Ouagadougou dan treci/Djibo dan prvi (09.06.)

Putujemo u Sahel......yey!!!! Nadam se da je ovo sto osecam ono sto cu osecati ostatak puta..mada, i dalje hocu da budem negde drugde. Niko iz Bg mi ne pise, a ja bih da sam u Bg ovo jutro i da se budim kasno i da gledam jasenove sa prozora. Niko mi ne pise ni iz Indije/Tanzanije/Vijetnama/Japana/Amerike/Fidzija/Australije/Nemacke/Kirgistana/Koreje/Uzbekistana/Turske/Italije/Tanzanije/Perua/Brazila/Kostarike/Venecuele/Skotske....a mogli bi, znam gde su, bas recimo ovo jutro. Kopka me pitanje od juce, kuda bih bezao da hocu da pobegnem.............ispostavlja se da je jedini odgovor na to pitanje zbunjujuci, ali naravno da bih, i pored svih opcija, bezao u Beograd. Ne smem ni da zamislim sta moja najbolja prijateljica ima da kaze o ovome.

Idemo da gledamo fokus grupe po sahelskim selima, i ja znam da cu u jednom trenutku da pocnem da moderisem grupu, iako ne znam fulfula, ali nekako cemo se vec objasniti. Najzad cu nesto stvarno da radim. Zemlja, i dalje crvena, drvece i dalje zeleno i bockavo, trave nema...pitam se gde pocinje pravi Sahel.....drugi sat puta, zemlja je i dalje crvena, a ja pocinjem da dremam. Treci sat, silazimo sa asfalta, na tucanik......lokalni svet gura svoje motorcice pored puta, skoro svaki put kad ih vidim....vec nas zamisljam svo troje kako guramo natovarene motore i zastajemo da se fotografisemo pored akacija, crvene zemlje, zebua i koza. Zebue je donela neka Belgijska NGO, iz Nigera (pojma nemam odakle zebu u Nigeru, valjda ih donela neka druga NGO)....mnogo bolje su prilagodjeni Sahelu od trenutnih lokalnih vrsta (tradicionalne lokalne vrste su maltene izumrle, jer su posle nezavisnosti ovog dela sveta, skoro svi odlucivali da je biti nomadski stocar nespojivo sa njihovim vidjenjem razvoja, pa su aktivno „obeshrabrivali“ postojece lokalne stocare). Sada po Burkini pase zebu. Odnosno, ne pase bas, jerbo trave nema, samo zbunje i akacija. Ne znam dal zebu jede akaciju, ali koze jedu, nikad nisam video toliko koza koje stoje na dve noge i jedu sa drveta.

Posto dremam, propustam momenat kada zemlja prestaje da bude crvena i pretvara se u....pa Sahel....to u stvari i nije zemlja, nego zut pesak i glina i prasina, bez ikakvog organskog materijala, tu i tamo prekrivena kamenjem, u cudnim potpuno ravnim formacijama. To su u stvari jezera...odnosno bice jezera kad pocnu kise (za koju nedelju). Nailazimo na Bam i ja pokusavam da se setim kako se zove selo koje ja koristim kao argumentaciju za pristup teritorijalnom razvoju, i gde li je ta suma o kojoj pricam vec cetiri meseca i u trenutku kada prolazi tabla sa imenom nekog nevezanog projekta (jedna od milion koje finansira EU....mislim, malo koordinacije ne bi bilo na odmet), ja se secam da je u pitanju Yalka, pa koga ne mrzi, moze da vidi gde cemo da se slikamo sutra (u sredu)  na Google Earthu.

Pisanje prekinuto da bi se iskusila prva kisa u Sahelu!!!!!! Celih stotinjak kapi L Malo razocaravajuce, ali (sutra ce biti proverena cinjenica), izgleda je ovo prva prava kisa ove sezone!!!!! Yey!!!!

U selu nadomak Djiboa (opet idemo washboard putem), sedamo da slusamo grupu, ispod drveta akacije (i nadstresnice od pletene trske). Grupa je muska (propustili smo zensku grupu, koja bi bila mnogo interesantnija), mesana, poljoprivrednici i polunomadski stocari. Jedni na jednoj klupi, drugi na drugoj. Stocari svi nose bar nesto plavo, sal, kosulju, nesto sto bih ja nazvao dzelaba, iako nije. Ne mogu da prekidam grupu da bih pitao glupo pitanje o trenutnim trendovima medju sahelskim stocarima i da li imaju ikakve veze sa prevalencom plavog po ostatku Sahare, pa se zadovoljavam gledanjem. Dve grupe pricaju dva jezika, pa se pitanja, sa francuskog originala prevode prvo na fulfula, slusa se odgovor, pa jedan od dvojice moderatora pise (jerbo mi ne mozemo dok on ne progovori na francuskom ponovo), a zatim na jezik cije ime sam zaboravio (znam, sramota me), pa opet tako. Mi, ubedjeni da to postavljanje pitanja traje tako dugo posle jedno sat vremena zato sto smo mi tu, ih molimo da ne prevode odgovore zbog nas, mi cemo da gledamo kasnije njihove beleske jer je to vec treci sat razgovora i ljudi pocinju da lude od pitanja, ali saznajemo da dva moderatora ne pricaju jezike unakrsno i da im je jedini zajednicki francuski, pa oni prevode jedan za drugoga u svakom slucaju J Tako da grupa traje (sa ljudima koji su neverovatno strpljivi) celih 4 sata, a sve pod drvetom, uz povremeno pomeranje klupa kako sunce napreduje. Ja opet pocinjem da se vrpoljim zbog nacina kako se vodi grupa i pocinjem da pitam dodatna pitanja....a zatim, sto je jos gore, da trazim da mi se prevede prvo jedna, a onda sve vise specificnih fraza koje jedan od najstarijih ucesnika (koji je negde na pola odlucio da ne sedi vise na klupi nego na zemlji, tik uz drvo, i koji uvek govori na kraju) izgovara, sto svi nalaze za posebno interesantno (dok bih ja na mestu mog moderatora ustao i rekao mi da se nosim J ). Sam sebe hvatam u tome sto radim, i pokusavam da cutim, sto meni bas i ne ide.....

Super nam je grupa, bolje od moderatora zna sta ih pitamo, i iako koordinacija ide na tri a povremeno i na cetvrtom jeziku, nekako se lepo snalazimo. U selu nigde nema trave....nista sto nema koren barem nekoliko metara dubok i sirok se ne zeleni van kisne sezone (izgleda da se u toku cetiri meseca (mada je prosle godine trajala samo dva i po, sto je njihov najsveziji primer da im nesto nije u redu sa klimom) zeleni raznorazno zito, povrce a i kikiriki, samo sto nikakvog traga njivama nema, ili ja ne znam da gledam). Grupa tvrdi da su odlucili da sami sade drvece ne bi li sprecili eroziju i usporili vodu (i da bi osigurali kisu, tvrde (a ja pocinjem da mislim da jesu u pravu), da vise drveca znaci vise kise). Ja se zdusno nadam da to ne tvrde zato sto troje stranaca sedi tu, nego da ozbiljno misle, a zatim vidim sadnice ogradjene ogradama od zice/trske/auto-guma. Cini nam se da cak ni ovih akacija nema dovoljno, i da, barem po izgledu puteva, kada kise dodju nema nicega sto bi usporilo vodu.

Kraj dana, rano vece, jedem krekere ispod mreze na krevetu, gledam nekakvog zuckastog gekona koji izigrava pile ili tako neku malu pticu posto pijuce vec neko vreme i kuckam.....i pitam se da li bih bezao u Djibo da hocu da pobegnem.