ZVOCAVI RODITELJI

Prošle nedelje sam bila kod najmlađe kćerkice (4 god.) u vrtiću jer su imali "dan roditelja", dan kada roditelji zajedno sa svojim detetom u vrtiću prave određene predmete. U ovom slučaju smo pravili držače za olovke od limenke, papira i lepka.

Sve je super bilo dok roditelj pored mene, jedan tatica, kojeg inače poznajem iz detinjstva, nije počeo da se "razbacuje" svojom histerijom i konstantnim zvocanjem svojoj kćerki. "Nemoj tako, lepo sam ti rekao, to se tako ne radi ...pazi umazaćeš mi pantalone lepkom ...da li ti mene slušaš..."

Dok se on tako nonšalantno razbacivao svojim zvocanjem, slušala sam ga i mirno asistirala svojoj kćerkici ne mešajući se u njen rad.

Misli su mi se rojile... Razmišjala sam da li da mu saspem taj lepak na glavu ili da ga izbacim kroz onaj poluotvoreni pendžer? Ali, naravno, ja kao zrela osoba donela sam odluku da ipak istrpim tu torturui klisnem odatle što pre budem mogla.

Siroto dete, koji zvocavi roditelj!

ZATO MOLIM VAS, kada ste sa svojom decom na danu kada njima treba da bude lapo, molim Vas potrudite se da nebudete ZVOCAVI RODITELJI, tako ćete poštedeti svoje dete i naravno ljude oko Vas.