moguće dokazati da je proces montiran. Ovo je slučaj kod koga dok za vreme dok postupak traje, već postoje dokazi da je proces montiran. To je zanimljivo.

Pre svega, kao što znate, Terzić je uhapšen pod optužbom da je pripadnik zemunskog klana. Uhapsio ga je tadašnji specijalni tužilac, a sadašnji v.d. republičkog tužioca. I to je jedini slučaj, otkada postoji Specijalni sud da je pred tim sudom oformljen predmet u kome figurira samo jedan okrivljeni. Pored toga što je to najblaže rečeno neobično, zanimljivo je da je to jedini slučaj u istoriji specijalnog suda, u kojem nisu primenjivane mere kontrole telefona, optičkog snimanja, praćenja, dakle, svega onoga što je karakteristika Specijalnog suda. Ne postoji nijedan transkript nijednog razgovora, niti postoji ikakva naredba istražnog sudije o prisluškivanju, to uopšte nije rađeno. I normalno je da nije rađeno jer su znali da od toga nema ništa.

Dokazi koji postoje sad u predmetu i dokazi koji su postojali na početku postupka su identični, a specijalni tužilac je Terziću stavljao na teret da je pripadnik zemunskog klana. Sada mu to ne stavlja na teret, a isti su dokazi bili i tada i sada. Znači, on je taj postupak započeo jedan dan pred produžetak svog mandata, odnosno pred prestanak mandata i produžetak, to je čisto jedan propagandni, politički postupak i politički progon.

Šta je bio povod za to?

Povod za hapšenje Terzića bilo je prethodno suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na tom suđenju advokat Srđa Popović je insistirao na političkoj pozadini ubistva Đinđića. Specijalni tužilac je obećao da će da rasvetli tu političku pozadinu, a hapšenje Terzića predstavio je kao rasvetljavanje političke pozadine tog političkog ubistva. Znači, on je jednim udarcem ubio dve muve. Rešio je političku pozadinu ubistva, otklonio je opasnost od tadašnje vlasti koja je javno direktno osumnjičena za podršku i političku pripremu atentata i istovremeno je prevalio stvar na Đinđića, Đinđićevu vladu, Đinđićevu vlast i Terzića, kao bitnog eksponenta te vlasti. Poznato je da je Terzić uhapsio Miloševića, a da je Đinđić ubijen zato što je izručio Miloševića. To nije nikakva tajna. Terzić je uhapsio Miloševića, imao je učešća i u izručenju Miloševića, odnosno u izradi te uredbe po kojoj je izručen, i to se zna.

Možete li to, ipak, detaljnije da objasnite?

Ne bih hteo da se previše bavim politikom, ali moram jer je ovo stvarno političko suđenje. Ovo je politički proces, moramo to da kažemo. Dalje, moraće kad-tad da se utvrdi na osnovu čega je specijalni tužilac Radovanović tvrdio da je Rade Terzić pripadnik zemunskog klana, da se utvrdi na osnovu čega je to napisao u zahtevu za sprovođenje istrage, na osnovu čega je to napisao u svom zahtevu da mu se poveri taj slučaj. Naći ćemo ko je taj koji je to prvi lupio, taj stoji iza svega. Znači, ko je taj koji je prvi napisao da je Rade Terzić pripadnik zemunskog klana. Istovremeno, u tom postupku u kojem se tvrdi da se Rade Terzić udružio sa tačno navedenim pripadnicima zemunskog klana. Tužilaštvo nije predložilo da se saslušaju ta lica, pripadnici zemunskog klana. Sudija je to radio sam po službenoj dužnosti. Iznosim zaključak da je tužilaštvo znalo da Terzić nije pripadnik zemunskog klana, zato nije bilo mera, zato nije bilo praćenja i kontrole telefona, zato nije bilo nikakvog ozbiljnijeg pretkrivičnog rada, zato nije bilo ni predloženo da se saslušaju pripadnici zemunskog klana.

Evidentno je da su oni očekivali da će Terzić da kaže da mu je ove stvari koje mu se stavljaju na teret nalagao Đinđić ili Čeda Jovanović. Zna se da je tada Čeda Jovanović bio "sotona" na političkoj sceni, a Đinđić je bio mrtav. To je bio politički benefit koji se tada tražio.

Još jednu stvar, za koju ne treba biti veliki pravnik, sve odluke o puštanju iz pritvora doneo je sud. Sud je nezavisan, samostalan i sudi na osnovu Ustava i zakona. Sud ne sudi na osnovu mišljenja Radeta Terzića ili bilo kog drugog tužioca. Prema tome, ne može da postoji uzročna veza između mišljenja tužioca i odluke suda. Ovaj postupak je jedna pravna nakaza, ovo je jedno zagađenje pravnog ambijenta, a uzrok tome je jedna idealna kombinacija između nekompetencije i poslušnosti. I to je slika i prilika tužilaštva danas. Mogu da kažem ne tužilaštva, nego v.d. tužilaštva. I kladim se javno s kim god hoćete da će ovo v.d. stanje da ostane jer republički tužilac neće biti nikada izabran, zato što ovako najbolje sluša, "drže ga za uši". Nikad neće naći takvog za te pare. To je jedna zamena teza, zamena priča kada je u pitanju politička pozadina ubistva. Mi ćemo sudu ponuditi dokaze da su novinari pozvani u MUP i da im je tamo rečeno da imaju ekskluzivnu informaciju, onda je sklonjena zavesa i pokazan je Terzić u lancima, kako ga izvode na zadnji izlaz. Nemam direktne dokaze o tome, ali ćemo za ovo suđenje naći novinare koji će to potvrditi.

Terzić kolateralna žrtva rata protiv Đinđića

Sead Spahović kaže da je hapšenje Terzića i postupak koji se vodi protiv njega završetak serije postupaka, koju je bivša vlast vodila protiv Đinđićevih ljudi. "U tome je glavni izvršilac i glavno oruđe i oružje bio sadašnji v.d, a bivši specijalni tužilac. Pazite, uhapšen je ministar pravde Vladan Batić, napravljen je cirkus, a nikad nikakav postupak protiv njega nije vođen zbog toga. Uhapsili su čoveka koji je ministar pravde pod optužbom za korupciju, za jednu vrlo ozbiljnu stvar, samo da ga kompromituju. Zna se i ko je to tražio i kako je to išlo, to se sve zna", naglašava Spahović.

On navodi da je potom Dragan Vulić, pomoćnik ministra pravde, koji je lično potpisao izručenje Miloševića, optužen za korupciju. "Vulić je u vreme Đinđićeve vlade bio direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Onda je uhapšen Milan Obradović, general policije, pa je procesuiran Nenad Milić, zamenik ministra policije, za neku glupost da je držao oružje u nekom streljačkom klubu, pa su tu suđeni još neki ljudi iz Đinđićevog kabineta", objašnjava Spahović.

Zorica Nikolić

postavite na |

Komentari (5)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 09:30 24.06.2009

Uzgred !

A u slučaju Leskovac baš "nema" zanimljivih momenata, inspiracije za detaljnije bavljenje, stavljanje slike u širi kotekst, reklo bi se po interesovanju za slučaj. Aktuelni zamenik načelnika GŠ, tri "samoubistva" u jednoj V.P. za samo godinu dana, a komandant armijske oblasti kojoj pripada i ta V.P, Leskovac naravno, je sadašnji zamenik načelnika G.Š. Otac jednog od nastradalih vojnika, za koga je ustanovljeno obdukcijom da se otrovao heroinom, zadnji dan služenja roka btw, tvrdi da mu je sin bio vozač starešina iz kasarne u Leskovcu, uključujući i Ćirkovića sadašnjeg zamenika načelnika GŠ.

AlexDunja 09:40 24.06.2009

...

Tretirajte to kako hoćete, kao implicitno priznanje neuspeha, kao jed, kao ljubomoru, kao šta god.....Pogledajte kako je u slučaju Terzić branilac dao jednu šitu sliku konkteksta, a jedne novine tome posvetile solidnu pažnju. Verujem da će tek biti i medijske pažnje, i ocena i stavljanja u kontekst celog slučaja i od strane potpisnika apela, imena koja fale, druge Srbije, prve Srbije, NGO Srbije....

nije neuspeh.
tvoj prst u oko je mozda samo to,
ali nije nezapazen.
ja zaista mislim da ce se naci jos
neko u medijima ko ce da podigne glas
oko slucajeva kojima se ti bavis.

Jelena Milić 10:07 24.06.2009

Re: ...

pa na kraju ja ....privodim kraju izvestaje i anlizu svakog slucaja i pojedinacno i grupno i UPOREDNO sto niko do sad nije hteo, pa cu i ovde da ih objavljujem i da saljem okolo gde stignem.....a umem daleko da stignem :))

deset_slukom 17:36 24.06.2009

Šou!

Umesto da se neko ispita i eventulano tuži za tako bedan nalaz Tufegdžićeve komisije, predlaže se suočavanje!

Moglo bi da se to organizuje na TV, pa da gledaoci glasaju preko mobilnih...
Da bude izvlačenje nagrada - premija sedam dana boravka u podzemnom skrovištu. Super će biti emisija.

Jelena Milić 07:16 25.06.2009

tekst iz e novina

preporucujem. guyina i u svom dokumentarcu o leskovcu odlicno pokazuje okruyni sud u leskovcu kao deo sistema zataskavanja zlocina

inace, konferencija koja se u tekstu spominje je bila organizovana i sponzorisana od CEAS i Ms Milic, upravo sa namerom da vidimo sta je sa sudbinom tog dokumantarca i dajavnost jos jedniom podsetimo na tragedije o kojima pisem

Slučaj Topčider
Objavljeno: Sre, 24. 06. 2009. 14:08
DOBRO ČUVANA TAJNA

Ako je Topčider „zadnja linija” odbrane korumpirane institucionalizovane državne elite, stvorene od strane „starih snaga sistema”, koji se eto kloniraju u novim generacijama, onda je Topčider, Leskovac i sve ostalo prva linija otpora građana koji svoju decu treba da šalju kao živo meso ruskom konceptu „masivne vojske sa ukalkulisanim masivnim žrtvama”.

Piše: Branislav Guzina

Čini mi se da u Zakonu o informisanju piše da je novinar obavezan da informacije od javnog značaja učini dostupnim javnosti. Dakle, da postupim po zakonu.
Šta reći o kontradiktornim nalazima uglednih patologa sa VMA? O istim imenima tih uglednika u nalazima više slučajeva nastradalih vojnika? O tome da se neki od njih na sudu, po tužbi roditelja, brane ćutanjem?

U septembru 2008. zajedno sa Roditeljima u crnom, advokatima porodica, Vladanom Batićem te Jelenom Milić, učestvovao sam na konferenciji za novinare u Medija centru povodom slučaja stradalih vojnika u kasarni u Sinkovcu (Leskovac) i filma pod naslovom „Vojska, slučaj kasarne u Sinkovcu”, koji sam uradio za dokumentarni program RTS. Iznenađujuće je da su gotovo sve televizije prenele izveštaje sa te konferencije za štampu, uključujući i sam RTS.

Umesto da emisija o događajima u Leskovcu bude emitovana, RTS je zatražio od mene da snimim i „slučaj Topčider”, da bi se onda obe emisije emitovale zajedno. Tek kada mi je obećano da će „kuća” stati iza tog projekta i da će imati prioritet, pristao sam.
U „slučaju Topčider” postoje dve strane. Oštećeni, njihovi advokati, Nezavisna komisija sa svojim nalazima – te, sa druge strane, Država.

Prikupljajući dokumentaciju počeo sam da šaljem pisma sa memorandumom Državi – Ministarstvu odbrane, Okružnom sudu u Beogradu, Republičkom tužilaštvu. Naravno, sve je to praćeno telefonskim razgovorima sa portparolima, Tomom Zorićem i Ivanom Ramić. Obavio sam i lične zvanične razgovore u Ministarstvu odbrane sa puk. Karanom i kap. boj. broda Boškovićem (odnosi za javnost), te istražnim sudijom Lazarevićem, kao i republičkim tužiocem Radovanovićem. Svi ti susreti su održani u „srdačnoj atmosferi i spremnosti za saradnju”.

-.-PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ-.-

PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

U Ministarstvu odbrane dobio sam uveravanja da je izostanak saradnje na snimanju slučaja u Leskovcu (nije dozvoljen pristup kasarni i objektima kao ni kontakt sa vojnim licima) bio nesporazum i da vojska nema razloga da ne sarađuje, dakle – šta želite? Kažem šta želim, dobro, kažu oni, konkretizujte to i pošaljite nam zvanično, pismenim putem. Dobro. Odem u Okružni sud, istražni sudija Lazarević vrlo ljubazan: šta želim? Želim uvid u predmet Topčider, neophodno mi je iz profesionalnih razloga, kao i saradnja Okružnog suda prilikom snimanja. Sudija Lazarević ne želi da se slika (što poštujem), umesto njega tu je gospođa Ramić. Nema problema. Uvid u predmet? Nema problema, da dostavim pismeno. Dobro.

Šiljim pero, sitnu knjigu pišem (sve sa memorandumom) Ministarstvu odbrane sa spiskom lica koje želim da mi se učine dostupnim, Okružnom sudu zahtev za uvid u predmet i čekam... čekam... čekam.

Zovem gospođu Ramić, pitam, kaže da im je potrebno pismeno odobrenje Republičkog tužioca Radovanovića, pa ću dobiti uvid u predmet. Dobro. Zovem Tomu Zorića, dogovorim susret. Sedimo tako Zorić ja i neki fikus u njegovoj kancelariji par minuta i odlazimo kod Radovanovića. Gospodin je ljubazan, nema problema, pismeno? Ma ne, pozvaće on lično Lazarevića. Super. Utom svraća gospodin Homen na kaficu, ja naravno ne bih da smetam, uostalom rešio sam problem, doviđenja i hvala.

Čekam.
Ništa.

Zovem gospođu Ramić, ništa nije dobila od republičkog, da vidim šta je. Jurim Tomu Zorića, kaže da ne zna, videće sa tužiocem Radovanovićem, ali da ja kažem gospođi Ramić da mu se javi. Dobro. Pozovem gospođu Ramić, prenesem šta joj je poručio gospodin Zorić, „Vi me zovete da se ja njemu javim? Hm, da, dobro”, kaže gospođa Ramić.

Dobro, kažem ja. Čekam.
I tako prođe skoro šest meseci.

Stiže odgovor Ministarstva odbrane. Kažu nema problema, ali da im ja dostavim pismeno odobrenje Okružnog suda. Dobro. Sitnu knjigu (sa velikim memorandumom) šaljem Okružnom sudu, sve sa prilogom odgovora – zahteva Ministarstva odbrane. Čekam.

Okružni sud me obaveštava (opet) da mogu imati uvid u predmet ako im dostavim pismenu saglasnost Republičkog tužilaštva (gospodin Radovanović), a što se tiče zahteva Ministarstva odbrane, „Okružni sud nije nadležan” da daje takvu saglasnost!

-.-PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ-.-

PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Pišem Ministarstvu odbrane, gospodinu Šutanovcu, dostavljam im odluku Okružnog suda da nije nadležan, ko je nadležan, da li možemo da prevaziđemo ovu situaciju? Pišem Republičkom javnom tužiocu Radovanoviću, dostavljam prilog odluka Okružnog suda, istražnog sudije Lazarevića. Čekam.

Još uvek čekam.
Još nije stiglo.
Putuje.

Ja naravno već imam svu dokumentaciju slučaja Topčider. To sam odmah i rekao gospodinu Lazareviću istražnom sudiji Okružnog suda, ali moram da imam uvid u predmet od strane samog Okružnog suda iz profesionalnih razloga.

Iskustva tokom istraživanja i prikupljanja dokumentacije, kao i saznanjima tokom snimanja „slučaja Leskovac”, razgovora sa analitičarima koji se bave problemom transformacije vojske i trenutnog stanja rada na „slučaju Topčider” jasno ukazuju na pravu prirodu političke odluke o „neutralnosti zemlje”.

Naime, poznato je da je projektovani broj reformisane i profesionalizovane vojske oko 20.000 pripadnika. Ona je posle proklamovane „neutralnosti” podignuta na preko 30.000. No, to nije sve i nije najvažnije. Unutar toga se krije ne samo odbijanje profesionalizacije vojske već, po mišljenju upućenih, prihvatanje „ruskog koncepta” – masivne vojske. Taj koncept se u suštini ne razlikuje mnogo od postojećeg „bivšeg koncepta JNA”. Preuzimanje onih par aviona od Crne Gore nije vraćanje našeg, već poklanjanje onog što Crnoj Gori i njenoj vojnoj doktrini nije potrebno. To je oslobađanje od tehnološkog otpada koje se u novoj doktrini srpke vojske savršeno uklapa u koncept „sve što može da puca, ne bacaj!”

Racionalnost koncepta masivne vojske u ekonomski iscrpljenoj zemlji, uz dodatnu činjenicu da taj koncept pretpostavlja mogući ratni sukob kao sukob uz masivne gubitke (možda to Rusija i može sebi da dopusti), svoj rezon nalazi u političkoj neodgovornosti. Slanje par kadeta na West Point je samo kozmetička naobrazba. 'Rani sina pa šalji u vojsku!

Transparentnost u odbijanju rešavanja slučajeva Leskovac, Topčider i mnogih drugih koji nisu ni dospeli u javnost, priznanje je ne samo vojske i pravosuđa, već same Države da odbija da se menja i da Topčider i druge slučajeve doživljava kao „zadnju liniju” odbrane. Ponižavajuća arogantnost tih institucija koju sam lično iskusio uvredljiva je, tim pre što sam tome izložen kao novinar kuće koja nosi naziv – Javni servis.

Ono što je, međutim, daleko uvredljivije jeste činjenica da se u pozadini tih mnogobrojnih slučajeva stradanja vojnika (Leskovac očigledno) ne radi ni o kakvim Haškim beguncima – izuzetak je Topčider, gde se verovatno radi baš o tome – već o najobičnijem kriminalu. Zašto vojska, pravosuđe, rečju Država, kojoj je toliko stalo do „ugleda i časti”, sve to rizikuje e da bi zaštitila neke podoficire, vodnike, kapetančiće, pukovnike, koji u eksteritorijalnim prostorima kasarni švercuju ko zna šta (i usput pobiju nečiju decu) jer, eto, mala je plata?!

Dokle je Država spremna da ide u tome?
Do kraja!

Možete li da zamislite sudiju Okružnog suda u Nišu, Milosavljevića, koji u fioci drži predmet nastradalog vojnika Žarkovića (kasarna u Leskovcu) i treba da utvrdi eventualne propuste tokom istražnih radnji (a bilo ih je!) vojnog istražnog sudije Milosavljevića? Shvatili ste?

Još jedno ispitno pitanje za mlade novinare istraživače: nalazite se u Leskovcu; red ćevabđžinica – red pekara, ne zna se šta ko kome prodaje. Usred toga kapitalna zgrada Okružnog suda, sve novi inventar, koža, kompjuteri i naravno Security koji vas stražarno sprovodi na sprat do kabineta predsednika suda, koji vam kaže onako s vrata – Sud sudi, ne komentariše svoje presude! – tras, zatvara vrata a vi u ruci držite papir na kome je odluka Veća Okružnog suda da se podrži odluka istražnog sudije da ne sasluša svedoke u slučaju otrovanog vojnika Ivanovića, a upravo ste završili razgovor u prizemlju sa Okružnim tužiocem koji nemoćno širi ruke i kaže da on ne vodi istragu već istražni sudija (nekoliko vrata dalje, ime mu je Mihajlo Petrović) i policija. Ako mu oni ne pruže dokaze, on nema slučaj? Kakav slučaj onda može da ima siroti „novinar istraživač”?

Šta reći o kontradiktornim nalazima uglednih patologa sa VMA? O istim imenima tih uglednika u nalazima više slučajeva nastradalih vojnika? O tome da se neki od njih na sudu, po tužbi roditelja, brane ćutanjem?

Dakle, ovaj izveštaj o stanju projekta „Topčider”, dokumentarnog programa RTS, hoću da učinim javnim. Jer od njegove realizacije zavisi emitovanje već snimljenog „slučaja Leskovac”. Ovo mora da bude javno jer to nije moja privatna stvar, nije više privatna stvar ni samih roditelja – ne bi trebalo da bude – ni braće i sestara tih pobijenih mladića, a nije ni privatna stvar nekih sudija, oficira, ministara i na kraju krajeva to nije privatan, neslužben odnos samog glavnokomadujućeg!

Ako je Topčider „zadnja linija” odbrane korumpirane institucionalizovane državne elite, stvorene od strane „starih snaga sistema”, koji se, eto, kloniraju u novim generacijama, onda je Topčider, Leskovac i sve ostalo prva linija otpora građana koji svoju decu treba da šalju kao živo meso ruskom konceptu „masivne vojske sa ukalkulisanim masivnim žrtvama”.