Verujem, ne verujem...

Svaki iole kvalitetan odnos zasniva se pre svega na poverenju. Ukoliko ne možemo nekome da verujemo, kako možemo bilo kakvu dalju kvalitetnu nadgradnju da stvorimo koja će imati smisla i koja će funkcionisati .

Šta raditi u situaciji ako ste nekome beskompromisno verovali i na tome zasnivali svaki svoj postupak i emociju i na kraju doživite laž, obmanu, manipulaciju koja vas potpuno zbuni. Kako to shvatiti.

Mučio me je odgovor na to dugo vremena. Pokušavao sam da shvatim šta čoveka nagoni da se promeni i da postane sposoban za laž i manipulaciju. Nije mi išlo od ruke...

I onda sam shvatio, u trenutku, posle par reči koje su mi rečene i koje su mi jednostavno uklonile nesposobnost rasuđivanja na ovu temu:

Čovek se ne menja u tom pogledu. Onaj ko je sposoban da laže i manipuliše jednom, bio je sposoban i sve vreme pre toga,  kao što će biti sposoban i kasnije u budućnosti. ’Kvalitet’ da manipulišete, skrivate, obmanjujete, je kao matrica, koja postoji u nekome kao (ne)ljudska osobina i ponavlja se kad god se stvore uslovi da se ona primeni. Problem nije bio u mojoj nesposobnosti da shvatim zašto se neko odjednom promenio, već u pogrešnoj proceni da je taj neko bio vredan mog poverenja.

Zato, kome još nije jasno, ne pokušavajte da ubedite sebe da je nečija laž bila trenutak slabosti. Laž je karakterna osobina koja je konstantna i nepromenjiva, deo bića onoga ko je izriče. I ponoviće se. Samo kad dobije priliku.

Toliko o tome...