Ko o čemu...

...biiip o poštenju, vojska o skraćenju, a ja o populizmu.

Populizmu našem nasušnom koji nas nigde ne vodi već stoji na putu naših koraka u budućnost.

Populizmu našem nasušnom koji (h)lebom (h)rani naše iluzije i podgreva naše zablude.

Populizmu našem nasušnom koji nas drži u ubeđenju da je biti bogat loše.

Populizmu našem nasušnom da je imati novaca zlo.

Populizmu našem nasušnom koji tako lako pljune a tako nikad ne ponudi alternativu.

Populizmu našem nasušnom koji podgreva očekivanja da neko nastavi da (h)rani razliku između onoga što stvorimo i onog što (po)trošimo.

Ovih dana primećujem po medijima (idealno mesto za razvijanje populizma) priču o "zlim bankarima" koji neopravdano* podižu marže. Rado bi se reklo i protivzakonito ali (još uvek?) zakona protiv bankarskih marži nemamo.

* Nije mi baš jasno ko i kako sebi uzima za pravo da procenjuje kolika je tuđa zarada, ali o tome možda kasnije.

Dakle o čemu se tu radi? Prvo da se razumemo, slažem se da oni koji krše ugovorne odredbe moraju biti kažnjeni. Drugo, verujem da postoje mehanizmi kažnjavanja onih koji krše ugovorne obaveze. Mehanizmi mnogo tiši, diskretniji i efikasniji od besmislenog podizanja prašine koja ništa ne postiže. Ovakav način  je kontraproduktivan (česta posledica populističkih mera). Komunikacija između bankara i klijenata biće postavljena ne jedan nervozniji nivo sa više nepoverenja a koristi ni po koga neće biti.

Obratite pažnju na "izjavu" Guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelšića:

"Ako banke koje su nezakonito podigle marže na već odobrene kredite ne budu htele dobrovoljno da ih vrate građani treba da ih tuže, kaže Radovan Jelašić."

U izjavi pre svega postoji jedno "ako" koje se u javnom mnenju zanemaruje. Niko nije direktno optužio ni jednu banku da je nezakonito (protivno ugovoru) podigla marže. Niti sme. To ne radi ni NBS. Voleo bih da samo bude jasno da u takvom slučaju (nezakonitom podizanju marže) nadzorni organ tj NBS, ima mehanizme kažnjavanja banke koja tako nešto uradi. U tom slučaju neće se apelovati/preporučivati građanima da tuže banke i da sami ostvaruju svoja prava kroz srpsko, sve samo ne efikasno, sudstvo. Preporučivanje tužbi je besmisleno. Za ratu od par stotina eura na mesečnom nivo, povećanje od 10% znači par desetina eura više. Suviše malo za tužbu. Previše za gorak ukus nezaštićenosti u ustima. Ali to nikako nije prostor za podgrevanje ogorčenja, što je jedina posledica ovakvih javnih komenatara NBS.

Zašto se sve ovo dešava? Siguran sam da (bar neki ljudi) unutar NBS vrlo dobro znaju (sve) posledice ovakvog medijskog cirkusa. Naslućujem da tu ima i neke vrste "disciplinovanja banaka" i nervoznom željom da se više novaca iz likvidnog bankarskog sektora ulije u nelikvidnu privredu i kao "pomoć" podizanju nivoa potrošnje. Pomešana uloga centralne banke i nadzornog organa bankarskog sektora u okviru jedne institucije može izazvati čudne poteze. Koji interes je bio primaran u ovom trenutku može ipak biti predmet neke druge analize.

Jedan od glavnih argumenata NBS u "komunikaciji" sa poslovnim bankama jeste da je premija rizika za bankarski sektor u Srbiji pala jer je Srbija ušla u aranžman sa MMF-om. To je tačno ali baš je NBS jedina institucija koja ističe da Srbija nije u stanju da ispuni obaveze iz aranžmana. A mora se biti svestan da se rizik meri na osnovu realnosti a ne na osnovu spiska lepih želja. Dakle aranžman sa MMF-om jeste potpisan ali premija rizika zbog njega nije pala.

Samo jedna mala napomena. Molio bih da se obrati pažnja da NBS ne spori sam mehanizam varijabilnih (promenjivih) kamatnih stopa. NBS samo "želi" da se te stope koriguju naniže. Uz referentnu kamatnu stopu koja posle drastičnog "pada" stoji na 13%.

I još jedna stvar. Ovo nije put ka snižavanju kamatnih stopa, koje je se može i smatrati potrebnim. Ako se želi ostvariti efekat, povucite poluge koje proizvode rezultat. Podsećam, država je i dalje vlasnik jedne od najvećih banaka - Komercijalne. Svaki potez snižavanja kamtanih stopa ove banke povući će sa sobom i celo tržište. Ako su stope i dalje na (sa aspekta klijenta) visokom nivou i u Komercijalnoj banci, koja je državna banka pa samim tim ima da zadovoljava i neke druge interese vlasnika svog kapitala osim samog prihoda, onda je možda vreme postaviti sebi pitanje da li su kamatne stope stvarno visoke ili su upravo onakve kakve su moguće u ovakvoj situaciji?

Za kraj, naravno da ugovore treba poštovati, naravno da klijenti banaka moraju biti zaštićeni, naravno da oni koji pokušavaju da iskoriste svoju poziciju "jačeg" moraju biti kažnjeni. Ipak, ovakvim nastupom se ništa od toga neće desiti a svi ćemo ostati sa visokim maržama, likvidnim bankama, nelikvidnom privredom, padom industrijske proizvodnje koji podseća na period bombardovanja 1999-te...

Šta i kako će se desiti sa kamatnim stopama (i maržama kao njihovim delom) je nešto što je definisano ugovorom između banke i klijenta. Sve ostalo je (ne pronalazim drugi izraz) mlaćenje prazne slame. Ništa za ništa. Bez efekta. U tom smislu, najava nadzornog organa da će propisati "standarne uslove poslovanja" koji će unapred utvrditi okvire u kojima će se sklapati budući ugovori je jako dobra vest. To će povećati stepen transparentnosti poslovanja a samim tim i stepen poverenja u bankarskom poslovanju. To je podjednako dobra mera kao uvođenje obaveze da sve banke svoje kamate iskazuju kao efektivne (sa uračunatim svim troškovima). Ali čemu ovo medijsko podgrevanje?

Dakle, ako želite nešto - eto vam Komercijalne pa se "igrajte". Ovo čime se bavite je dugorčno jako opasno. Ceo bankarski (i uopšte finansijski) sistem počiva na poverenju. Ako ovako olako kockate to poverenje, ako ovako olako podgrevate priču o "zlom bankaru derikoži", nemojte se čuditi kada u skorijoj budućnosti na nekim izborima frustracije ovako izazvane budu kapitalizovali oni koji iskusnije plivaju u vodama populizma.